ХРАМ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ 26314,
ул. Маршала Тита бр.72
Први храм у Банатском Новом Селу саграђен је 1765 год. Зидови те богомоље беху од набоја,док јој је кров највероватније био од трске или шиндре.Храм је био посвећен Светом Стефану Дечанском,а налазио се тамо где се данас налази румунски храм.Храм је изгорео 1788 год.,док су Турци били у селу,а у њему и сав инвентар,па су се верски обреди задуго после одржавали у школској згради.Акција за изградњу новог храма је покренута чим је рат минуо,али градња је уследила много касније. Уствари нови храм је грађен тек 1805 -1809 године.Власти су га шездесет година касније приликом румунског иступања из постојеће црквене заједнице,доделила Румунима,тако да су Срби почели изградњу свога храма.Од 1773 Банатско Ново Село је увек имало по три парохије исто толико и свештеника. Услед скупштинског закључка од 20.јануара 1877год. тражио се од Епископа Емилијана благослов да нови храм може славити Свету Тројицу што би дозвољено 29.јануара 1877 године. Услед скупштинског закључка од 22. фебруара 1876 и на основу одобрења Епархијског упрвног одбора од 18 августа исте године одржана је 31 октобра 1876 године дражба ради зидања новога храма .Радове су вршили зидари из Вршца Франц Брандајз и Ђока Петровић. Свим радовима руководио је Сава Димитријевић архитекта из Панчева који је план за храм сачинио. 12 јануара 1877 године премерено је место и означено где ће олтар доћи, 20 јануара исте године освећено је место где ће црква доћи .23 .јануара исте године започето је копање темеља које се за три дана завршило,темељ је дубок два метра а испод звоника два метра и 15цм. Од 02 .фебруара до Сретења исте године сав темељ изидао се и са земљом сравнио.На Сретење освећење темеља обавили су панчевачки прота Васа Живковић и војловички игуман Фотије. На Велики четвртак 24 марта 1877. године са зидањем цркве стигло се до крова.На неколико дана после тога почела се грађа дизати и 14 априла 1877 била је сва већ подигнута на храм.Крст на звонику освећен је од месног пароха Васе Бранковића на Светог Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна 1877. године, и одмах је подигнут на звоник. Пошто је храм сасвим био завршен , у недељу 4. децембра 1877. буде освећен од свештеника проте панчевачког Васе Живковића, месног пароха Васе Бранковића, црепајског пароха Божидара Новаковића и доловачког пароха Петра Балгарића. Храм како данас стоји има у дужини 27,5 метара, у ширини 8 метара, у висини до крова 10 метара, а звоник од земље до крста висок је 32 метра. Дана 04.јула 1892 започето је фарбање светог храма изнутра, а исте године 05.октобра завршено. Иконостас започет да се зида 21.августа 1892.године, а завршен је исте године 02.децембра.Иконе на иконостасу освећене су дана 20.маја 1897.године,од стране пароха панчевачког Саве Стојшића.Све иконе на иконостасу осликао је како се претпоставља Стева Тодоровић. Пошто је свети храм био у јако лошем стању задњи пут је обнављан 2002-2003 године При храму постоје две парохије:
Прва парохија: Јереј Марко Доведен,
Друга парохија: Јереј Станиша Кљајић-Перић.