СЛАВА НАЈСТАРИЈЕГ ПЕВАЧКОГ ДРУШТВА У СРБА

Панчевачко српско црквено певачко друштво (1838) је у суботу, 17. децембра 2016. године, о својој Слави – Светом Јовану Дамаскину – учествовало на Бденију у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву. Сем одговарања на прозбе јектенијâ које је произносио парохијски ђакон Милош Ранисављевић и возгласâ свештеника Радослава Радмановића,  хористи су отпевали „Придите, поклонимсја“, део 103. псалма, молитву „Свјете тихи“, прокимен дана, молитве „Сподоби Господи“, „Ниње отпушчејеши“ и Оченаш, мало славословије пред читање шестопсалмија, „Бог Господ“ и „Всјакоје диханије“ 1. гласа, стихиру „Воскрес Исус из гроба“, за време кађења „Величит душа моја Господа“, као и Славословље велико, „Утверди Боже“ и на крају првог часа кондак Богородици „Возбраној“. Певаче је припремила и дириговала на Бденију госпођа мр Вера Царина. Бденије је осталим стихирама, химнама и чтенијима употпунила певница. Појцу Стојану Оморцу су се, торжественог празновања ради, придружили господин Војислав Деспотовић – Војкан, диригент и врсни појац из Миријева, у пратњи четири чланице свог хора, и високи гост – некадашњи члан и диригент Друштва академик Димитрије Стефановић, доктор философије Оксфордског универзитета, редовни члан САНУ, чији је и генерални секретар био у периоду 2007-2015.

Након Бденија је Високопречасни протојереј Радослав Радмановић, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког, уз учешће парохијског ђакона Милоша Ранисављевића и хориста, преломио славски колач Друштва у част Преподобног Јована Монаха (Дамаскина), са господином Жељком Стражмештеровим, чланом Друштва и црквеноопштинског управног одбора Српске Православне црквене општине Панчево „Центар“. У јектенији су споменути и сви уснули чланови Друштва, од оснивања до данас, из читуље Друштва. Дечији хор Друштва је присуствовао окретању и ломљењу славског колача, а госпођа Борјана Стражмештеров их је припремила да за крај отпевају неколико духовних песама.

Чланови хора су заједнички припремили послужење у свечаној сали Српске Православне црквене општине Панчево „Центар“. Високопречасни протојереј Радослав Радмановић је благосиљао трпезу љубави, а хористима и гостима је беседио 87-годишњи музиколог и филолог, родом из Панчева, академик Димитрије Стефановић (1929):

