УПОКОЈЕЊЕ ПОПАДИЈЕ МИЛЕНЕ ЈОВАНОВИЋ

popadija milena jovanovic 3

Трећег дана Божића у ноћи 9. јануара 2014. год. окружена својом породицом, у сну, упокојила се у Господу у стотој години живота попадија Милена Јовановић, удова покојног протојереја – ставрофора Ћетка Јовановића из Зрењанина. Попадија Милена Јовановић рођена је 05.02.1914. год. од мајке Крунице и оца Јована Јаношевића свештеника, у селу Беркасову код Шида. Удала се за свештеника Ћетка Јовановића, који најпре службује у Банатском Брестовцу, па Старчеву и у Јаши Томићу. У току 1941. њен супруг бива малтретиран и хапшен од стране окупатора, па су зато морали да пребегну у Србију. Након четири године избеглиштва у Лазаревцу враћају се на парохију у Јашу Томић, где живе до 1950. године, а затим прелазе у Зрењанин. Милена Јовановић је родила четири сина, од којих је још жив само син Србољуб. Попадија Милена била је члан Епархијског савета Православне Епархије банатске у Вршцу у периоду од 1971 -1976 г. У раној младости писала је песме које су излазиле у листу ,,Српско Косово“, чији је сарадник била, а доцније у ,,Православном мисионару“ и у ,,Православљу“. Она је прва попадија код нас која је издала књигу песама, под називом ,, Жубори моје душе“ 1989. године. Умрла је тихо у сну, како је одувек желела, молећи се и ,,утеху тражећи кроз молитву Богу.“ У храму Светог Ваведења у Зрењанину одржано је опело 11.априла уз учешће зрењанинског свештенства, у присуству великог броја пријатеља и поштовалаца. Дирљивим говором опростио се од покојнице прота Душан Моромилов. Сахрањена је на градноуличком гробљу покрај покојног супруга проте Ћетка и сина Ненада.

Катихета Ћетко Ћетковић-Јовановић