ХРАМ РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ (07.јул)
ул. Јосифа Маринковића бр.61, 23272 Врањево, Нови Бечеј
На истом месту, где је од 1752. године била стара црква брвнара, саграђена је нова, садашња црква, посвећена Рождеству светог Јована Претече, која је два пута, а можда и више, и продужена и проширена. Клин, који се налази на северном зиду споља, где је унутра престо Матере Божије, показује докле је допирала стара црква према истоку. По предању, верни су доносили камење са бечејског града за темељ цркве и торња. 31. августа 1776. године Епископ темишварски, господин Мојсеј Путник, први пут је био у Врањеву и то је уједно била и прва Архијерејска посета. Црква је освећена 24. новембра 1807. године од стране проте Joвана Joвановића, како сведочи запис ђакона Јеремије Поповића Иванђанина. Унутрашњост цркве је поплочана мрамором, по свој прилици чим је саграђена. Столови и певнице су намештени 1825 године. У певницама има 14 столова, у мушкој цркви 60, а у женској 47. Веома лепа црквена ограда са улазом у порту изграђена је између 1845. и 1850. године. Садашња црква од тврдог материјала је 37 метара дуга и 15 метара широка, а торањ подигнут 1858. године висок је 44 метра. При реновирању 1903. године, црква је покривена црепом, а торањ бакром. Осим црквених рачуна, споменица нађена у скинутој јабуци сведочи да је предузимач радова био Леополд Рајндл из Кикинде. Грб на бакру: „Само слога Србина спасава” ставио је казанџија Милан Јовановић из Новог Сада. Спољашњост храма уредио је Петар Чортановић, а унутрашњост Сава Петровић. Иконостас је 1834. године осликао Јефтимије Поповић, а позлату је радио Франц Колб. 1861. године купљен је часни престо, крстионица и умиваоница, све од црвеног мрамора. Те године, на Малу Госпојину, вршена је прва служба на новом часном престолу. Антиминс је осветио епископ др Георгије Летић 13. октобра 1906. године.
Прва парохија: јереј Борислав Стојић
друга парохија: протојереј-ставрофор Драган Говорчин,Старешина храма
КАПЕЛА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА
Врањевачко гробље је 1852. године пренето из центра села, из улица 7. јула и Марка Орешковића, на место где се и данас налази. Ту је подигнута мала црква 1926. године као задужбина Миланка Станковића, посвећена Светом великомученику Георгију. Капелу је зидао новобечејски неимар Пал Маћаш, а иконостас, зидну декорацију и тронове радила је екипа фирме „Прва творница српских црквених утвари Београд”. Црква је реновирана 1983. године.