У недељу, 18. фебруара 2018. године, уочи Великог Васкршњег поста , у светосавској сали при храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди, одржано је вече духовне поезије и беседа о значају поста за православне хришћане.
Кикиндска песникиња Драгица Оличков својом поезијом већ годинама прати изградњу храма св. Козме и Дамјана . Она је синоћ представила своје две последње збирке СУСРЕТАЊА и У БЛИЗИНИ ИЗВОРА , које су ,као и прва збирка РОЂЕНИ МОЈИ добиле благослов, старешине Храма, оца Бобама Петровића. Својим песмама је желела да надахне многобројне присутне вернике и љубитеље поезије и ојача духовно пред почетак поста. О Драгичиној поезији је говорила и кроз песме водила Марија Миљковић, песникиња и рецензент , а стихове су говориле поред, саме песникиње, Богдана Оличков и Маја Никић , које су стиховима удахнуле своју младалачку ведрину и лепоту . Вече је својим гласом посебно украсила и млада Зорана Петровић која је отпевала две духовне песме. Мудрост , топлина и једноставност красе поезију Драгице Оличков . Њени стихови су прожети искреном вером и благом поучношћу с којом нас је подсетила на важност стрпљења, трпљења и дубоке захвалности Господу на свему што нам даје.
У другом делу вечери сви присутни су уживали у мудрој и снажној беседи проте Милорада Голијана, из Сремске митровице . Он је говорио надахнуто и језгровито о великим истинама и заблудама у човековом животу, о суштинском значају поста и важности дубоке свесности да се с причешћем не завршава наш труд већ тек почиње . Беседио је мудри прота о првобитном паду човековом у грех и губитку троличне Божанске природе , о ранама вечно распетог Христа , који кроз векове и данас прима на себе све наше грехе и том свенадвишујућом жртвом непрекидно даје човечанству прилику да се спасе . Говорио је о недостатку љубави у нашем времену, о њеној спасоносној и искупљујућој снази, о моћи праштања , о прецима и потомцима … Теме су просто извирале једна из друге , разливале се речи и текле као моћна река. Сви су са дивљењем слушали слепог проту који унутрашњим очима види бистрије и даље од многих . Водио нас је кроз велике и вечне теме с једноставношћу и непосредношћу, понекад и с хумором, човека пониклог из народа а при том образованог као мало ко од његових савременика .
Било је то заиста једно незаборавно вече које нам је дало нову снагу да устрајемо у труду и истински заслужимо благодат Светог причешћа. Хвала проти Милораду Голијану, старешини Храма, оцу Бобану Петровићу, оцу Миладину Спасојевићу, оцу Мирославу Бубалу , Драгици Оличков и свим учесницима програма који су нам даровали ову радост сусретања у близини Извора.
Марија Миљковић
