МОШТИ ТУМАНСКИХ ЧУДОТВОРАЦА У ПАНЧЕВУ

DSC_0066

 

 

 

 

 

 

 

„Сагледавајући чудесну светлост горе таворске, причасници живота вечнога постасте и сведоци пута бесмртности, учитељи покајања и правоживља, међу Преподобнимâ засијавши, Оци наши Зосиме Пустињожитељу и Јакове Богомудри, не престајте заступати, пред Престолом Творца, оне који вас молитвено славе.“ (тропар Преподобним Оцима туманским, глас 8.)

У суботу 3. по Пасхи, 28. април 2018. године, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Господина Никанора, делови Светих моштију Преподобних Отаца и Чудотвораца туманских Зосима Синајита и новопросијавшег Јакова Новог, боравили су у панчевачком насељу „Кудељарски насип“ у храму Светих цара Константина и царице Јелене, који је у изградњи.

Након дочека Светих моштију из Српског Православног манастира Тумане (Епархија браничевска), саборно је служена Света Литургија. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је началствовао, а саслуживали су протојереј Бојан Кошанин, парох у панчевачком насељу „Стрелиште“, јеромонах Петар, сабрат манастира Тумане, јереј Милош Пешић, парох у панчевачком насељу „Доњи град“ и ђакон мр Мирко Петровић, панчевачки гимназијални катихета.

Мноштво поклоника се тискало око Светиње, а не мало верника није ни стало у храм, али су Свету Литургију могли да прате и у порти преко озвучења. Било је прилично причасника, махом деце. По свршетку Литургије, јеромонах Петар је раздавао нафору, а домаћин протонамесник Бранко Божић, парох и старешина храма, миросао је вернике који су целивали кивот са Светим моштима, и читао молитве за здравље. За све присутне поклонике је било припремљено и послужење испред храма.

