Манастир Месић

У југоисточном делу Баната, где огранци шумовитих Карпата прелазе у Панонску низију, у долини, лежи Светопретечев манастир Горе Месићке, назван манастир Месић, по истоименом потоку који извире под Црним врхом и протиче поред манастира. Храм манастира Месића посвећен је рођењу Светог Јована Крститеља (07.јул). Вековима је био мушки, а 1952. године постаје женски манастир. О постанку ове светиње постоје два предања. Прво, старије, предање каже да је манастир саграђен у првој половини 11-ог века, тачније 1033. године од стране ученика Светог Кирила и Методија. Друго предање говори да је манастир по дозволи српских царева основао свештеномонах Арсеније (Богдановић) који је дошао из Свете Горе Атонске, из манастира Хиландара 1225. године, када га је Свети Сава и поставио за игумана овог манастира.

mesic

Међутим, при рестаурацији храма након Другог светског рата дошло се до нових сазнања и закључка да је најтачније и најверодостојније оно предање које заступају историчари К. Феслер, Г. Фејер и Пич да су манастир Месић основали следбеници Светог Кирила и Методија у 11-ом веку, а да је свештеномонах Арсеније (Богдановић) могао само да га обнови и духовно ојача.
На сводовима је подигнуто осмострано кубе које се преко падатира ослања четири стуба. Спољна
полукружна и унутрашња олтарска апсида оживљена је слепим нишама, док је западна фасада-припрата била украшена колонетима и слепим аркадама на консолама. Први слој фресака потиче из 11-ог и 12-ог века када је манастир основан и изграђен од стране ученика Светог Кирила и Методија.

Други слој фресака је из 13-ог и 14-ог века када је свештеномонах Арсеније обновио манастир Месић, док је трећи слој из периода 1493-1502 године када је манастир обновљен од стране Светих Деспота Јована Бранковића и његове мајке Ангелине, који се због тога и сматрају његовим ктиторима. Зидне фреске су оштећене приликом паљења и рушења храма од стране Турака, али и при обновама и поправкама у периоду од 11-ог до 16-ог века непажњом и незнањем њихове вредности. Тако је 1793. године при изградњи звоника и проширењу уских прозора, оштећен, преполовљен и делом уништен део зидних фресака у источном делу припрате.mesic2

Турци су одмах по доласку у Банат опљачкали и запалили манастир Месић, старију манастирску браћу убили, док су млађу одвели у ропство.

Године 1716. Турци су истерани из Баната и они приликом свог повлачења поново пале манастир Месић, калуђере убијају, а млађе воде у ропство исто као и када су 1522. године ушли у Банат.
Након Пожаревачког мира 1718. године у манастир Месић долази крушедолски јеромонах Мојсије Стефановић са још неколико монаха. Он је уз помоћ православних хришћана, али и руске царице ЈелисаветеПетровне код које је лично ишао да тражи помоћ, обновио веома оштећен храм. Руска царица је послала писану грамату којом се заветује да ће манастиру Месићу сваке године давати 300 рубаља. Јеромонах Мојсије је из Русије донео манастиру доста књига, икона, светих утвара, литију.
Обновљени манастир Месић поново је страдао у рату између Аустрије и Турске 1738. године, када је опустошен, опљачкан и спаљен. Након овога игуман манастира Мојсије Стефановић 1743. године поново обнавља манастир и духовни живот братства. Знајући, с једне стране, праве вредности Православља, а са друге, желећи да очува стари, византијски лик храма (који према налазима стручњака припада тзв. Рашкој школи-најстаријој школи у нашој  црквеној архитектури), он је пронашао мајсторе зографе,

mesic3припаднике иконописане школе која је чувала традицију византијског живописа.Ови зографи, који су се звали Петар, Андреји Јован, завршили су фрескопис храма 1743.године у тзв. поствизантијском стилу, штохраму даје посебну вредност.Међутим, крајем 18-ог века на храму су извршени нови радови, и то по нацрту немачког архитекте Блобергера. Том приликом обављена је „барокизација“ храма и, између осталог, дограђен је барокни звоник са припратом и постваљен барокни иконостас.

Након тога, фреске поствизантијског стила
прекривене су са два слоја малтера преко којих су
местимично биле осликане сцене из Јеванђеља
у барокном стилу; куполе, карактеристичне за византијски стил у архитектури биле су покривене обичним кровом у моравском стилу. Сматра се да је намера била прикривање изразито православних обележја овог храма,
јер је то било време доминације римокатоличке
вере у овим крајевима, и наставак раније
политике према православљу у Банату.

