ВЕЛИКИ ПЕТАК У ПАНЧЕВУ

HristovGrob

 

 

 

 

 

 

„На Свети и Велики Петак вршимо сећање на Света и спасоносна и страшна страдања Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, која је добровољно примио нас ради, тј. пљување, бијење, шамарање, ругање, исмевање, црвену хаљину, трску, сунђер, оцат, клинце, копље, и после свега овога, крст и смрт.“ (извор: Синаксар)

„А треба знати и ово да се у шести дан седмице, дакле у петак, разапе Господ, јер је у шести дан у почетку и створен човек. Но и у шести час дана (подне), био је на крст разапет, јер у том часу, као што се говори, и Адам је пруживши руку дотакао са забрањеног дрвета, и умро. Јер доликоваше да у онај час у којем је био поражен, да у њему опет буде обновљен. А у врту, као и Адам у Рају. Горки напитак (оцат са жучи помешан) принесен Христу, представљаше кушање (Адама у Рају). Шамарање показиваше нашу слободу. Пљување, и срамотно вођење, враћање нашег достојанства, а трнов венац – скидање проклетства са нас. Скерлетна хаљина – за кожне хаљине, и наше царско достојанство. Клинци, умртвљење и непоретност нашег греха. Крст, означава дрво у Рају. Прободена ребра означавају Адамово ребро, од којег је саздана Ева, преко које је дошао преступ. Копље – одговара пламеном мачу. Вода из ребра, слика је крштења. Крв и трска, којима нам је као цар црвеним словима, даровао и потписао древну отаџбину.“ (исто)

Говори се од неких особитих Светитеља, да је глава Адамова лежи тамо, где је распет Христос – Глава свих, пошто је ту Адам од Анђелâ био погребен, и да је дакле крштен Христовом крвљу која је ту истекла. Наиме, Адамова глава је за време потопа избила ван земље, коју је Соломон у своје време многим камењем покрио. Зато се то место назива Место лобање (Голгота).

Царске часове на Свети и Велики Петак, састав Светог Кирила (376-444), Архиепископа александријског, у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву је служио Високопречани протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког, пре подне 6. априла 2018. године. На тим часовима се, осим по три псалма, читају тропари и стихире, чија је тема добровољно страдање Господа Исуса Христа, одређена пророштва, делови посланица, одабрана зачала Страсних јеванђеља и молитве.

„Вучен на Крст, овако си говорио Господе: За које дело хоћете да ме разапнете, Јудеји? јер што раслабљене ваше учврстих? што мртве као од сна подигох? Крвоточиву исцелих, а Хананејку помиловах? За које дело хоћете да ме убијете, Јудеји? Но угледаћете, безаконици, Христа, Кога сада пробадате.“ (славник са Трећег часа)

Поподне је служено Вечерње са изношењем Плаштанице у коме су учествовали сви свештеници панчевачког Светоуспенског храма, ђакон, чтец Владимир Козић, Стојан Оморац и Панчевачко српско црквено певачко друштво, којим је дириговала госпођа мр Вера Царина.

Увече, са почетком у 20 часова, саборно је служено и Јутрење Велике Суботе – погребење и статије, заједно са службом Благовести, које ове године падоше у Велику Суботу, а пред крај и Литија – трократни ход око храма са Плаштаницом, коју су носили свештеници праћени верницима. Статије, тј. „песме у којима се описује жалост и патња Пресвете Богородице због рапећа и смрти Њеног сина, Господа Исуса Христа, али и патње које најављују Његово славно Васкрсење“ (СВЕТА БЕЛИКА СУБОТА – СТАТИЈЕ, Уводна реч, издање Изадачке фондације СПЦ), комбиноване са стиховима псалма 118, појали су свештеници, а остатак службе су читали и појали вероучитељ Стефан Симић и Стојан Оморац.

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христовим телом, скинутим са Крста. Њу не треба поистовећивати са антиминсом на Часној Трпези у олтару, без кога не може да се литургише, а у који су ушивене Свете мошти. То помињемо јер је управо антиминс грешком поистовећен са плаштаницом у Великом речнику страних речи и израза, издавача Прометеј, Нови Сад 2006.

Она представља Плаштаницу, којом је Благообразни Јосиф из Ариматеје, скинувши с дрвета (Крста), пречисто Тело Христово обавио са мирисима и у новом гробу сахранивши положио.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац