БОГОЈАВЉЕЊЕ У ВРАЧЕВ ГАЈУ 2014. ГОДИНЕ

Брза и благословена река Нера раздваја две државе, државу Србију и државу Румунију, али својим обалама спаја братске народе. Спаја један српски народ који живи у двема државама, на обалама реке Нере. А Богојављенским освећењем водених токова реке Нере код места Врачев Гаја и Соколовца она носи благослов свим народима који живе поред реке Дунава све до Црног Мора па и даље.Тог зимског али ове године лепог дана Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор посећује парохију у Врачев Гају.После Свете Литургије часни крст се
износи из храма Св. Арх. Михаила и Гаврила у коме је чуван током протекле 2013. године.Литијом коју предводи Епископ банатски Господин Никанор с свештенством Архијерејског намесништва белоцркванског, Викаром Румунске православне цркве о. Мојсијем из Страже и са верним народом, крећу од Врачевгајског храма и иду до установљеногместа на реци Нери. На томе месту, где се по традиционалном обичају врши велико освећење воде, некада је постојао мост који је срушен 1944. године. На крају освећења воде плива се за часни крст где младићи из Беле Цркве и околине пливају за њега.

БОГОВЉЕЊЕ НА НЕРИ

Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је манастир Крка, тамо је моја школа.
О, зар је морала доћ, „Олуја“ проклета,
У којој школа моја била је отета?!
Тамо далеко, крај Крке реке зелене,
Тамо су добри људи животу учили мене.
Тамо где радо тамјаном мирише ноћ,
Тамо ћу са седом брадом, у моју школу доћ.
Прота Драган Алимпић
Она страна Нере исти уздах крије,
Један народ у две земље света,
Браћа наша земље Румуније
Крст чекају од Светог дрвета.
Ми у исто гледамо камење
Што у Нери као симбол стоје,
Бог се јави на Богојављење
Да две стране с једним крстом споје.
Вода хладна извор је живота
И од Бога промисао чиста,
Шта је већа од вере дивота
Док крст часни заплови и блиста.
Витезови за свог Бога знају,
Хладна вода данас је топлота,
Знају зашто узводно пливају,
Сви смо исти, с обе стране плота.
Мост нек буде изнад овог крста,
Исти народ да се саједини,
Ја молитвом са три моја прста,
Благослови Ти Боже једини.

Хаџи Миленко Чуровић Кичавски

МОЈА ШКОЛА

Тамо далеко, далеко крај мора,
Тамо је манастир Крка, тамо је моја школа.
О, зар је морала доћ, „Олуја“ проклета,
У којој школа моја била је отета?!
Тамо далеко, крај Крке реке зелене,
Тамо су добри људи животу учили мене.
Тамо где радо тамјаном мирише ноћ,
Тамо ћу са седом брадом, у моју школу доћ.

Прота Драган Алимпић