Кумане

ХРАМ САБОРА СВЕТИХ АРХАНГЕЛА (21.новембар)

Трг слободе бр.4, 23271 Кумане

kumane crkva 1

Село је већ 1758. године имало цркву од бусења, чамовом шиндром покривеном, свод је био од дасака, плавом бојом префарбан. Порта је била ограђена трском. Црква је поседовала десетак икона, међу њима и икону свог заштитника светог Архистратига Михаила. У периоду од 1768. године један од највећих сликара српског барока, Теодор Илић Чешљар, слика престоне иконе: Исус Христос, Богородица са Христом и Архангел Михаило, које су касније припале куманском иконостасу. Чешљар је у куманачкој цркви оставио „за спомен својих родитеља“ /који су једно време живели у старом селу/ своје прво сачувано дело ПЛАШТЕНИЦУ рад на пурпурној свили, 88х74 цм. где су златом и бојама сликане фигуре и орнаменти. Плаштаница и иконе се данас налазе у Владичанском двору у Вршцу. Године 1823. започето је зидање новог храма у Куманима, а дотле служба је служена у школској дворани – учионици. Грађена је и украшавана у барокно – класицистичком стилу, за оно време прилично раскошно. Црква у Куманима је једнобродна масивна грађевина складних пропорција. Висина зида брода је 15 метара, а торња – крста изнад јабуке 36 метара. Димензије брода су 38х18 метара, дужина – ширина. На просторима Војводине, по спољашњем урбанистичком решењу, такве цркве нема. Градња овог велелепног здања завршена је 1834. године. Од 1842. до 1846. године браћа Михајло и Лазар Јанић резбарили су иконостас цркве у чијем се стилу меша барок са доминацијом класицизма. Напоменимо да су Јанићи неку годину раније радили дуборез у пештанској цркви 1838.г. и у српској Саборној цркви у Темишвару. Сликање иконостаса радио је већ прослављени живописац и иконописац Темишварске епархије Никола Алексић. Радове је изводио од 1854. – 1856. године. Насликао је укупно 47 икона, од тога на иконостасу распоредио је 38 икона. Он је урадио и зидну декорацију, Богородични и архијерејски трон и певнице, те на своду солеја монум енталну зидну композицију Света Тројица са јеванђелистима као и пет слика на своду од којих је слика где се Исус Христос обраћа Марији Магдалени и левом руком држи ашов. 24. новембра 1834. године подигнута су и постављена на своја места у торњу нова 4 звона. Ова 4 звона су 27. децембра 1916. г. тј. 9. јануара 1917. г. по подне скинута са торња, па чак и школско звоно. Та звона је Аустроугарска 1917. године претопила за потребе својих војних циљева. Као замена добијено је мало звоно са спахилука Карочоњи из Беодре /данашње Ново Милошево/. Када се рат завршио, 14. децембра тј. 27.децембра 1923. године постављена су ново изливена 4 звона у црквеном торњу.

Старешина храма: протојереј Стево Миладиновић