Његова светост патријарх српски господин Иринеј посјетио је 20. и 21. децембра Митрополију дабробосанску, током које је у Сокоцу служио Свету архијерејску литургију и митрополиту дабробосанском господину Николају уручио орден Светог краља Милутина.

Патријарха српског је у храму Светог пророка Илије у Сокоцу – Романијској Лазарици, у суботу 20. децембра, дочекао велики број вјерника, међу којима је било највише младих, те свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске, које је предводио њихов архипастир митрополит дабробосански Николај, а дочеку су присуствовали и епископи сремски Василије, банатски Никанор и захумско-херцеговачки Григорије.

На доксологији служеној у соколачком храму, Његову светост поздравио је епископ захумско-херцеговачки Григорије, који обавља и дужност замјеника митрополита дабробосанског Николаја, пожељевши патријарху добродошлицу и позвавши га да окупљени народ поучи јеванђелским ријечима и благослови светосавским благословом.

Патријарх Иринеј је у својој бесједи изразио радост што је имао прилику да посјети Соколац, митрополита Николаја и сусретне се са православним народом на Романији.

Српски патријарх рекао је да је српски народ данас поносан на светосавску културу и историју, која га је уздигла и подигла у ред културних народа са поријеклом, прецима и који се труди да оправда својим животом историју и славну прошлост.

„Ми смо своји, наше сродство је дубоко крвно, освећено вјером и светим хришћанским обичајима, што нас чини народом и то нам даје пуно права да се боримо за своје име, језик и вјеру“, рекао је патријарх у бесједи.

Он је рекао да је српски народ који је избјегао из Сарајева, почео нови живот на овим просторима, што им је омогућило да наставе да живе гдје је овај народ живио вијековима, имао своју историју и културу.

Патријарх је истакао да су се и наши преци, баш као и овај народ, борили да опстану на овим просторима као што се читава Србија борила да опстане на вјетрометини балканској и опстала је, јер је имала дубоке вјерске, духовне и моралне корјене.

Патријарх је позвао српски народ да се држи свете вјере православне, српских дивних обичаја, ћирилице – светосавског писма којим су писали историју.

Он је посебно изразио радост због великог броја дјеце и младих у храму.

„Драго ми је што видим велики број дјечице у овом храму.  Она су наша будућност, она су  понос својих родитеља, али и понос своје Цркве, јер Црква у њима види  будућност, наставак свете традиције, наше историје и наше културе,“ рекао је Његова светост патријарх српски господин Иринеј.

У име најмлађих Сокочана, патријарха је пјесмом добродошлице поздравила Милица Маловић из Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац и уручила му пригодан дар.

Његова светост је након доксологије посјетио Духовни центар Романијске Лазарице, гдје се сусрео са  малишанима из Установе за предшколско васпитање и образовање, Основне школе „Соколац“ и члановима Удружења за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка“, који  учествују у никољданским радионицама.

Другог дана посјете, у недјељу 21. децембра, Његова светост патријарх српски господин Иринеј служио је у храму Светог пророка Илије Свету архијерејску литургију, уз саслужење епископâ сремског Василија, банатског Никанора, захумско-херцеговачког Григорија, бихаћко-петровачког Атанасија, десет свештеника и четири ђакона.

Светој литургији је присуствовао митрополит дабробосански Николај, те бројни свештеници и монаси, као и велики број вјерног народа с подручја Сарајевско-романијске регије. На литургији је одговарао хор „Слога“ под диригентским вођством мр Стефана Мојсиловића.

У својој бесједи, Његова светост патријарх српски Иринеј позвао је вјернике да долазе у свете храмови јер су они најкориснији за спасење душе човјека.

Патријарх Иринеј је истакао да Господ жели, а Црква позива на окупљање на заједничку молитву у дому Божијем.

„Господ прима и наше појединачне молитве, не само у храму већ ма гдје се налазили. Када се Богу обратимо јавно или тајно Господ чује наше молитве и по својој љубави и доброти их испуњава. Али, Господу је најмилије и за наше душе најкорисније када се нађемо у светим храмовима“, рекао је српски патријарх у бесједи.

Према његовим ријечима, Бог је дао снагу, моћ и благодат хришћанима да својом љубављу могу да се боре против зла „које је присутно и у нама и у читавом свијету“.

Патријарх је подсјетио на ријечи Светог апостола Јована да овај свијет лежи у злу, али да је Бог дао благодат и снагу да се против зла боримо на божански, јеванђељски начин како су то показали свети апостоли и многобројни свети мученици Христови.

Уручујући орден Светог краља Милутина митрополиту дабробосанском Николају, патријарх Иринеј је рекао да је он симбол љубави и захвалности за све што је митрополит учинио у животу.

Орден Светог краља Милутина Српска православна црква је додијелила митрополиту Николају за његов дјелотворни, плодоносни четрдесетогодишњи архипастирски рад на пољу црквене мисије и просвјете, као и на пољу градитељства и обнове светиња и богословских установа наше Цркве.

Патријарх Иринеј је истакао да га радује што му је пружена прилика да испоштује одлуку Светог архијерејског синода и уручи признање митрополиту Николају.

„Од првог дана његове службе у нашој Цркви прихватао се велике дужности и све што му је црква повјеравала обављао је на најбољи начин“, истакао је патријарх Иринеј.

Патријарх је у бесједи подсјетио на све што је до сада митроплит Николај учинио за Српску православну цркву.

„Још као професор Богословије био је душа Богословије и свих наших богослова. Када је отворена Богословија у Крки отац Николај је све што му је Бог дао ставио у службу школе, ученика, своје цркве и то је обавио на најбољи начин“, рекао је српски патријарх.

Према његовим ријечима, у Аустралији је, када је изабран да буде епископ у тој далекој земљи, све приводио најбољем путу и циљу, а као далматински епископ учинио је најбоље што је могао у том времену.

„И овде је као митрополит урадио све на најбољи начин, славу Божију и на добро и радост своје Цркве и свог народа. Све то имајући у виду, Црква му је осим других одликовања, додијелила и овај орден“, рекао је патријарх Иринеј.

Патријарх је подсјетио присутне да је краљ Милутин, који је подигао и обновио највише цркава и оставио добра дјела у то вријеме, добар примјер свима.

„Његов примјер слиједио је митрополит Николај, љубећи свој народ и Цркву, а Господа изнад и прије свега. Као симбол захвалности, Црква је додијелила ово високо одликовање са жељом да дуго поживи и дуго слави Господа, на радост Божију и добро и радост народа“, нагласио је Његова светост.

Митрополит Николај захвалио је за одликовање, 23. које су му додијелиле Црква и државне институције.

Његова светост посјетио је Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу, гдје је у храму Свете Петке служио помен за погинуле српске борце у Одбрамбено-отаџбинском рату.

„Нека Господ за превелику жртву њихову да оно што дарова онима који животе положише за Господа. Нека им је вјечни помен и вјечнаја памјат. На нама је да се сјећамо, да не заборавимо њихове жртве, њихово страдање. Они нису животе своје дали да би освајали туђе земље и туђе народе, већ су се жртвовали за одбрану свог народа и своје отаџбине,“ рекао је патријарх Иринеј након помена.

Данашњим духовним свечаностима у Сокоцу присуствовао је велики број званица, међу којима је био амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Самарџија, представници општина Града Источно Сарајево и други гости.

У духовном програму, током трпезе љубави у Духовном центру у Сокоцу, учествовали су Етно група „Кимвал“ из Фоче и народни гуслар свештеник Миљан Рађеновић.

Извор: Митрополија дабробосанска

На позив Његовог Преосвештенства Епископа банатског г. Никанора Преосвећени Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије боравио је у братској посјети Епархији банатској.

На празник Светог апостола Филипа, Божићне покладе, 27. новембра 2014. године, Владика банатски г. Никанор уприличио је, поводом посјете епископа Јоаникија, свечани пријем у Епархијском двору у Вршцу. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије учествовао је 28. новембра у представљању књиге „Лицем к лицу“ аутора Славице Лазић, које је уприличено у Градској библиотеци у Панчеву. Овом приликом говорили су академик Владета Јеротић и ауторка, а вече су својим наступима употпунили оперска дива Јадранка Јовановић и Србски православни појци.