ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА – ХРАМОВНА СЛАВА У ПАНЧЕВУ

UspenskaCrkva

Њихова Преосвештенства Епископ банатски Господин Никанор и умировљени Епископ милешевски Господин Филарет, на Велику Госпојину, 28/15. августа 2017. године, служили су Свету архијерејску Литургију у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, саслуживало братство храма: протојереј-ставрофор Стеван Урошев, Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, протонамесник Слађан Тубић, јереји Душан Грујић и Милош Пешић; протођакон Игор Станковић и ђакон Иван Драгићевић из Вршца, ђакон Предраг Ненин из Зрењанина и новорукоположени ђакон мр Мирко Петровић из Панчева. Господин Милан Калинић из Београда је читао Апостол, а чтецирали су чтец Мирко Јовић из Вршца и Стефан Симић из Панчева.

Многобројне вернике, који су се припремили молитвом и постом за Свету тајну Причешћа, исповедали су протонамесник Никола Пекић из Борче и јереј Милош Ранисављевић из Панчева.

Управо у овај дан пре 206 година је у овом храму служена прва Литургија, а служио ју је панчевачки протопрезвитер Андрей Арсеніевичъ, који је започео градњу храма и, по уснућу у Господу 1816. године, сахрањен у његовој припрати.

На Светој архијерејској Литургији су појали чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којима је дириговала госпођа мр Вера Царина. Подмладак Друштва, којим је дирговала госпођа Борјана Стражмештеров, појао је „Прву славу“ и „Другу славу“ српског композитора из Панчева и некадашњег хоровође Друштва – Димитраја Топаловића Мите (1849-1912), Херувимску песму Ковалевског и за причастан 135. псалам. За певницом су појали јереј Жељко Младеновић и хонорарни ђакон Ненад Савић из храма Преображења Господњег у Панчеву.

Речи изговорене о једној Великој Госпојини (у 19. веку) у једном Светоуспенском храму важе за сваку Велику Госпојину у сваком храму посвећеном Пресветој Богородици: „Па колика мора да буде, браћо, радост наша, што смо доживели, по милости Божијој, и по покровитељству Пречисте Богородице, данашњу светковину ову, у којој смо обновили тај Свети завет основатеља, ктитора и приложника храма овог! Нека се радују Силе небесне, што им је дошла у блажене обитељи њихове Мати Живота; ми се радујемо, што нас није оставила Мати Живота, него се заузима, као особита Небесна покровитељица наша и данас и увек за нас код Бога!“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 113)

Након Литије, отпуста и празничне беседе Владике Никанора, цео Дечји хор Друштва је отпојао у част Пресвете Богородице духовну песму из Неготинске крајине „Везак је везла“, а потом су протонамесник Слађан Тубић и јереј Душан Грујић раздавали нафору.

Током читавог дана су верници долазили у храм, прислуживали свеће и целивали Празничну икону из Ризнице храма – коју овом Светом храму „поклони аџи Андреа Димитріевић, житељ вршачки“ 1870. године – изнету преходног дана на Празничном бденију, које је служио Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић.

Вечерње је служио јереј Милош Пешић, парох при Светоуспенском храму, уз саслужење ђакона Ненада Савића и новорукоположеног ђакона мр Мирка Петровића из Панчева. Појали су чланови Панчевачког српског црквеног певачког друштва, којима је дириговала госпођа мр Вера Царина. За певницом су појали Старешина храма Преображења Господњег из Панчева протојереј Стојче Цветковић, протонамесник Слађан Тубић и појац Стојан Оморац, који је и начинио светлописе торжественог празновања Храмовне славе.

Славски колач, који је припремила породица Димитријевски из Панчева, преломио је јереј Милош Пешић, уз учешће осталих свештеника храма и гостију из храма Преображења Господњег и храма Светог Саве у Панчеву. Славски колач и благосиљано кољиво је подељено у храму присутним верницима, за које је било припремљено и послужење у порти храма, које је благосиљао протонамесник Слађан Тубић.

Кумства за наредну годину се прихватио председник Српске Православне црквене општине „Центар“ у Панчеву – господин Жељко Огризовић са породицом.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац