Панчево

ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (28.август)

26000, ул. Димитрија Туцовића бр.8pancevo

О настанку и трајању Светоуспенског храма најупечатљивије говоре речи записане у Црквеном летопису: „Кад је Обшчество панчевачко решило да усред вароши подигне цркву, будући да је Преображенска црква на самом северном крају Панчева сазидана и тако за јужни крај веома удаљена, купило је1794. године један плац од Дојчбанатске регименте за 1677 форинти сребра. Удовица Ламбровићка је поклонила за будућу цркву један плац с малом кућом од једне собе и кухиње у којој је била школа док се није сазидала нова 1796. године. На истом плацу је сазидана 1798. г. привремена капела у којој се до 1810. г. служба Божија вршила.Ово место означава и сада стуб с натписом у огради црквеној. Још један плац купљен је 1801. г. од Илије Иберајтера за 5000 форинти и тако је формиран садашњи четвероугаони простор у црквеној огради. Темељ је постављен 17. јуна 1807. године. Црква је завршена и освећена по благослову надлежног епископа 15. августа 1811. године. Освећење је обавио протопрезвитер панчевчаки Андреј Арсенијевић, када је и одслужена прва служба Божија“, записао је летописац. Два торња Светоуспенске цркве симболично представљају српски народ у две царевине: и поред великог противљења аустроугарских власти, Срби из Панчева су помагали устанике у Шумадији, те је Карађорђе заузврат дао грађу за храм (650 хвати дрва). Прота Андреј Арсенијевић је приликом освећења темеља, на великом входу, поменуо и Карађорђа, због чега је био осуђен и протеран из града. Доцније је помилован и враћен у Панчево где је умро и сахрањен у припрати храма 1816. године. Епископ Стефан Станковић, администратор епархије темишварске и потоњи митрополит карловачки, троносао је храм 15. августа 1832. Године. Аустријанци су 1916. године скинули три мања звона, а 1918. бакар са торњева. Петар Милорадовић је 1925. године купио и поклонио три звона ливена у ливници Пантелића у Земуну, освећена 27/14. августа 1925. године Генерална оправка храма извршена је 1930/31.године. Постојећи малтер је замењен вештачким каменом, а фасада богато украшена. Унутрашњост храма осликао је Живорад Настасијевић, а архитекта Веселин Трипковић из Београда је, под мудрим надзором проте Петра Максина, пројектовао план и саставио предрачун радова. Том приликом у јабуци торња пронађен је запис који је прота Васа Живковић оставио у металној кутији: кад су кутију отворили, запис се распао, али је ипак сачуван и дешифовран.

Прва парохија: упражњена, 

друга парохија: јереј Милош Пешић,

трећа парохија: протојереј–ставрофор Радослав Радмановић,

четврта парохија: протонамесник Слађан Тубић, Старешина храма

пета парохија: јереј Душан Грујић,

шеста парохија: јереј Рајко Вулин,

 

 

ХРАМ ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ (19.август)

