СТАРИ ОБИЧАЈИ У БАНАТУ – “ВО ЈОРДАЊЕ”

Обичај је у Банату, а некада био и у осталим деловима некадашње Карловачке митрополије, да на Крстовдан, уочи Богојављења, ђаци који саслужују свештенику у светом Олтару, рано изјутра, пођу кроз село, обучени у стихаре, са котлићем у којем је света вода и босиљкачом, као и иконом, Крстом и звонцетом. На тај начин, пошто добију благослов од свештеника, а након служења Царских Часова, уз звоњење црквених звона, деца проносе свету воду кроз село, улазећи у сваку кућу и појући тропар Богојављењу. Домаћини широм отварају капије и чекају “Во Јордање”. Када деца стигну, већ са капије почињу појање тропара и звоне са трозвонцем, а домаћин их дочекује са упаљеном свећом, кадионицом и уводи их у собу где је икона. Ту најстарији дечак из групе кропи светом водом собу и говори “Боже, благослови овај дом”. Потом се даје домаћину Крст и икона на целивање, а домаћица их дарује јајима, надевима, слаткишима, орасима, воћем и новцем, који се (ако је метални) убацује у котлић са светом водом, а папирни у торбу. Те дарове деца на крају поделе међу собом. Обично се образује више група, јер село мора да се обиђе до вечерња. Овим, на дан уочи Богојављења, најављује се управо долазак овог великог празника. Света вода која се проноси кроз село, управо символизује свету јорданску воду у којој је Господ крштен. Литургијска дубина читавог догађаја назире се у многим елементима овог старог обичаја. Појање тропара, звоњење звонца, као и кропљење светом водом, делују као позив у цркву на сутрашњу свету Литургију, тј. на сам дан Богојављења Господњег. Благослов се тада разлије на цело село, а побожни парохијани усхићено и радосно дочекују велики празник Јављања Бога Живога. “Во јордање” је леп обичај, који на жалост све више изумире. У Северном Банату оно се одржало још само у три парохије: у Санаду, Обилићеву и Ђали. (на слици је група дечака за “Во јордање” у Санаду 2014.г.)

Душко Јанчић