Високопречасни протојереј Љубиша Милић, В.Д. Архијерејског намесника црепајског, који замењује панчевачког у одсуству, служио је у уторак, 26. јула 2016. године, Свету Литургију у Светоархангелском храму манастира Војловице, уз саслужење протонамесника Желимира Јовановића – пароха новокозарачког, јереја Жељка Младеновића – пароха панчевачког, јереја Ненада Антића из Београда и хонорарног ђакона Ненада Савића из Панчева. Чтецирали су катихета мр Мирко Петровић, који је и Апостол читао, и теолог Ненад Бартоле из Панчева. У славу Господњу и част Светог Архангела Гаврила су појали Стојан Оморац, Ксенија Милосављевић и Сандра Билбија из Панчева.Празнично Бденије уочи спомена Сабора Светог Архангела Гаврила је служио јереј Милош Пешић – парох панчевачки, који замењује у одсуству старешину храма Успења Пресвете Богородице – протојереја-ставрофора Радослава Милановића. За певницом су појали јереј Чедомир Милосављевић и Стојан Оморац из Панчева.

Облачно време и киша нису омели литију око манастирског храма. Славски колач је преломио протојереј Љубиша Милић. Сем славског колача, кољива и свеће, овогодишњи кум славе – господин Слободан Ћирић из Панчева – се потрудио са породицом и браћом и сестрама у Христу и око богате славске трпезе. За наредну годину је кумство прихватила госпођа Марија Пилц из Панчева

Пре раздавања нафоре, протојереј Љубиша Милић, који је началствовао на Светој Литургији, присутним верницима изговорио поучн слово о Анђелима: Ево, браћо и сестре, данас празнујемо Бестелесне Силе [Небеске], Анђеле Божије, који су – свакако – од Бога створени, пре него што је Бог почео да ствара овај [земаљски] свет, пре него што је створио човека. Али, Бог, стварајући Анђеле, по Промислу Свом, одређује и службу њима. Они првенствено служе Богу пред Престолом Његовим, а онда – свакако – служе и овде нама људима. Велика је улога Анђела Божијих у спасењу овога света. Првенствено, Стари Завет је сав испуњен анђелским јављањима, а онда Нови Завет, па све до дана данашњега, драга браћо и сестре, и у овој нашој новој историји, Анђели су непрестано ту међу нама, чувају нас и штите и одигравају своју велику улогу. Највећа улога, која је јако битна за род човечији, за спасење човека, јесте ова улога коју је управо Анђео Божији – Свети Архангел Гаврило, чији спомен данас празнујемо – одиграо за род човечији, а то је његова улога Благовеститеља и Благовесника, када је јавио Пресветој Богородици да ће Она [бесемено] зачети и да ће затруднети и родити Сина Божијег – Господа Исуса Христа, и да ће самим тим започети и спасење рода људскога, које је Бог обећао још у ономе моменту Старога Завета, када је Адама изагнао из Раја и када му је рекао да га неће оставити, него да ће му послати спасење. Дуго се чекало на тај догађај и зато та Блага вест Архангела Гаврила, коју је он саопштио Пресветој Богородици, јесте заиста и најрадоснија вест, коју је род човечији и коју је човек могао да чује овде на земљи. И онда кроз цео Нови Завет имамо јављање Анђелâ Божијих, који благовесте. Када се родио Господ Исус Христос, Син Божији, пастири су чули како Анђели певају на Небесима: Слава Богу на висини, и на земљи мир, међу људима добра воља. А оно што је, драга браћо и сестре, јако важно и битно, јесте свакако и да, по учењу наших Светих Отаца, сваки човек када се крштава и када ступа у живу Цркву Божију, добија свог Анђела чувара, који га током живота чува, прати и штити. Али, узалуд је, ако наш живот није беспрекоран и чист. Анђели Божији оног момента, када човек греши, удаљују се од човека. Чим човек почне да се исправља, они се њему приближују. Зато је, браћо и сестре, јако важно и битно да водимо рачуна о нашем животу, да пазимо шта чинимо, шта и како радимо, како бисмо непрестано били под заштитом Небеских Бестелесних Сила – Анђела Божијих, а првенстено нашега Анђела чувара. Заиста, браћо и сестре, поготово у новом веку, и у овом сада живљењу, где је брзина непрестана, Анђели – верујем, а тако говоре и сведоче наши Свети Оци – имају велику улогу у спасењу човека, чувајући и штитећи човека. Непрестано смо сви на радним местима, на пословима, сви смо за воланом.Колико само Анђели пута ту утичу, сачувају нас од ко зна какве несреће, која би задесила човека да није њихове улоге овде међу нама. Стога, да празнујемо, онако како то доликује, [спомен] Светитеља Божијег, Анђела – Светог Аргангела Гаврила, [јер,] како каже Свети Филарет Московски, да ми треба Светитеље добро, побожно и честито да празнујемо, јер – каже – они у тај дан [спомена], одвајају се од Неба и силазе и обитавају овде међу нама.Зато је потребно да и ми на најбољи могући начин и најдоличније празнујемо њихово присуство овде међу нама. Некa је сретно и Богом благословено, нека вас Господ благослови, Свети Архангел Гаврило заштити и сачува, и да дâ Господ да дочекамо у срећи и напретку да се овде догодине састанемо и да прославимо овај дан и Празник.
Амин.
Високопреподобном игуману војловичком Димитрију (Лазићу) сви благодаримо на гостољубљу и очинској љубави.
инж. Стојан М. Оморац

