ВРБИЦА И ЦВЕТИ У ПАНЧЕВУ

CvetiFreska

 

 

 

 

 

 

″На Престолу на Небу, а на Земљи си на магарету био Христе Боже, Који си примио анђелску хвалу и певање деце која Ти кличу: Благословен си Ти, Који си дошао да спасеш Адама!″ (кондак Празника).

 У шесту недељу Часног или Великог поста, наша се Црква торжествено сећа Свечаног и царског уласка Господа Исуса Христа на магарету у Јерусалим. Ова недеља се зове и Цветна. Свештеници су обучени у зелене одежде јер је народ дочекао Христа као цара, простирући по путу хаљине своје и зелене гране палмине. Они који су ишли пред Њим и за Њим, носили су у рукама зелене палмине гранчице и клицали: Осана Сину Давидову. Иначе, у Правослаљу зелена боја означава благодат Духа Светога. Ако се питаш: зашто је баш благоизволео да уседне на магаре и уђе у Јерусалим? Одговор можеш наћи у Старом Завету, где пророк Захарија прориче: ″Ево, Цар твој иде теби кротак.″ А кротак је, како наш блаженопочивши Епископ Хризостом тумачи синаксар Празника, јер иде на магарету, и добровољно – на страдање.

 Пошто је окончана Четрдесетница, предстоји Страсна седмица, коју постимо сећајући се Господњих страдања (црквенословенски – страсти) и појачавамо молитву и чешће долазимо у храм на јединствена богослужења у годишњем кругу, тако и састрадавамо са Христом и жељно очекујемо Његово славно Васкрсење: ″Умирем с Тобом крштењем Христе Боже, а Васкрсењем Твојим удостојавам се бесмртног живота, и певајући Ти кличем – Осана на висинама! Благословен је Онај Који долази у Име Господње!″ (други тропар Празника).

 „Кад је улазио Христос, на данашњи дан, у Јерусалим, изашли су Му Јерусалимљани, као што казује Еванђеље (Јн. 12,1-18), с палмовим гранама на сусрет, простирали су Му одеће своје по путу, којим је ишао, и упратили су Га у град вичићи: Осана! Благословен грјадиј во Имја Господње, Цар израиљев. Јерусалимљани нису знали нашто долази Христос к њима, дакле, нису знали ни зашто Га дочекују тако весело, ни зашто Га прате тако одушевљено у град. Они су чинили то с тога, што су чули да је оживио и изазвао из гроба мртвога Лазара, и да чини свакојака чудеса, па су се надали, да ће да чини и код њих, и да покаже овога пута да је Он обећани Месија, и Послани од Бога цар Израилев. Али ми, који смо уписани у књизи нове благодати међу последоватеље Христове, знамо данас, шта је говорио Христос за тај пут Свој ученицима Својима на шест дана пред што ће да се преобрази славно на гори Таворској. Дакле, знамо да је ушао овога пута тако јавно и свечано у Јерусалим, да страда и да остави у страстима (страдањима) Својима – врêло вечних заслуга Својих за спасење свега света, и знамо да су Га пратили Јерусалимљани, као победитеља вечне смрти, на Његову смрт времену, у којој се отворио источник вечног живота, и да идемо и ми са овим врбовим гранчицама спомену страсти (страдања) и смрти Његове на сусрет.“ (одломак из беседе на Цветну недељу Никанора Грујића, бившег православно-српског Епископа пакрачког)

Из истог извора не може да се изостави поука: „Ако, дакле, хоћемо да нам уроде данашње врбове гранчице наше чистим весељем ускршњим; а ми треба да очистимо ове страсне седмице душу и срце своје од греха, јер ови ће да претворе и њих у трнове венце, који ће нам да окрваве весеље ускршње и духовну радост нашу.“

У Недељу шесту поста односно Цветну, 1. априла 2018. године, Литургију Златоустову у Светом храму Успења Пресвете Богородице саборно су служили протојереји-ставрофори Стеван Урошев, Радослав Милановић и Радослав Радмановић, протонамесник Слађан Тубић, јереји Душан Грујић и Милош Пешић, уз учешће ђакона мр Мирка Петровића и Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина. 

Уочи Празника, у суботу 31. марта 2018. године, народу и деци окупљеним у порти храма, свештеници су поделили освећене гранчице врбе, а потом су сви заједно учествовали у Литији улицама око порте. В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је са ђаконом служио Празнично вечерње, а на потом је учешћем Дечјег хора Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којим је дириговала госпођа Борјана Стражмештеров, навечерје Празника улепшано, сем врбицом, звончићима, дечјим жагором у порти, – и песмом дивних дечјих гласова у славу Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа.

Аутор чланка: инж. Стојан М. Оморац, појац