pancevo 1Године 1717. када је установљен темишварски епископат, панчевачки округ је био протопрезвитерат, и већ тада су Срби имали своју цркву на месту данашње. Године 1727. било је 66 српских кућа, а свештеници су се звали Остоја и Стојша. Та црква је била од дрвета, покривена шиндром, а гласило се клепалом. На месту ове првобитне цркве Срби су саградили 1743. године цркву зидану циглом која није имала торањ. Године 1788. Турци освајају Панчево и врше невиђен зулум у Горњем Граду, а цркву спаљују. Ускоро је црква поново обновљена, овога пута сазидан је и торањ, али такво стање је потрајало до 1843. године када се торањ срушио, а црква затворена. Проћи ће пуних 30 година до постављања камена темељца садашњој цркви Преображења Господњег 1873. године. Пројектант цркве је био архитекта Светозар Ивачковић. Црква је у неовизантијском стилу у који је Ивачковић вешто укомпоновао романички, готски и наш, моравски стил. Прва је грађевина тог типа у Војводини, настала као идеја да се успостави континуитет са средњовековним српским градитељством. То је једнобродна црква крстообразне основе са куполом монументалне величине (520 м2) и високим звоником (41 м) издвојеним попут средњевековног пирга. Јединствена је лантерна на куполи висока 7 м. са позлаћеним крстом, коју нема ниједан други православни храм! За главне неимарске радове ангажовани су Фрања Ерлмајер из Београда и Михајло Томић из Панчева. Градња цркве је завршена 1878. године када је и освештана 18. децембра. Занимњиво је напоменути да је храм од 1878. до 1911. године био без унутрашње декорације, него су постављене иконе и мобилијар из старе цркве (касније поклоњен некој сеоској цркви, док су овде остале само две иконе). Године 1906. приступа се уређењу унутрашњости цркве. Пројектанти иконостаса и целокупне декорације били су Милорад Рувидић, Бранко Таназевић и Петар Бајаловић. Стил декорације је моравски са нарочито истакнутим мотивима из манастира Хиландара и Каленића. Иконостас припада високом типу олтарске преграде, а сва орнаментика иконостаса рађена је у плитком рељефу, типичном за моравску пластику. Сви орнаменти су позлаћени и леже на основи плаве или црвене боје. Иконе (37 икона) за иконостас је осликао, тада врло угледан и цењен, Урош Предић (школовао се у панчевачкој гимназији) који се нерадо прихватио посла јер је сматрао да је тешко уклопити стил његових икона (академски реализам) са храмом византијског стила. У периоду 1906-1911. године завршено је осликавање храма. Зидно сликарство којим доминирају историјске композиције фрескописао је Стеван Алексић. До данашњег дана унутрашњост цркве није дирана. Првобитна полихромна фасада је педесетих година прошлог века прерађена у једнобојну хирофу. Купола је била прекривена оловним плочама у облику рибље крљушти које су скинуте за потребе Монархије 1916. Године, а лим који је тада постављен обновљен је 2009. године када је црква прекривена бакром. Културно-историјски је споменик од изузетног значаја и под заштитом је Државе. 1790.године монаси из Студенице преносе мошти светог Стевана Првовенчаног у тадашњи преображењски храм,испод часне трпезе,где остају годину дана. Најстарија матица при храму је књига Крштених из 1782.године. При храму постоји библиотека са 15.000.књига од којих су 2.500.на немачком и латинском језику.

Прва парохија:протојереј Стојче Цветковић, Старешина храма

друга парохија: јереј Велимир Бирманац,

трећа парохија: јереј Жељко Младеновић,

Хонорарни ђакон Ненад Савић.

 

 

ХРАМ СВЕТОГ САВЕ (27.јануар) – у изградњи

pancevo 2Пета Српска православна парохија Светоуспенског храма у Панчеву формирана је да опслужује приградско насеље Младост. Храм Светог Саве у изградњи започет је 7. новембра 2004. године освештавњем земљишта и крста, благословом Епископа банатског Никанора. Пројекат храма је сачинио архитекта Миодраг Младеновић из Панчева. Груби грађевински радови окончани су октобра месеца 2009. године. Храм је озидан, покривен, уграђени су прозори, уведена је електро-инсталација и инсталација подног грејања. Унутрашњост храма је малтерисана. Храму недостају врата, престо, подна облога, иконостас, живопис и пратећи мобилијар. Радови су у току.

Прва парохија: протојереј Војин Козлина, 

друга парохија: протојереј Новица Тодоровић,

трећа парохија:јереј Милош Ранисављевић, Старешина храма,

четврта парохија:јереј Мирко Петровић.

 

ХРАМ СВ. ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ (у изградњи) насеље „Кудељарски насип“

протонамесник Бранко Божић

 

Насеље „СТРЕЛИШТЕ“

прва парохија: протонамесник Милун Павловић, 

друга парохија: протојереј Бојан Кошанин, Старешина,

трећа парохија: протонамесник Владимир Петковић.

 

Панчевачко Српско православно црквено певачко друштво

диригент проф. мр Вера Царина