Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора и Његово лично учешће у Светој архијерејској Литургији данас је у Панчеву, на Кудељарском Насипу, у Храму Светих Цара Константина и Јелене у Изградњи одржано духовно сабрање у част и име Светих Апостола Петра и Павла али и новопредстављеног светитеља Грчке Православне Цркве Светог Пајсија Светогорца.
У заједничкој литургији којом је начелстовао Владика Никанор праћен домаћином протонамесником Бранком Божићем и осталим свештеницима Српске Православне Цркве сасаслуживао је и драги гост, отац Јоргос из Сурутија, духовно чедо Старца Пајсија.
Овом приликом отац Јоргос је присутном верном народу одржао беседу о животу светог Пајсија Светогорца и братски и гостољубиво позвао вернике из Србије на поклоњење гробу Старца Пајсија који се налази у Сурутију надомак Солуна.
Пре и током литургије верни народ је имао прилику да целива Икону овог Грчког светитеља која је остала као дар љубави грчких сабрата храму Светог Цара Константина и Царице Јелене на Кудељарском насипу а након свете литургије уприличена је трпеза љубави за све присутне.
Братска молитва за спас Грчког и Српског народа и представништво Светог Пајсија Светогорца пред троном Господњим јутрос је призвала благодат Господњу у храм Светих Цара Константина и Јелене који је овим богоугодним чином обележио и завршетак радова на покривању Храма.
Свети оче Пајсије моли Господа за нас !
Унутрашња чистота дивне душе истинитог човека, улепшава и његову спољашњост, и сладост божанске љубави ослађује и његов поглед. Унутрашња лепота душе, осим што улепшава и освећује човека духовно, чини то и са његовом спољашњошћу, предаје га божанској благодати, улепшава и освећује и ружну одећу коју носи благословни човек Божји. Отац Тихон је сашио само једну скуфију и један огртач од дела расе – то је носио, али је задобио велику радост. Јер ако је од споља и носио нешто што је стварно било ружно, то није изгледало ружно, јер га је улепшавала унутрашња лепота његове душе. Једном га је, неки посетилац, фотографисао у тој његовој одећи и у некаквој пиџами, којом га је огрнуо јер је видео дастарац смрзава. И сада, они који гледају на фотографији оца Тихона, мисле да је носио владичанску мандију, док је то у ствари била стара пиџама. Људи су и његове дроњке посматрали са побожношћу и узимали су их као благослов. Један такав благословени човек, који се изнутра изменио и који се и споља осветио, има веће достојанство, од свих оних људи који се само споља мењају (пресвлачећи своју одећу), а у себи задржавају старог човека са древним гресима.
Извор: Светогорске стазе