Годишњица смрти блаженоупокојеног Епископа Хризостома (Столића) (1939-2012)

На празник Преподобног Саве Освећеног, 18. децембра 2012. године, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ жички Хризостом. Света архијерејска литургија служена је 20. децембра у 9 часова у храму Светог Саве у Краљеву, а опело, којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, одслужено је у наставку у 11 часова, уз учешће многих Епископа, свештеника и ђакона СПЦ, уз присуство мноштва свештенства, монаштва и верног народа, као и високих представника државних институција. Тело блаженопочившег Епископа Хризостома пренето је и сахрањено у манастиру Рујну код Ужица. Епископ Хризостом је рођен 1939. године у Руми, где завршава основну и средњу школу. Одлази у манастир Дечане где га је замонашио и рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха тадашњи Епископ рашко-призренски Павле. Из манастира Дечани 1966. године одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипло- мирао из литургијског богословља. По завршеним студијама био је парохијски свештеник у цркви Светог Георгија у Чикагу. Из Чикага одлази у Свету Српску Царску Лавру Манастир Хиландар, где проводи деветнаест година. У Хиландару је био библиотекар, и на тој дужности приредио је књигу Светачник у два тома, на српском језику, као и Литургију Светог Апостола Јакова. Од тадашњег Цариградског Патријарха Димитрија произведен је у чин архимандрита. Као запажен светогорски монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне Цркве 14/24. маја 1988. године, изабран је за Епископа западно-америчког. Хиротонисао га је тадашњи Патријарх српски Герман, што је била и његова последња хиротонија. Tрон Епархије банатске је на редовном заседању Светог архијерејског сабора 1992. године додељен Епископу западно- америчком Хризостому (Столићу), који је уведен у нови трон 5. јула 1992. године у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу. Владика Хризостом у Банату остаје до 2003. године када је на мајском заседању Светог архијерејског сабора СПЦ изабран за Eпископа жичког. Епархијом банатском је администрирао све до устоличења Eпископа Никанора, новоизабраног Епископа банатског, 8. фебруара 2004. године. За време његовог архипастирског служења у Епархији банатској, обновио је Владичански двор у Вршцу, више храмова и црквених здања, подигао је манастир Средиште, а изграђен је и освећен храм Светог свештеномученика Теодора на Вршачком Брегу. Уз градитељске активности, развијена је и унапређена издавачка делатност Епархије банатске. По доласку на трон Епархије жичке, Владика Хризостом је такође покренуо градитељску и издавачку делатност. Обновљен је постојећи Епископски двор у Манастиру Жичи, изграђен је нови епархијски центар и нови Владичански двор у Краљеву, обновљени су запустели и изграђени нови манастири и Цркве. Објављивана су бројна дела литургијске, богословске и историјске садржине, преводи са грчког, руског и енглеског језика. Дуго година Владика је био уредник Календара Црква, члан Светог архијерејског синода за припрему издања Служебника и Србљака, као и уважени члан Савета Православног Богословског факултета Уни- верзитета у Београду. Приредио је и објавио Свето Јеванђеље и Апостол за сваки дан, Архијерејски чиновник, као и дванаест томова Минеја са Србљаком, док је био аутор Службе Светом Сави Трећем.ep hrizostom st 2013 1 По речима Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја „Владика Хризостом је био скроман и тих човек, монашке природе и карактера…“, док је од стране једног савременог српског теолога окарактерисан као „одмерен, пажљив и суздржан архијереј, редак пример аутентичног господства и истинске аристократске финоће“… Колико је било тешко растати се од овог дивног Архијереја који је пленио својом појавом, осмехом, смирењем и љубављу, сведоче сузе бројног народа Божијег и верних пријатеља који су га искрено и истински волели, и испратили на пут у Живот Вечни. „Помјани и нас, децу своју, пред престолом Бога Живога у Царству Небеском, Владико Свети!“

Протојереј Нинослав Качарић