Сабрат Српског Православног манастира Тумане из суседне нам Епархије браничевске јеромонах Петар је беседио о Светитељима, чије је Свете мошти донео верницима Панчева и околних места на поклоњење и целивање: „Призвани [смо] и позвани да будемо Свети и учествујемо у Светости нашега Господа Исуса Христа. [Зато] сам, дакле, донео за благослов вама Мошти Преподобних Отаца Зосима и Јакова, да буду ту заједно са свима нама, и да сви учествујемо у овоме угодном делу зидања живе Цркве најпре, јер сваки човек је икона самога Бога, и Црква најпре заједница верних, али потребни су нам дакле и храмови, потребна нам је и црква, тако да, тамо где се зида, где се гради, ту је обиље благослова Божијег, јер наша вера увек је жива, увек је дејствена, Бог је увек нов и увек свеж, и зато ће увек бити Цркве и увек ће бити храмова, и хвала Богу да је тако. Хтео бих вам рећи нешто о нашим Преподобним Оцима. Свети Зосим Синајит јесте подвижник, који је са Свете Горе и са горе Синаја, дошао у 14. веку са групом монаха у нашу земљу у време нашега Светог кнеза Лазара. Дакле, бежећи од Турака, који су надирали полако са истока ка западу, и који су угрожавали монахе на Светој Гори, [на позив] Светог Кнеза, [налазе]  уточиште у нашој земљи, а они су нама као благослов оставили овде своје Свете мошти, утврдили нашу веру, ојачали нас,  и до дан-данас су живо присутни међи нама. Свети Зосим је живео пре 6 векова, [али] он је данас живљи од свих нас. Бог је једини извор живота. Бог је тај у Чијим је рукама живот и смрт, и Бог је васкрсење. Мошти Светитељâ су сведоци, показатељи Васкрсења Христовог и васкрсења нашег. Зато се ми њима поклањамо јер су оне сведоци да ће сви они који су заједно са Господом – васкрснути,  и саваскрснувши с Њим, и добити живот вечни. О Светом Зосиму и његовом животу не знамо пуно. Он се подвизавао у једној пећини у близини манастира Тумана. Предање каже да га је  славни косовски јунак Милош Обилић у лову нехотице ранио, и да је у знак покајања на том месту сазидао цркву. Његови дивни и чудесни подвизи само су знани Богу Јединоме. Међутим, након његовог блаженог упокојења, он своје житије и живот почиње да пише из перспективе будућег Царства Божијег и Царства Небеског. Он [је] данас итекако жив међу нама и пише своје житије, на тај начин што већ вековима, у Светој обитељи манастира Тумана, (он) чудотвори и исцељује народ од најтежих болести и помаже и крепи нас у нашим проблемима и животним мукама. Зато ми је и особито драго да вашој љубави, очигледно овде присутној, јер она нас је овде све сабрала у Име Божије, (да) ето донесемо тај благослов Светих моштију, да се поклоните, целивате, да се помолите, јер Светитељи су истински пријатељи Божији. Светитељи су највеће и најверније иконе Божије, и они објављују Васкрслог Христа међу нама и Његову присутност међу нама. Зато, слободно, искрено и са љубављу целивајте, поклоните се, приступите, помолите се Светим Оцима Зосиму и Јакову јер они су најпре наши пријатељи и наши помоћници, и они су блиски Богу Живоме, и они су посредници наших молитви пред самим Престолом Творца. А све што од нас траже је искрено срце и да им искрено и са вером приступимо. Ту су такође Мошти Преподобног Оца Јакова који је ближи нашем времену. Велики подвижник, један од највећих подвижника у скоријој историји наше помесне Цркве, сведок великог покајања. Завршио је [школовање]  на престижним универзитетима у Француској, на Сорбони у Паризу, и у Монпељеу (фр. Montpellier). Два доктората је одбранио, један из области Философије, други из области Права. Радио је као дипломата при Амбасади српској у Француској, и кад се вратио са својих 40-так година у нашу земљу, када се сусрео са Светим Владиком Николајем, он је оставио и напустио ташто знање, и предао се истинској мудрости, истинском знању, које је Христос Бог наш, и одрекао се апсолутно своје каријере, свега онога што је имао, и одлучио да послужи Светој Цркви, Светом Владики Николају, као монах најпре у Охриду, манастиру Жичи и на крају у манастиру Тумане, где се упокојио 1946. године од последица батинања [недобронамерника] тадашњег богоборног режима, који је тада наступио у нашој земљи. Свети Јаков [Нови] јесте сведок покајања, као што сам вам то рекао, зато што као човек са својих 40 година, са пуно стеченог [овоземаљског] образовања, свега тога се одриче и показује да је могуће човеку да се окрене и да се упути ка Господу, и да [нас] Бог увек призива и [да је] покајање увек актуелно, [а све је] то је велики пример нама. Дакле, још једном захваљујем вам се на љубави, желим вам благослов из наше Свете обитељи, и ту смо дошли да заједно учествујемо са вама у духовној радости, да се окупљамо јер ако имамо љубави међу собом, тада је и Бог међу нама, и тиме показујемо да смо истински Христови следбеници. Данас је дан радости јер сви учествујемо заједно у радости Васкрслог Христа, и Светитељи и ми грешни на земљи, приносимо Господу молитве и благодарења, и очекујемо милост од Њега. Нека благослов Светих Отаца туманских буде са вама. Још једном вам кажем, слободно им приступите с љубављу, са поверењем, и верујем да ће свима помоћи јер су многима помогли. Ми смо, наша братија, већ 4 године у манастиру Тумане, и сведоци смо бројних исцељења, бројне живе помоћи Светитељâ. Данас је наступило неко време када све гледамо рационално и све гледамо логички, а вера је жива вера. Бог је дошао не да донесе неку идеологију, философију, него је донео благодат Духа Светога, донео је Царство Небеско међу нас, донео је Самога Себе, донео је исцељење, донео је чудеса. Зато наша вера јесте вера искуства, вера сједињавања са Господом, вера Бога Живога, међу нама грешнима, Који нам прашта и Који нас освећује, и вера чудеса. Православље је вера чудеса јер је жив Бог, и као што је чудотворио у оне дане када је био на земљи међу нама, тако и данас кроз Своје Свêте чудотвори и походи народ Свој, сабира нас, али оставља нам слободу да ми сами верујемо у Њега, не намећући се, него да Га прихватимо, и са љубављу благодарност да Му узнесемо. Да сте живи и здрави. Нека је слављен и хваљен Христос Бог наш са свима Светима Својим. Амин. Христос васкрсе!“

Старешина храма протонамесник Бранко Божић се захвалио Његовом Преосвештенству Епископу банатском Господину Никанору на благослову, игуману Димитрију, браћи свештеницима који су литургисали, као и свима присутнима, који су дошли да се поклоне Светим моштима и помогну својим прилозима изградњу храма.

 

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац

 

Број жиро рачуна на који се може уплатити прилог за изградњу храма Светих цара Константина и царице Јелене у Панчеву је: 355-3200265520-19