Осим редукције и укидања
манастира у Банату Рескриптом царице Марије Терезије од 16. јануара 1777. године, када је од
11 манастира укинуто 4, старешине манастира и братство борили су се и за очување манастирских имања, јер су приликом сваког премеравања поседа од стране краљевске Коморе границе поседа сужаване и имање смањивано.
Од редукције манастира 1777. године старешине манастира Месића, као најјачег манастира, носе
назив архимандрит, а први архимандрит био је Јован Фелдвери – Јовановић (1777-1785).
Манастир од Турака страда последњи пут 1788. године и након тога архимандрит Мојсије
Ваилијевић са братством манастира 1792. доноси одлуку да средствима манаастира, прилогом верника и помоћи епископа вршачког Јосифа Јовановића Шакабенте поправи манастир споља и изнутра, као и да сазида нови конак. Он није доживео целокупну обнову јер умире 1793., а радове су завршили у времену од 1793. до 1798. године настојатељи и старешине који су управљали манастиром након њега.
Садашњи конак манастира у неокласичном стилу градио се од 1840. до 1846. године за време
епископа Јосифа Рајачића и архимандрита Арсенија Јовановића Шакабенте, како стоји записано на челу трема.
После Другог светског рата извршене су две рестаурације (1947. и 1971. године) и храм је враћен у
првобитно стање, односно колико је било могуће, обновљен је његов византијски изглед. У то време под кровом храма пронађено је једно рукописно Јеванђеље из 16-ог века које сведочи о постојању монашке школе при манастиру у ранијим вековима, у којој су се монаси бавили преписивањем свештених књига.
Од завршетка Другог светског рата новим открићима у архитектури, орнаментици, грађевинском
материјалу и иконографији, манастир Месић уврштен је у ред најстаријих црквено-културно историјских споменика Југославије и као такав Решењем Завода за заштиту споменика културе АПВ из Новог Сада, стављен под заштиту државе 1946. године.mesic4С лева на десно: монахиња Параскева (Перић), монахиња Анисија (Грчевић), монахиња Екатерина (Кнежевић), игуманија Параскева (Митрић), монахиња Февронија (Кесић), монахиња Симеона (Шијакова), монахиња Марина (Васић), монахиња Макрина (Крсмановић), монахиња Анастасија (Радојковић),искушеница Јасмина (Хоџић), монахиња Текла (Чварковић).

Манастир Месић је одлуком Епископа банатског Висариона (Костића) из 1952. године проглашенза женски манастир. Од те године старешина манастира је игуманија Теодора (Милошевић), за чије време је обновљен храм, оправљен и сређен манастирски конак, библиотека и манастирска архива.

У храму манастира Месића налази се чудотворна икона Пресвете Богородице. То је у ствари
новија икона, насликана по узору на чувену, древну Богородичину икону „Достојно јест“, која се налази у Кареји на Светој Гори Атонској. Месићка икона „Достојне јест“ потиче из 1803. године. Ко је насликао ову икону, како и када је пренета у овај манастир, није познато, само се зна да Пресвета Богородица преко ње пројављује своју чудотворну силу, помажући свима који јој са вером прилазе.
Од јесени 2008. године почела је унутрашња обнова храма. Прво је уведено подно грејање, а у пролеће 2009. године постављен је нови иконостас у дуборезу, дело мајстора-дуборезца Драгана Петровића из Београда. Иконе на Царским дверима осликала је монахиња Нина (Трајковска), некадашња сестра овог манастира, која је сада при Охридској Архиепископији; иконе Господа и Пресвете Богородице су дело монахиње Арсеније из манастира Гргетека на Фрушкој Гори, а иконе Дванаест Апостола, композиције Распећа Христовог са иконама Богородице и Светог Јована Богослова, као и иконе Светих ђакона Авакума и Никанора на северним и јужним дверима, заједнички су рад монахиње Анастасије из овог манастира, и Драгиње Лазаревић, иконописца из Београда. На западном зиду звоника урађен је мозаик са ликом Светог Јована Крститеља, а на манастирској капији са спољне стране, мозаик иконе „Достојно јест“, а са унутрашње, мозаик са ликом Светог Архиђакона Стефана. Ови мозаици су дела различитих уметника.
Током исте, 2009. године направљени су, нови трон за чудотворну икону Пресвете Богородице
„Достојно јест“ и ново постоље за целивајућу икону, такође у дуборезу, које су дело истог мајстора.
Благословом епископа банатског Никанора, а трудом игуманије Параскеве са сестринством у
манастирском конаку установљена је зимска капела која је посвећена празнику Света Три Јераха.
Сестринство манастира Месић данас сачињава осам монахиња и једна искушеница, а игуманија је Параскева (Митрић).

Манастир Месић
Месић
26300 Вршац,
тел. 013 884-550, 884-560