ПРЕДАВАЊЕ УОЧИ ВАСКРЊЕГ ПОСТА

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског господина Никанора, у очи празника преподобног Симеона Мироточивог, 25.фебруара 2023.године,  јереј Радош Мирковић, парох кикиндски, одржао је предавање на тему „Пост и покајање“ у сали парохијског дома при храму светих Козме и Дамјана у Кикинди.

   Предавању је присуствовало стотинак парохијана као и свештенство храма светих Козме и Дамјана у Кикинди, протојереј Бобан Петровић и протонамесник Мирослав Бубало.

  Својим присуством нас је почаствовао и протонамесник Слободан Дивљаков , парох при храму,  Успење Пресвете Богородице у Руском Селу, који је узео учешћа у беседи на тему “ Пост и покајање“.

 Такође је био присутан и протонамесник Драгољуб Коврлија, парох при храму светог арханђела Михајла у Иђошу.

  Након предавања присутним верницима је било омогућено да постављају разна питања на задату тему, а припремљена је и пригодна трпеза за све присутне да би сви заједно обележили “ беле покладе“ и као заједница били спремни за почетак великог часног или васкршњег поста.

  На самом почетку присутне вернике и суграђане је након прочитане молитве, поздравио протојереј Бобан Петровић, архијерејски намесник и старешина храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.Том приликом изразио је велику захвалност свима који су се одазвали позиву да саслушају излагање на ову веома битну хришћанску тему и својим присуством и постављањем питања подстакну значајан дијалог између предавача и присутног аудиторијума.

 Након уводне речи оца Бобана, јереј Радош Мирковић, парох прве парохије храма светих Врачева у Кикинди, изложио је православно учење о покајању и духовном смислу васкршњег поста.

      У уводном делу предавања изложен је историјски развој васкршњег поста кроз векове и наведени су примери покајања у Светом Писму Старог и Новог Завета. Мојсије и пророк Илија су према Светом Писму Старог Завета, постили по 40 дана на Гори Синај. Господ Исус Христос је према Светом Писму Новог Завета постио 40 дана у Јорданској пустињи, не једући и не пијући ништа сво време поста, што је једино Њему као Богочовеку било могуће издржати.

  У наставку предавања наведени су примери покајања из историје хрићанске цркве. Најпознатији су записи у зборнику „Дидахи“ из 2.века после Христа, као и зборник познат под називом „Апостолске установе“ који садржи 8 књига из 4.века после Христа, као и одлуке Првог Васељенског Сабора из 325.године после Христа.

 У периоду од 9. до 12.века после Христа, долази до коначног формирања богослужења и начина исхране у васкршњем посту.

 Развој свете тајне крштења као прве свете тајне којој свако од хришћанских верника најпре приступа, у тесној је вези са настанком и формирањем васкршњег поста током историје.

      У 9.и 10.веку после Христа постојала је пракса да се катихумени( некрштени ), поклањају Часном Крсту у Цариграду (Константинопољу) у храму Аја Софија (црква Премудрости Божије). Том приликом катихумени (они који се припремају за крштење), добијали су од патријарха крстић који су имали благослов да носе око врата и Символ вере исписан на папиру како би га научили до Великог петка. Овако је настала „крстопоклона недеља“  у васкршњем посту, а и сама реч „крштење“.

     Катихуменима су у храму сваке недеље поста читане 4 молитве (егзорцизма) које се иначе читају у склопу свете тајне крштења. 

    На Велики петак катихумени су патријарху враћали написан текст Символа Вере и изговарали га напамет пред свим присутним члановима Цркве. Сви катихумени који су били спремни за крштење,  крштавани су на Велику суботу у току читања паримија.

     У даљем наставку излагања отац Радош навео је да крштење представља један од видова покајања:“Покајте се и крстите се у име Господа Исуса Христа и примићете дарове Духа Светога.“ Рекао је апостол Петар у Дап 2,38

  То значи да је крштењу предходило покајање и примање вере по мери отворености срца сваког катихумена:“ Покајте се јер се приближило Царство Небеско“, рекао је свети Јован Крститељ, Мт. 3,2

  У Посланици Римљанима у 6.глави, апостол Павле описује симболику уласка у воду и изласка из воде на крштењу, као смрт и васкрсење. Апостол Павле тврди да покајање и примање вере има дубоку везу са смрћу и васкрсењем, јер: “ Плата за грех је смрт“. Рим 6,23

   Суочавање са смрћу и човекова немоћ да победи смрт овде постају очигледни. Пост интензивира везу покајања,крштења, смрти и васкрсења. Пост је стање човека после пада у грех и антитеза стању првог човека Адама пре пада,  у рајском врту:“ И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту, само са дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш са њега, умрећеш.“Прва Мојс 2, 16-17

  Као закључак предавања отац Радош навео је да пали човек може да буде искупљен једино Христовом жртвом на крсту. Свим људима који су рођени након Христа, искупљење постаје доступно вером, покајањем, крштењем и постом, који човека изводе из смрти и уводе га у Царство Божије.

   Циљ овог излагања био је да се код верника створи свест о непоходности литургијског начина живота. Такође, постојала је потреба да се на овај начин одговори на питања која интересују наше вернике и суграђане. Тема је оквирна и било је остављено довољно времена за постављање питања након излагања предавача, као и за развој својеврсног дијалога између предавача и присутног аудиторијума.

   На крају излагања јереја Радоша Мирковића, протонамесник Слободан Дивљаков, додао  је своју реплику на тему , поменувши првородни (прародитељски) грех као узрок пада првог човека Адама и напоменуо да је од тог момента људском роду неопходно покајање и пост као помоћно средство да се до покајања дође.

православни теолог и вероучитељ

                 Ана Мирковић