ВЕРНИ СЛУГА БОГУ И СРПСКОМЕ РОДУ Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански и сарајевски Г.Г. Николај (Мрђа)

ep nikolaj 2013

Његово Високопреосвештенство Митро- полит дабробосански и архиепископ сарајевски Г.Г. Николај (Мрђа) ове 2013. године Господње, прославио је 60 година од монашења и 40 година верне Архијерејске службе у Српској православној цркви. У суботу, 14. септембра у храму Светог пророка Илије на Соколцу, поводом ова два велика јубилеја служена је Света архијерејска литургија, коју су служили умировљени Епископ зворничко-тузлански Василије, Епископ сремски Василије, банатски Никанор и осјечкопољски и барањски Лукијан, уз саслуживање протојереја- ставрофора проф. др Предрага Пузовића, Декана Богословског Факултета у Београду, протојереја-ставрофора проф. др Драгомира Санда, професора Богословског факултета у Београду, свештенства и свештеномонаштва Митрополије дабробосанске. Епископ сремски Василије је у пригодној беседи говорио о животном путу Митрополита Николаја и његовом монашком и архијерејском служењу. Он је навео да је митрополит Николај често говорио да два манастира сматра као највећу школу живота – Девич и манастир Светог архангела Михаила у Крки. „Манастир Девич на том светом распетом Космету, јер свакодневна чуда која је чинио Свети Јоаникије Девички снажила су његову вјеру и љубав према монаштву, док манастир Светог архангела Михаила у Крки, који је стар 663 године, има пребогату ризницу духовног и културног блага“ – рекао је Епископ сремски Василије. Преосвећени Василије је истакао да је митрополит Николај уложио велики труд и напор у обнови манастира Крке, у зидање нове зграде Богословије, подизање манастира Светога Саве у Аустралији, као и подизање многобројних цркава, парохијских домова и црквених сала. Као највећи подухват високопреосвећеног Николаја епископ Василије сматра васпостављање старе сарајевске Богословије и Богословског факултета у Фочи, препознатљивих у целом православљу. „Вазнесењем Дабробосанске митрополије, чије су светиње у вихору рата уништене и оштећене, подигнуте су нове цркве и обновљене девастиране, а круна свега је обновљени манастир Добрун. Изграђено је 26 нових цркава, а 17 обновљено“ – истакао је епископ Василије. Он је подсетио да је Митрополија дабробосанска и подмлађена, јер је у њој рукоположен 61 свештеник и 13 ђакона. У име Митрополита дабробосанског Николаја, Епископ банатски Никанор је одликовао чином протојереја: професоре Богословског факултета у Фочи др Ненада Тупешу и др Владимира Ступара, економа Богословије у Фочи Александра Видаковића, као и свештенике Живка Васића, Новицу Ћебића и Златка Богдановића. ep nikolaj 2013 1О животном путу и раду митрополита Николаја говорио је и декан Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Предраг Пузовић, а о педагошкој активности митрополита Николаја у СПЦ говорио је професор Богословског факултета у Београду протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, који је истакао да један од педагога у потпуном смислу те речи јесте управо владика Николај, на чијим прсима 40 година стоји панагија, а на раменима омофор као знаци достојанства служења и одговорности. „Његова педагошка димензија мјерена Христом подразумијева цјелостан живот његов, још од раног дјетињства, школовања и спремања за узвишени призив у Цркви Божјој. Све је чинио на добро дајући од себе пуни допринос црквеној просвјети, било као јерарх, професор и предавач, било као ректор Богословије. Попут нектара, архијерејским службовањем све је постало цјеловито у педагошком његовом раду“ – истакао је протојереј Сандо. Професор Сандо је навео да је митрополит Николај из своје струковне области – Светога Писма написао 14 уџбеника, а да је број осталих дела, теолошких чланака, као и дела публикованих по разним часописима у овом моменту тешко констатовати. „Најбоље би било митрополита Николаја упоредити са Светим Симеоном, јер је био одлучна брана за све што је насртало на Цркву и њену просвјету. Био је и остао човјек чије свете намјере за добро Цркве и њене просвјете нико од људи није могао осујетити. У неким будућим временима све више ћемо схватати његову непоновљивост и опште колосално дјело, чиме ће Црква премјеравати вриједности других мјерећи их мјером митрополита Николаја“ – закључио је протојереј Сандо. Биографија Митрополита Николаја (Мрђе) Рођен је 17. августа 1927. године у селу Смољани, заселак Крња Јела, код Босанског Петровца, од оца Милана и мајке Милице рођене Кубурић. На крштењу је добио име Гојко. ep nikolaj 2013 2После основне школе у родној Смољани и мале матуре у Смедеревској Паланци, уписује се у Богословију, најпре у Београду, а потом у Призрену, 1946. године. Током школовања одслужио је и двогодишњи војни рок од 1949. до 1951. године. Монашки постриг примио је 1953. године у манастиру Копорину, од стране јеромонаха Кирила Врге. На монашењу је добио име Николај. Те исте године, 30. септембра, Епископ браничевски Хризостом рукоположио га је у чин јерођакона, а Патријарх српски Герман, 10. маја 1961. године, у чин јеромонаха. Након Богословије уписао се на Богословски факултет у Београду, 1953. године, и завршава га у редовном року. Желео је после студирања да настави усавршавање у Грчкој, али му тадашње власти нису издале пасош. Уместо одласка у Грчку, Свети архијерејски синод га, 1957. године, поставља за суплента у Богословији Светог Саве у манастиру Раковици у Београду, и на тој дужности је остао до 1964. године. У међувремену је положио професорски испит 1963. године. Године 1964. Свети архијерејски синод му поверава обнављање Богословије у манастиру Крки. Доласком у манастир Крку вршио је дужност управника двогодишње