Monthly Archives: јун 2020

Прослава Видовдана у Алибунару

 

 

 

 

 

 

У недељу трећу по Педесетници, 28. јуна 2020. године, на празник Видовдан, служена  је света Литургија у храмовима Архијерејског намесништва албунарског.У  храму Светих Благовести у Алибунару свету Литургију служио је протојереј-ставрофор Борко Лукић.

После завршене службе протојереј-ставрофор Борко Лукић служио је парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и отаџбину, од Косовског боја до данас.

 

 

Великомученик и угодник Божији, цар Лазар родио се 1329. године у граду Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и побожности. И као такав од Бога доби многе дарове, које умножи, те тако даровит привуче на себе пажњу царева и би узет на двор цара Душана, где постаде славан и уважаван од свих због своје честитости, витештва и побожности. Ожени се царевом рођаком, Милицом, кћерком кнеза Вратка, која је била од лозе Немањића. Године 1353, би му дато достојанство кнеза.
Благочестиви господар Српски, Лазар био је веома Христољубив и ту своју љубав испољавао је према Цркви Божијој. Његова највећа брига је била да измири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што би и учињено. Борио се овај угодник Божији против Турске најезде и у сукобу, који се одиграо 15 јуна (28. јуна по новом календару) 1389. године против Турског цара Мурата би посечен. Тело му је пренето и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници (код Ћуприје), а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942 године пренето у Саборну Цркву у Београду. Сада се његове свете и чудотворне мошти налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже. За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: „Све за Христа – Христа ни за шта“ нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека“.

Духовски понедељак у манастиру Свете Тројице у Кикинди

 

 

 

 

 

 

 

На Духовски понедељак, 08. 06. 2020. године у манастиру Свете Тројице у Кикинди Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ банатски Г. Никанор и умировљени Епископ милешевски Г. Филарет, уз сасалуживање свештенства Епархије банатске, и одговарање  хора храма Светог Саве из Београда. После литије око храма извршен је чин благосиљања славског колача и жита.

Светој Литургији присустовао је Градоначелник Кикинде Г. Павле Марков, као и многобројни народ из Кикинде и околних места.

СПАСОВДАН У АЛИБУНАРУ ОБЕЛЕЖЕН ЛИТУРГИЈОМ И ЛИТИЈОМ

 

 

 

 

 

 

 

СРБИ И РУМУНИ ЗАЈЕДНО СЛАВИЛИ СПАСОВДАН

У храмовима Српске Православне Цркве, у четвртак 28.маја свечаном литијом обележен је празник Вазнесења Господњег у народу познатији као Спасовдан. У Алибунару, храму Светих Благовести литургију је служио старешина протојереј–ставрофор Борко Лукић, уз саслужење свештеника Јована Веселиновића из Инђије и Милана Стефановића из Владимировца, и присуству парохијана. Након читања јеванђеља, свештеник Борко Лукић одржао је пригодну проповед.

Свештеници су обавили освећење и резање славског колача и кољива, а потом традиционалном литијом свештенства Српске Православне Цркве и Петра Марана, свештеника Румунске Православне Цркве у пратњи парохијана посетили црквицу у Долу, близу које се налази извор воде,  за коју се верује да има исцељитељску моћ.Воду је освештао свештеник Јован Веселиновић, а грађани су воду точили у флаше и понели у своје домове. 

Ференц Косо

 

ДАНИ РУСИЈЕ У КИКИНДИ

 

 

 

 

 

 

 

У недељу, 31. маја 2020. године у храму Успења Пресвете Богородице у Руском Селу Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор уз присуство умировљеног Епископа милешевског Г. Филарета и саслужење свештеника Архијерејског намесништва кикиндског. Повод за молитвено сабрање је сећање на руски народ који је морао да напусти своју отаџбину после страшних догађаја 1917. и убиства Светог цара мученика Николаја са својом породицом 1918. год.  Тако је један део руских избеглица нашао уточиште у Кикинди и околним селима. То је и био повод да се после Свете Литурије одслужи помен на гробу руских емиграната Владимира Зелинског сликара који је осликао рускоселски храм 1939. год.  и његове супруге Татјане месне учитељице. Потом је служен парастос на руском гробљу у Кикинди где су покој пронашли поданици Руског Царства. Његово Преосвештенство Епископ банатски Г. Никанор је овом приликом више пута истакао да страдање руског народа повезано са страдањем српског, да не смемо да заборавимо ове свете људе и све што су учинили за Србију на пољу духовности, културе, уметности и на пољу јачања братских веза. Након тога уз топли пријем и трпезу љубави коју је уприличио Протонамесник Бобан Петровић у сали храма Светих бесребреника Козме и Дамјана у Кикинди настављено је обележавање ове свечаности

Нажалост, ове године са нама није била делегација из Руске Федерације предвођена генерал-лајтнантом Леонидом Петровичем Решетњиковим и члановима руске организације „Двоглави орао“, коју смо већ четири године дочекивали заједно са хуманитарном организацијом „Наша Србија“. Са радошћу смо очекивали и овогодишњи сусрет али спољашње околности то нису дозволиле. Сада већ традиционални „Дани Русије у Кикинди“ су доносили богат духовно-културни програм који су предводили Митрополити, Епископи, свештентво и монаштво Руске православне цркве, државници, официри и војници, историчари, уметници, људи који су се у Србији осећали као у својој домовини. Ово заједничко искуство нас је обавезало да у већ утврђено време за поновно виђење покушамо да физичку дистанцу превазиђемо у Цркви која све надилази и свима дарује утеху. За место сабрања је одабран рускоселски храм у коме се захваљујући руском добротвору Андреју Јуревичу Горохову обнавља фрескопис Владимира Зелинског.

