ПАНЧЕВАЧКО СРПСКО ЦРКВЕНО ПЕВАЧКО ДРУШТВО ДИМИТРИЈУ СТЕФАНОВИЋУ

„Певаћу Богу свом док ме је год.“ (Пс. 146,2)
У Свечаној сали Народног музеја у граду Панчеву, 6. октобра 2020. године, уз благослов Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, а под покровитељством СПЦО Панчево „Центар“ и самог Музеја, одржана је свечаност „Панчевачко српско црквено певачко друштво Димитрију Стефановићу“, посвећена новопрестављеном академику Димитрију Стефановићу.
Академик Димитрије Стефановић је рођен 25. новембра 1929. године у вароши Панчеву, где је завршио основну школу и гимназију. Веза са Панчевачким српским црквеним певачким друштвом протезаће се од ђачког доба до овоземаљске кончине, иако ће студирати на Музичкој академији и Философском факултету, радити и живети у Београду, али ипак редовно дириговати на Светим Литургијама у Светоуспенском храму у Панчеву. Докторирао је на Оксфордском универзитету. За свој рад на разним пољима музике, посебно старе словенске (српске), и црквеног појања бива одликован и награђиван. Упоредо са радом у Музиколошком институту САНУ, своје многобројне таланте је умножавао где год је стигао – и у отачаству и широм света. Уснуо је у Господу 1. августа 2020. године и сахрањен у породичној гробници на Православном гробљу у Ружиној улици у родном Панчеву.
На почетку свечаности, Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим данас диригује госпођа мр Вера Царина, отпевало је Оченаш, да би се потом председник Друштва и домаћин господин Срђан Миковић обратио поздравним речима.
Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски Господин Андреј је са присутнима поделио своја лична сећања на академика Димитрија Стефановића, откривајући детаље који још више потврђују величину његовог трудољубља и човекољубља, извирућег из његове љубави према Богу.
Своја сећања су дирљиво поделиле госпође проф. др Даница Петровић и диригент мр Вера Царина.
Панчевачко српско црквено певачко друштво је отпевало велики прокимен „Кто Бог велиј“ Властимира Перичића, „Свјати Боже“ Милорада Кузмановића, „Ниња сили небесније“ Кир Стефана Србина, „Аксион естин“ (византијски напев), стихиру Светом Сави „Словес твојих ученијем“ (хиландарски неумски запис, који је транскрибовао Димитрије Стефановић), „Богородице Дјево“ Митрополита Илариона (Алфејева), „Велико славословије“ Апостола Николајева-Струмског, кондак „Возбраној војеводје“ Стевана Мокрањца и „Достојно јест“ Корнелија Станковића.
У програму је учествовала и Певница Свето-тројицког храма Подворја РПЦ у Београду, појући „Господи воззвах“ (кијевски распев), „Хвалите имја Господње“ Александра Архангелског и свјетилен празника Успења Пресвете Богородице (напев Кијево-печерске лавре).
Међу почасним гостима су били још и настојатељ Подворја РПЦ у Београду протојереј Виталије Тарасјев, председник Матице српске господин проф. др Драган Станић, представник САНУ господин академик Коста Чавошки, професор у Карловачкој богословији господин мр Предраг Миодраг, композитор Рајко Максимовић, музиколог и диригент др Богдан Ђаковић, пензионисани ванредни професор ЕТФ-а госпођа Србијанка Турајлић, почасни председник Друштва господин Божидар Е. Марошан и други. Свечаности је присуствовао Архијерејски намесник панчевачки Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић са свештенством, као и председник Црквене општине Панчево „Центар“ господин Жељко Огризовић.
За покој душе новопрестављеног слуге Божијег Димитрија отпевано је „Вјечнаја памјат“ Стевана Мокрањца, а за сам крај свечаности мото Друштва „Поју Богу мојему дондеже јесам“ Мите Топаловића.
Аутор чланка:
појац Стојан М. Оморац, инж. ел.