О Сабору Св. Архангела Гаврила Његово Преосвештенство Епископ Банатски Г.Г. НИКАНОР благоизволео је учинити канонску посету парохији драгутиновачкој и о храмовној слави отслужити Св. Архијерејску Литургију уз саслужење више свештеника новобечејсгог намесништва. Кумови славе били су породица   Предрага Вескова из Новог Милошева  који су у порти храма после Св. Архијерејске Литургије припремили трпезу љубави за све присутне.

протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин, В.Д. Архијерејског намесника новобечејског

На дан Св. свештеномученика Саве Горњокарловачког, Његово Преосвештенство Епископ Банатски Г. Никанор благоизволео је учинити канонску посету башаидској парохији и том приликом отслужити Свету Архијерејску литургију у башаидском храму.Епископу су саслуживали свештеници и ђакони новобечејског и кикиндског ахијерејског намесништва. После очитане заамвоне молитве Преосвећени Епископ пререзао је славки колач и осветио славско кољиво у част Св. свештеномученика Саве Горњокарловачког а потом се пригодном беседом обратио присутном народу и честитао празник свима окупљеним у храму. После Св. Архијерејске Литургије, старешина храма протонамесник Миленко Савић приредио је трпезу љубави у парохијском  дому.

Протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин, В.Д. Архијерејског намесника новобечејског

У петак, 15. јула 2016. године, о спомену Полагања ризе Пресвете Богородице, када наша помесна Црква врши и спомен Чудотворне иконе Богородице Бездинске, Свету Литургију у храму Успења Пресвете Борородице у Панчеву, у част 230. годишњице Панчевачке копије Бездинске иконе, слижио је протонамесник Чедо Симић, уз појање ђакона Александра Павловића, чтеца Душана Панајотовића и Стојана Оморца, који је и Апостол читао.

Настојањем блаженопочившег Владике Хризостома (Столића), Епископа банатског (1992-2003) и жичког (2003-2012), написана је служба Чудотворној икони Богородице Бездинске. Икона се чувала у Дворској капели у Вршцу од 1932. године, и установљено је њено празновање на дан 15/2. јула, заједно са Полагањем ризе Пресвете Богородице. Иако је из Русије Пајсије, игуман винчански, најпре донео у Београд 1727. године, па свечано пренео у манастир Винча 2. јула 1729. године,  назива се „Бездинска“ јер је у манастиру Бездин у Румунији била најдуже, скоро два века, где ју је Теодосије (Веселиновић), игуман винчански донео са братством у збегу пред турским пустошењем Србије.

„Због своје чудотворности икона Богородице Бездинске је често пресликавана, тако да је до сада познато на десетине ликовних реплика, од којих су неке радили сликари првог реда, као Стефан Тенецки и Димитрије Поповић.“ (извор: Љубомир Степанов и Стеван Бугарски, „Манастир Бездин – кратак приказ“, Темишвар 2003) Најпознатије су копије у манастиру Бездин (израђена у манастиру Месић),  у Сремским Карловцима, у Бечеју и у Петрограду (Зрењанину). Оригинал, који је до скора чуван у Дворској капели у Вршцу, сада се налази у зрењанинском манастиру Свете Меланије.