Нагласак овогодишњег молитвеног сабрања је стогодишњица страшног егзодуса – исхода Руског народа. После Октобарске револуције 1917. године долази до братоубилачког рата између бољшевика и белогардејаца. Овај сукоб је до 1923. год. однео преко петнаест милиона живота. У међусобним сукобима је страдало доста недужних цивила услед ратних дејстава као и од глади и хладноће.

Зашто је дошло до овог крвопролића и страшног егзодуса? Искључивост комунистичке идеологије је довела до тога да се у сународнику не препознаје човек који има другачије мишљење и вредности. Потреба да се спроведе револуција која ће на силу донети „добро“ свима је годинама сејала само смрт. Једна од основних полазних тачака за ово је атеизам који је комунизам донео. Тако је човек изашавши из Цркве – Тела Христовог у којој је другога прихватао као брата дошао до тога да другога гледа као непријатеља револуције, класног непријатеља, издајника идеја комунизма – лажне једнакости и равноправности. Наравно да је све ово била утопија у којој се Руски народ искрваривши утопио. После неколико година борби део белогардејаца а са њима и народ који је бежао пред бољшевицима напушта Русију и спас тражи у околним земљама. Процена је да је Русију напустило од 2 до 10 милиона људи. Тако је један део руског народа дошао у Србију где су прихваћени као најрођенији. Задржана су им звања и врло брзо организују живот и деловање. Тако се у Сремским Карловцима 1921. год. оснива Руска православна загранична црква која је Божијим промислом ширила православље по целом свету. Руси су примљени као браћа јер смо кроз Христа и Цркву били и остали једно.

Зашто је и нама данас важно обележавање ове стогодишњице? Зато што једино кроз проток времена човек може да види последице деловања разних идеологија, да увиди шта је у њима добро а шта зло. Комунизам није потиснут револуцијом нити присилно замењен неком другом идеологијом већ се урушио сам од себе показујући сву несавршеност људског умовања и  тиме се показао као лажан и дубоко несрећан за своје поданике. Потреба да се други мења и укалупљује за „његово добро“ је оставила страшне духовне последице. Сто година касније човек ипак не може без „извора воде живе“, без Божије благодати, без душе. Нажалост, велики број људи је страдао да бисмо ово данас спознали. Ови Мученици и јесу темељ Цркве Христове, њихова страдања, сведочења Васкрслога Христа су заиста потресна. Степен пожртвовања и трпљења су за данашњег човека недостижни. Зато је важно да их не заборавимо јер молећи се за њих и молећи се њима јачамо наше заједништво. Свесни смо да њиховим молитвама и долази до обнове веза између Русије и Србије и све што радимо данас на овом пољу је по њиховом благослову. Прошлост не смемо да обожавамо као пепео већ смо позвани да одржавамо пламен. То је наш свети дуг према прецима и потомцима. Нека нас ове молитве које смо принели држе у нади да ћемо се ускоро видети са нашим драгим пријатељима из Русије.

                                                                                        Протонамесник Слободан Дивљаков

                                                                                                         парох рускоселски

Свети цар Константин и царица Јелена – Слава Цркве на Кудељарском насипу у Панчеву

 

 

 

 

 

 

На празник Светог цара Константина и царице Јелене новоизграђена Црква у Панчеву на Кудељарском насипу прославила је своју Славу. Овог лета Господњег 2020. године, храм је дочекао своју Славу покривен, омалтерисан и уређен. Урађени су опсежни радови на уређењу новоизграђеног храма са постављеном столаријом и полијелејима.

Празнично Бденије служили су протојереј–ставрофор Стеван Урошев и јеромонах Теодор (Вуковић) настојатељ манастира Војловице. На сам Празник Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор уз суслужење свештеника: протојереја–ставрофора Радослава Радмановића архијерејског намесника панчевачког и Стевана Урошева, протојереја Бојана Кошанина и јереја Мирка Петровића и протођакона Игора Станковића и ђакона Радана Шарића и Милана Лазића. Протојереј Бојан Кошанин је произнео беседу на Св. Литургији. Ђорђе Бокшан са супругом Тијаном је био кум Славе. Преломљен је Славски колач и благословљено жито.

            На крају Свете Литургије Владика Никанор је поучио народ беседом и истакао да је нарочито у наше време потребна вера коју су имали равноапостолни цар Константин и царица Јелена и да се искушења и изазови данашњег времена најбоље могу поднети ако се вером погрузимо у Тајну Часнога Крста који је благоверног цара водио до победе.

После Св. Литургије освећен је новоподигнут парохијски дом. Домаћин, парох протонамесник Бранко Божић је припремио трпезу љубави за све вернике и захвалио се Преосвештеном Владици Никанору на љубави и подршци, свештенству и свима вернима који се овде окупљају и учествују у изградњи како храма тако и духовног напретка парохије.

јереј Мирко Петровић