У години великих и значајних јубилеја, када Црква Христова прославља 700. година од донешења Миланског едикта, објављеног вољом Богољубивог Цара Константина, што представља почетак слободног веро- исповедања Хришћанске вере на територији великог Римско-Источног Царства, и док Српска православна црква прославља тристогодишњицу од оснивања славне и у сваком погледу високо угледне Митрополије Карловачке, која ће дуги низ година имати неописиву улогу у исповедању чисте Апостолске вере чувајући границе догме, као и очувању у тада врло тешким временима народни идентитет и национално јединство Српског народа, засновано Светосавским усмерењем, на територији Аустро-Угарске Царевине, Епархија банатска прославља и свој велики јубилеј двестотинапедесетгодишњицу од изградње Владичанског двора у Вршцу. У овом не малом периоду свог постојања, историја везана за њега исписала је многе странице славних, али и немилих догађаја, док ће се и усмено предање везано за њега и његове домаћине у препричавању многих људи, преносити с колена на колено докле и сам буде постојао. Налазећи се као духовна и културна грађевина на ветровитом месту у буквалном смислу, и у преносном смислу можемо рећи да је бивао увек витлан јаким ветровима, будући да се налази у граду, и у крају који је преживео разне историјске околности. Знањем и умећем оних његових славних и врлих домаћина којих је почев од његове руке освећеним, Епископа Јована Георгијевића до данас било преко двадест на броју, да готово увек Божијом помоћу успеју да уз помоћ свога свештенства, монаштва и поверене им пастве „Безазленошћу голуба и мудрошћу змије“ укроте ове ветрове и одрже ово Епархијско седиште безбедним од искушења, чинећи га светиоником Православног Хришћанства на овом широком пространству. И данас после двестотинапедесет година његовог постојања, на дан празника Сабора Светих Архангела Михаила и Гаврила, свечарска свећа обасјала је просторије Дворске у славу и част њихову. Светковање овога дана започето је свечаним служењем празничног вечерња у придворној капели Владичанског двора, у началству Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, а уз саслужење Високо- преподобног архимандрита Нектарија, насто- јатеља Средиштанске Свете обитељи, и пароха вршачких и ђакона. У празничном осећању, антифоно са две певнице песмом хвале Часним Бестелесним Силама Небеским, својим умилним и обдареним гласовима узносили су вршачки пароси и монахиње манастира Месића, у присуству монаха Средиштанске обитељи, и верног народа града Вршца. После вечерње отпусне молитве, свима присутнима обратио се Преосвећени Епископ банатски Господин Никанор честитајући празник и беседом са темом о Светим Анђелима и њиховој улози у спасењу човека. После завршеног Богослужбеног дела сви присутни приступили су трпези љубави. Ујутро у 9. часова звоно са зграде Двора огласило је почетак Свете Литургије на којој је началствовао Високопречасни протојереј Нинослав Качарић, Секретар Епархије банатске, уз саслужење четворице вршачких пароха и Епархијског ђакона Игора Станковића. Пригодном беседом вернима обратио се јереј Недељко Васиљевић, парох из Вршца. По завршетку Свете Литургије преломљен је славски колач уз молитву за све „оне који у блаженој успомени уснуше у благочестивој вери и побожности“ и на тај начин сетили се свих оних великих ктитора, приложника, као и тврдих непоколебивом вером, чувених по достојању свога чина, надалеко славних Архијереја вршачко- банатских, чија красота лика и дела остају незаборавна до данас. По завршетку Свете Литургије на којој је узело учешће велики број верника, приступило се послужењу за све присутне који су у радости празника испунили дворске простране просторије, и у живом разговору једних са другима наставили ово јубиларно славље, благодарећи Господу што нас удостоји да у животу и здрављу ова генерација дочека овакве велике јубилеје.
Јереј Жељко Стојић, Чиновник Епархије банатске