ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (22.мај)
Ул. Војвођанска бр.50, 23326 Башаид
На тргу у центру села Башаида саграђена је прва црква посвеђена Светом оцу Николају 1788. године , не зна се њен тачан изглед и облик јер не постоје фотографије нити писани докази о истој, али се верује да је била слична цркви у старом насељу, Малој Кикинди који је описан на следећи начин „ … храм св.Николаја од прошћа, 3 прозора, 2 врата проста , свода нема , покривен трском, порта незаграђена, торањ прост од дрвета , на њему звоно , гробље неограђено…“ Преко пута старе цркве 1830. године освећен је темељ за изградњу нове. Нова црква је изграђена и освеђена 22.05.1833. године осветио је окружни протопрезвитер великокикиндски Јовановић. За време изградње цркве свештеници су били: Михајло Поповић родом из Мола и Рафаило Соколовић рођен у Сент Ђурђу. У време изградње цркве село је имало 340 домова. Црква је изграђена од тврдог материјала ( печене цигле ) у више грађевинских стилова китњасти Војвођански барок, лађа са торњем у романском стилу, фасада у античком стилу ( четири царска стуба на улазу) , прозори винзантијски стил ( округласти ). Дужина цркве 40 метара , ширина цркве 12 метара , висина цркве са торњем износи 49 метара. Око цркве постоји велика порта ограђена циглом и гвозденом оградом. Иконостас у цркви урадио је чувени иконописац тог времена Павле Симић родом из Новог Сада. Интересантан је податак да је иконостас и зидне иконе радио пуних 6. година ( 1860-1866). Дуборез иконостаса урадио је Михајло Којић из Велике Кикинде, а Јозеф Тетфен из Беча позлатио је иконостас и певнице. Храм је простран , правилно је подељен и часна трпеза је од цигле. У цркви се налази спомен плоча посвећена епископу Сави Трлајићу (горњокарловачком). Службовао у Башаиду од 1911 до 1927. године када је постављен краљевским указом за секретара Светог архијерејског синода. Замонашио се као удов 1929. године у манастиру Крушедол (Фрушка гора). Године 1930. изабран је за викарног епископа сремског, а 1934. хиротонисан у чин епископа у Сремским Карловцима и постављен за епископа горњокарловачог са садиштем у Плашком. Мученички је пострадао 1941. године, за његов гроб се до данашњег дана не зна. За свеца је проглашен маја 2000. године у Београду у храму Светог Саве на Врачару. Парохијско здање саграђено је 1898. године, и дан данас се налази између општинске куће и сеоског трга, реновирано је 1998. године. Гробљанска капела посвећена Светом великомученику Димитрију саграђена је 1927 године.
Старешина храма: протонамесник Миленко Савић