Стручна екскурзија Академије СПЦ: Вршац-манастир Месић

Циљ екскурзије био је да се студенти упознају са делима познатих српских уметника 18. и

  • века. Међу њима су нека од најзначајнијих имена српске уметности тог периода, попут
    Арсе Теодоровића, Павела Ђурковића, Николе Нешковића, Паје Јовановића, Уроша
    Предића, Стевана Алексића… Такође, екскурзија је отворила могућности за уметничку и
    стручну сарадњу на конкретним пројектима, јер је добар део тамошње црквене
    уметничке баштине у предрестаураторском процесу или је већ у току рестаурације.
    У екскурзији је узео учешће прфесорски и технички кадар Академије, на челу са деканом
    протојерејем-ставрофором проф. др Жељком Ђурићем (доц. др Нинослав Качарић, проф.
    др Дарко Стојановић, доц. МА Владимир Карановић), као и колегинице Тијана
    Стаменовић и Сања Ћосић. Благодаримо Његовом Преосвештенству Епископу банатском Г. Никанору, као и представницима Епархије банатске: протојереју-ставрофору Жељку Стојићу и протојереју Радомиру Сандићу, чиновницима Епархије банатске, протојереју-ставрофору Огњену Вељанчићу, Старешини Саборног храма Св.О.Николаја, јереју Ђорђу Стјепановићу, Старешини храма Успења Пресвете Богородице и настојатељици Манастира Месића мати Екатерини, на дивном гостопримству и пријему на високом нивоу.
  • План екскурзије и
    стручну едукацију извела је доц. др Марина Матић.
    Планирани програм обиласка започео је у Владичанском двору у Вршцу (1757), барокном
    здању, које је спровео протојереј-ставрофор Жељко Стојић. Ту су студенти могли да виде
    барокну капелу Светих Арханђела са иконостасом Николе Нешковића и Чудотворицу
    Бездинску (15. или 16. век). Такође, ту се налази и већи број радова познатих српских
    сликара: Стевана Алексића, Уроша Предића, Теодороа Илића Чешљара, Јована Поповића
    Млађег, Васе Доловачког…
    Након тога, обилазак се наставио у вршачким храмовима. Саборна црква светог Николаја
    поседује иконостас Аксентија Марковића (тренутно на рестаурацији) са сликарским
    радовима познатог неокласицистичког уметника Павела Ђурковића. Црква Успења
    Богородичиног, барокно здање из 1761−1768, има такође иконостас познобарокног и
    неокласицистичког сликара Арсе Теодоровића.
    Екскурзија је настављена обиласком Градског музеја, те легата Паје Јовановића,
    археолошке и етнографске збирке. Студенти и професори, такође су посетили и велелепну
    неоготичку католичку катедралу Светог Герхарда (1863), највећу на простору Републике
    Србије.
    Завршна дестинација екскурзије био је манастир Месић. Манастир је древно здање, по
    предању, још из 11. века. Према изворима, највероватније је подигнут или обновљен
    трудом породице Бранковић, деспота Јована и свете мати Ангелине. Живопис потиче из
  • године и рад је тројице уметника: Антонија, Петра и Јована. Обликован је у
    традицији поствизантијске уметности, са примесама Бранковеану стила.