Богословије, старешине манастира и пароха манастирске парохије. Отварањем петоразредне Богословије 1966. године постављен је за њеног ректора. На овој дужности је остао до 1973. године, када је изабран за Аустралијско-новозеландског епископа. Хиротонисан је 8. септембра 1973. године, у Саборној цркви у Београду, руком Патријарха српског Германа. Дошавши у Аустралију организује епархијска тела, доводи и рукополаже нове свештенике, оснива нове парохије, подиже и освећује нове цркве, купује земљу на којој ће оснивати црквене центре. На једном таквом земљишту подигао је манастир Светог Саве, конак и старачки дом. Основао је прво српско гробље у Аустралији. На Новом Зеланду оснива манастир Успења Пресвете Богородице, који је први православни мана- стир у историји Новог Зеланда. Свети архијерејски сабор га је 1978. године изабрао за Епископа далматинског. Поред својих епархијских дужности једно време је вршио дужност ректора Богословије у манастиру Крки. У то време, највише његовим залагањем, подигнута је нова зграда Богословије. Док је управљао епархијом далматинском саграђено је седам нових цркава и шест црквених објеката. Покренуо је 1988. године часопис Истина. Админи- стрирао је обновљеном бихаћко-петровачком епархијом. За годину и по дана организовао је у потпуности епархију и предао је своме наследнику епископу Хризостому. На редовном заседању Светог архијереј- ског сабора 1992. године, епископ Николај је изабран за Митрополита дабробосанског са седиштем у Сарајеву. Епархију је преузео у време избијања рата у Босни и Херцеговини. У том изузетно тешком времену стрпљиво ради на реализацији одлуке Светог архијерејског сабора из 1967. године, на отварању Духовне академије. ep nikolaj 2013 3Од власти Републике Српске добија за потребе школе објекте у Фочи. Тако је Духовна академија Св. Василија Острошког почела са радом 1994. године. У Духовној академији митрополит Николај вршио је дужност проректора и предавао је црквено певање. Такође, његовим залагањем у просторијама Академије је смештена избегла Богословија Св. Три Јерарха из манастира Крке, где је предавао Свето писмо Новог завјета и вршио дужност ректора. Након обнављања Богословије у манастиру Крки, Богословија у Фочи је посвећена Св. Петру митрополиту сарајевском. Од 1997. године Митрополит Николај предавао је Свето Писмо Новог Завета на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, где је уз његово свесрдно залагање основан Одсек за црквену музику и појање, као и Камерни хор. У манастиру Добруну покренуо је епархијски лист Дабар и издавачку кућу. Поред епархијских обавеза, као и обавеза у поменутим школама, митрополит Николај налази времена и да пише. Аутор је и приређивач више дела из области Светог писма Новог завета, за потребе ученика богословије, али и за ширу читалачку публику. Аутор је књига: Општи и посебни увод у Свето писмо Новога завета, Тумачење Јеванђеља по Матеју, Тумачење посланице Римљанима, Тумачење посланица I и II Коринћанима, Тумачење посланица Галатима и Ефесцима, Тумачење посланица I и II Солуњанима, Филипљанима и Колошанима, Тумачење посланице Јеврејима, Тумачење посланица I и II Тимотеју, Титу и Филимону, Господ Исус Христос као Цар у Старом и Новом Завету, Тумачење Саборних посланица (Јаковљеве, Прве и Друге Петрове). Избор из његовог богатог опуса беседа, посланица и обраћања, као и аутобиографија, сабран је у шест књига у издању ИК Дабар: Беседе, Посланице, Говори и обраћања, Беседе II, Буђење вере, Животни пут – Аутобиографија. Имајући у виду богословско-научни и просветни рад митрополита Николаја, Наставно-научно веће Богословског факултета у Београду доделило му је титулу почасног доктора богословских наука. Диплома му је уручена 30. јуна 1999. године на Богословском факултету у Београду. На предлог Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи, Универзитет у Источном Сарајеву је једногласно донео одлуку о додељивању звања почасног доктора наука Митрополиту дабробосанском Г. Николају. Ово високо звање уручено му је на свечаној академији Универзитета у Источном Сарајеву, 6. децембра 2007. Митрополит Николај је носилац више црквених и световних одликовања, међу којима су Орден Његоша првог степена (1993. године), Орден заставе Републике Српске са златним вијенцем (2010), те Орден Републике Српске на ленти (2012), којим га је одликовао Председник Републике Српске. Епархија милешевска одликовала га је Орденом Бијелог анђела првог степена (2011), Епархија банатска Орденом Светог Теодора вршачког, а свештенство Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра дабробосанског (2012), поводом двадесет година очинског старања и архипастирског управљања Митрополијом дабробосанском. Свети архијерејски сабор одликовао га је 2006. године орденом Светог Саве првог степена за његов педесетогодишњи просветни рад и тридесетпетогодишње ревносно архијерејско служење у епархијама Аустралијско-новозеландској, Далматинској и Дабробосанској. За време од када се налази на катедри сарајевских митрополита у целости је обновљено пет до темеља порушених храмова у последњем рату, те 12 спаљених и тешко оштећених, као и један број лакше оштећених цркава. Подигнуто је 26 нових храмова и реновирана је зграда митрополије у Сарајеву. Рукоположио је 61 свештеника и свештеномонаха, 13 ђакона и јерођакона. Један број свештеника је поставио на парохије у Федерацији Босне и Херцеговине, са жељом да се задржи преостали српски живаљ на тим просторима. Стрпљиво ради на обнављању монашког кадра, оснивању нових манастира, као и објеката у манастиру Добруну. Један је од оснивача Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине.

приредио: Будимир Кокотовић