Поводом летњег манастирског великогоспојинског народног сабора у славном српском манастиру Бездину на Моришу (Румунија), Кикинђани, окупљени око Храма Светих Козме и Дамјана, под вођством проте Бобана Петровића, су походили ову светињу у недељу 3. септембра 2023. Лета Господњег.
Мало о прошлости:
Иако није далеко од Кикинде, многима је ово био први пут да походе Бездин (па и писцу ових редова). Забележено је у прошлости да су наши преци из Велике Кикинде, Мокрина и других места у више наврата, под далеко тежим условима, са неколико десетина запрежних кола, путовали и више дана
до ове српске Светиње. У књизи, коју су приредили вредни истраживачи прошлости Срба у Румунији, Стеван Бугарски и почивши Љубомир Степанов (издање Савеза Срба у Румунији, 1999), наводи се да присуство Срба у Поморишју сеже у дубоку прошлост. Храм, посвећен Ваведењу Пресвете Богородице је почео да се гради 1539. године, уз важну напомену да постоји могуће постојање и старијег храма. Знаменити људи наше прошлости допринели су опстајању овога Манастира, као што су: Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић, Змај Огњени Вук, син Гргура Бранковића, Радић Божић, Павле Бакић, Дмитар, брат Краљевића Марка, браћа Стефан и Дмитар Јакшић (из овога рода је била и Ана, баба по мајци цара Русије Ивана IV Грозног) и други, можде не мање важни. Манастир је у 20. век ушао са богатством од преко 2.000 ланаца земље. Потоње време, светски ратови и аграрне реформе, вишеструко су умањили богатство, што се одразило на одсуство правовремених радова на заштити Храма и зграда. Међу значајним игуманима манастира Бездина (од 1924-1944) помиње се и Јосиф (Протић), рођен у Великој Кикинди (1867-1949).
Сабор верника, Срба, Румуни и осталих из више држава је већ традиција. Овога пута смо били у прилици да се сретнемо са пријатељима и рођацима из: Темишвара, Арада, Варјаша, Дињаша, Сараволе, Чанада, Великог Семиклуша, Нађфале,… Поред верника из Кикинде и осталих места (Мокрин, Нови Кнежевац, Српска Црња), било је и гостију који су дошли својим аутомобилима (Кикинда, Ново Милошево (Беодра), Нови Кнежевац, Српска Црња).
У дворишту Манастира у присуству неколико стотина верника и представника верског живота и представника власти румунске Државе, началствовао је на Светој Литургији владика Будимски Господин, Господин Лукијан, администратор епархије Темишварске уз саслужење већег броја свештеника и ђакона. Част да Литургију обогате, имале су даме из хора Свети Јосиф Темишварски при Храму Светих Козме и Дамјана, под управом Данице Мандић.
У својој надахнутој беседи владика Лукијан је изразио благодарност верном народу и захвалио свима који су помогли овај сабор. На предлог и залагањем писца ових редова, уз сагласност оца Бобана Петровића, сакупљено је на брзину двадесетак књига, дар Историјског архива Кикинда и Драгољуба Бадрљице, оснивача Мокринског музеја и главног уредника књиге Српска православна црква у Мокрину (2005) и даровано Књижници манастира Бездин. Владика Лукијан је био радостан што се у збирци дарованих књига нашло и Јестествословије (Природопис), прва научна књига у Срба, коју је давне 1811. године урадио др Павле Кенгелац из Велике Кикинде, архимандрит манастира Свети Георгије на Брзави а превео сам владика Лукијан у издању Историјског архива Кикинда 2012. године. Успостављена је веза и са старешином наведеног Манастира, како бисмо га у будућности посетили и њиховој Књижници даровали наведену научну књигу. Велика част је уследила када нас је владика Лукијан позвао да посетимо Темишвар и највеће знаменитости града: Владичански двор и Епископску резиденцију, Музеј епархије Темишварске, Храм српске Саборне цркве и Храм Митрополије румунске цркве. Дочекао нас је и поздравио др Маринко Марков, архијерејски заменик Темишварске епархије, протојереј ставрофор и био нам Водич у Музеју и Двору. У Храму нас је поздравио старешина а догађај је увеличао својим присуством и надахнутом беседим сам владика Лукијан. Последња посета је учињена Митрополији румунске цркве у част Светог Јосифа Темишварског, и чињеници да наш Хор носи његово име. Под утисцима многобројних лепих догађаја, остаје нам да се захвалимо проти Бобану Петровићу и сарадницима, који су заслужни за све.
Приредио
Драгољуб П. Бадрљица, професор из Мокрина