„Пре свега да се захвалим Светом Јовану Дамаскину, а онда идемо редом. Извините, ја сам емотиван – то иде и са годинама и са темпераментом – али, онда се захваљујем Вери [Царини], вама свима. Оно лепо звучи – мекано певање. Јако лепо, није било паузе између ђакона и хора – то се свугде дешава јако много. Свака част Вери, и Стојану – чујем да је ту много дуго и води рачуна о благољепију – [такође] братији свештеницима, мој утисак, да колико-толико где је год могуће да вас подржавају; како ко – ми смо сви различити, немојте то да сумњате, сви смо различити, али сви смо Господња деца. И то ме сад наводи на оно што не знамо довољно – знамо теоријски, али не спроводимо у пракси: да нас је све Господ створио из љубави, дао нам је слободу. ‘Оћете са Мном или нећете са Мном, ваша је слобода, али Господ нас је створио и дао је једног дêла Себе. Нешто Његово постоји у сваком човеку. Постоји нешто добро. Покушајте то добро да откријете не само у онима које знамо, него и у онима које не знамо. Откријте то добро! Пружите руку сваком! То је Господња рука. А јако је тешко, [али] није немогуће. Па онда долази идући корак – не схватамо толико до сада још – колико је молитва делотворна. Молитва делује! Ако не данас, овог тренутка, не [ни] сутра, него кад треба – делује. То ме доводи на главну тему, а то је хорско певање. Кад певате – већина зна или не зна ноте, и савладавамо нотни текст. То је прво. Онда певамо по том тексту и онда гледамо и покушавамо да разумемо речи. Речи су црквенословенске. Ја сам намерно данас хтео да читам нешто црквенословенски – да се не заборави! Леп је то текст, само треба много времена и година да се научи тај текст, али то не морате ви. Али ви можете преко оних текстова које певате, да дођете до значења те речи. Кад певамо: Господи, помилуј – онда одговарамо ђакону на све његове прозбе, не само да буде воља Божија, а то је најважније – да буде воља Божија! То у свим тренуцима спомињите, било добрим, било лошим. Господе, нека буде воља Твоја! Немојте да ми терамо нашу вољу, нити било ко други. Господу дајте, да Господ реши. Ако чиста срца се помолимо, верујте, молитва је делотворна. Е, сада, кад смо разумели – ако смо разумели – текст: Ниње отпушчајеши (Сад отпушташ слугу Својега) или било који други текст, Благослови душе моја Господа, и тако даље, онда долазимо до трећег степена: да певамо са покушајем – још нисмо дотле дошли много – да певамо са молитвом, да то буде не само молитвено певање, него да то буде молитва из срца кроз певање. И онда долази онај четврти степен, који не зависи од нас. Само утолико зависи од нас, (у)колико смо отворени и спремни да Господ, да благодат Духа Светога – да вас се такне. И та благодат може да вам се деси, а дешавало се – сигуран сам – понеком негде кадкад, на Литургији, на Бденију, на Вечерњи. Честитам на Бденију! Ретко који хор пева Бденије. Ово је било заиста, ако смем да кажем, изнад мојих очекивања. Дакле, благодат се појављује кад Господ види да сте чиста срца, и кад пусти тренутак, секунду – не волим ту реч, али нешто вас такне у срцу. Осетите да има нешто, то што је код певања – да вас понесе. Е, то је велика ствар. И то се дешава ако сте спремни и отворених срца. Дакле, у две речи. Верујте да смо Господња створења, да је сваки од нас кога сретнемо, било где и било кад, да је он наш ближњи! Каже – ја бирам ближње. Не мож’се бира ближњи. Ближњи је сваки. Пружи руку! Ако ништа друго, пружи руку. Да не говоримо о толерантом дијалогу. Дакле, Господ, ближњи, веровање у молитву да је делотворна, и онда немој[те] да бринете. Немојте да промените име – било је говора да се промени име. Панчевачко српско црквено певачко друштво! Слава – Свети Јован Дамаскин. То не сме да се дира. То тако стоји и готово! Хвала. Ово је трапеза љубави. То сте сви ви донели и то је тако лепо јер видим да сте јако динамични и добро је – тако треба да буде. А хорски звук је мекан и то лепо мекан, приљежно. Јако лепо сте певали. Врло сам задовољан. Сопрани, кадкада кад певате високо, мало спремите тај високи тон горе унапред, а не оног тренутка кад дође, а то је овако ситан један детаљ. Знајте да сте ви, не само присутни певачи на Литургији и у [другим] богослужењима, [него] ви сте активни учесници као и свештеници. Активно учествујете у Литургији. Будите свесни тога! То је велика ствар. Активни учесници! А оно што ми не знамо и оно што није довољно јасно: Господ види све. Господ све види и неће вас никад оставити и молите Светог Јована Дамаскина. Ако је могла рука да му се исцели, онда може много више да помогне, ако се њему обратимо молитвено. Молитвено! Много ми је одговорио. Јако ми је драго да сам могао да дођем, да будем с вама, да се помолимо заједно. Заједнчка молитва је много јача него појединачна, ал’ немојте ни појединачну код куће да заборављате. Имате свој – то се зове типик – имате свој распоред, па ако не можете ништа више [, оно бар]: Оченаш, Богородице Дјево и Вјерују. Сваки дан тако, каже Свети Серафим Саровски. Бар то! А ако може неко више, да узме [и] тропар своје Славе. То је, да не кажем, услов без којга не би требало из ове собе да изађете: дакле, да знате тропар своје Славе и немојте да бринете. Немојте да бринете!!! Толико смо окружени неким негативностима, али толико има много више позитивности о којима не говоримо – узимамо их здраво за готово. Не! То је то! Говорите о лепим стварима. Оставите негативно, оставите оговарања. У тропару Светом Николи [стоји]: воздержанија учитеља јави тја. Уздржавајте се где год можете, не само од хране, јела и тако даље, [него и] од оговарања, од говорења негативних ствари. Нек’ сте ми живи и здрави! Свако вам добро желим.“

инж. Стојан М. Оморац