У записнику састављеном у просторијама манастира Војловица 23. јуна 1948. године под редним бројем 21. помиње се уље на платну непознатог аутора, величине 70 cm × 83,5 cm, „Мајка Божија Бездинска“ [по типу Владимирска] са златном барокизираном позадином. У питању је попис икона и слика у манастиру и конаку, који су по наређењу Повереништва за просвету К.број 591/48, сачинили Јован Севдић и Стојан Трумић – као стручњаци за сликарство, Павле Јевтић – у име Одељења за заштиту културних споменика, и игуман Данило (Адамовић) – у име манастира.

Ова копија је настала 1786. године, како је у њеном доњем делу назначено, када је оригинална икона већ била у Бездину. Није познато да ли је копија урађена по молби братства манастира Војловице и од када је уопште тамо јер је у аустро-турским сукобима Војловица била спаљена пре 1790. године. Њеног аутора треба тражити међу малобројним сликарима тога доба у овим крајевима, али то је посао за историчаре уметности. Одласком игумана Данила (Адамовића) на дужност парохијског свештеника у Дебељачу, манастир Војловица се 1965. године затвара, па многи предмети са споменичким вредностима бивају преузимани због конзервације, излагања и чувања на другим локацијама, о чему сведоче други записници о примопредајама и преузимању, сачињени између Манастира и Рафинерије, Народног музеја и Црквене општине Панчево. Тако копија Бездинске иконе о којој говоримо прелази у власништво СПЦО Панчево, а њеном поделом – у власништво Светоуспенског храма у Панчеву (ЦО „Центар“).

Љубазношћу протојереја-ставрофора Радослава Милановића, Старешине храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву, у чијој се сали чува ова, да тако кажемо, Панчевачка копија Чудотворне иконе Богородице Бездинске, уступљена је 2011. године за потребе изложбе у Народном музеју у Панчеву, па је шира јавност имала прилику да је види и пред њом ускликне: „Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне твојим пречистим рукама!“ (припев из Акатиста Пресветој Богородици у част њене Чудотворне иконе Бездинске)

Ове, 2016. године, Народни музеј у Панчеву, је сем једног броја портрета манастиру Војловица вратио копију Чудотворне иконе Богородице Бездинске, рад Стефана Тенецког из 1764. године, са златном барокизираном позадином (у горе поменутом записнику под редним бројем 20).

инж. Стојан М. Оморац

У Недељу 3. по Духовима, 10. јула 2016. године, у храму Успења Пресвете Богородице у Перлезу, вршен је Молебан за болесне, а прочитани су акатисти Светом Нектарију Егинском, Блаженој Ксенији Петроградској и Преподобној Марији Гатчинској.Верници су се одазвали у великом броју, како из Перлеза тако и из других места.

На сам дан храма у великој нашој Цркви сабрало се свештенство и верни народ новобечејског краја како би заједнички молитвено прославили дан храма Рођење Св. Јована Претече – Ивањдан. После Свете Тајне ефхаристије верном народу обратио се предивном беседом пречасни протонамесник Јован Веселинов, старешина храма у Меленцима беседећи о самом празнику и честитајући врањевчанима славу. По очитаној замоовној молитви пошло се у трократни опход око храма и по уласку у храма пререзан је славски колач и освећено славско кољиво које су припремили кумови славе породица Срђана Тајкова из Врањева.Иначе кумови су даривали прозоре нове на другом парохијском стану у Врањеву у вредности од 600 евра. По резању колача старешина храма прота Драган се захвалио кумовима на дару и свештенству на одзиву као и верном народу који је дошао у великом броју на Св. Литургију, затим је подигао залог колача за здравље новог кума Јована Томашева из Врањева. Трпеза љубави коју су припремили кумови славе и Црквено-народно весеље наставило се у порти храма.

протојереј-ставрофор Драган Т. Говорчин, старешина храма.

Српска православна Епархија банатска са свим свештенством, монаштвом и верним народом, изражава најдубље изразе саучешћа у боли породицама пострадалих у немилом догађају од 2. јула 2016. године, у којем је пострадало петоро цивила, а повређено преко двадесет, уз усрдне молитве Господу да упокоји душе пострадалих и настани их у Царству Небеском.

                                                                                             Епископ банатски Никанор

У храму Светог великомученика Георгија у Житишту служена је Света Архијерејска заупокојена Литургија у недељу 3. јула 2016. године, поводом невино страдалих пет цивила у Житишту. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор са свештеницима и ђаконима житиштанског и зрењанинског архијерејског намесништва, и истој су присуствовали званичници Општине Житиште, породице настадалих, као и велики број мештана из Житишта и околних места.