СВЕТОСАВСКА БЕСЕДА ИЗРЕЧЕНА У КАПЕЛИ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ У ПАНЧЕВУ 2014. ГОДИНЕ

sv sava pancevo vojska

Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Сви Срби знају о њему понешто, али нико не зна све, јер је његова биографија истовремено биографија Бога и Цркве у свету и историји. У великој мери, то је биографија целог овог нашег народа. Свети Сава је конкретна историјска личност, Србин од крви и меса, становник земље, али и грађанин Неба и човек будућег века. Он је, као што је рекао Владика Николај, „најлепше српско дете” које је даровано Богу, али и најлепши српски лик кроз који се Бог нама показује. Кроз њега је биће овог народа најбоље видело и предосетило Царство Божије и вечни живот. Наша бурна природа, Светим Савом се оплемењивала и припитомљавала. Српски народ нема неспорнију личност и већег просветитеља. Свети Сава се умом уздизао докле су стизали најумнији људи његове епохе, а срцем до самог Божанског престола. Напустио је царски двор, одрекао се раскоши и отишао у „земљу Пресвете Богородице” да поправи и просвети себе, како би касније могао да поправља и просвећује друге. Свети Сава је био „небески ангел у телу”. У њему је горео пламен вечне божанске љубави. Према себи је целог живота био строг, а према другима благ. Све што је имао давао је другима — живео је за друге. За себе ништа није тражио, а све је добијао и имао. Могао је многима да влада, али је он изабрао да служи свима. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера. Када је први пут стигао у манастир Светог Саве Освећеног у Јерусалиму, у сусрет му је кренула Богородица Тројеручица. Она му је, према предању тог манастира, откључала и отворила врата. Ту је икону добио на дар и однео је у Хиландар где је постала игуманија а и његова стална покровитељка. Јерусалим се није тако обрадовао ниједном странцу, ниједном госту. Сава је био „путујући храм” и апостол, а његове мошти су биле „лек бесмртности”. За живота је учинио много, али је то несразмерно мало у односу на оно што чини у животу после живота. Током векова се његов жиг утискивао на све што је српско. Постао је заштитни знак целог народа, његов духовни крвоток и огњени стуб који спаја народ са Небом. Када смо доживљавали највеће удесе и погибије, Савино смо име призивали у помоћ! Са његовим именом на уснама долазило се на овај свет. У највећим посрнућима њиме смо васкрсавали. У трагичним сеобама њега смо носили као највећу светињу, и како каже песник, „докле смо се ми расејали, дотле се његово име протегло и пепео развејао”. Ниједно српско поколење није било безбрижно и спокојно, али су га сва славила и радовала му се! Од Светог Саве нико нас није лепше свету представио и са светом помирио. Где се он појављивао, тамо су туђинци постајали сродници, непријатељи постајали пријатељи. Свети Сава је, чини се, по начину мишљења савременији од наших савременика. Као да ми живимо у његовом, а он у нашем времену. Због тога он није само наша прошлост него и наша будућност. Циљ му је био да његова земља буде земља слободних, разноликих и различитих људи који ће међусобно да сарађују. Идеал су му били часни и свети људи. Циљ му је била „света” Србија, јер је земља највећа када је земља светих и честитих људи. Зато, обратимо се и ми, браћо и сестре, данас и од данас, Светом Сави. Не фарисејски, већ искреним срцем и непоколебивом вером, да ће нас молитве његове чувати од свакога зла, а благослов његов увек пратити на путу добра. Верујмо и не сумњајмо, немамо разлога за то. Многим светским моћницима и великашима данас се ни име не помиње, а Свети Сава живи већ 800 година и слави се данас, можда више него икад раније. Слави се и славиће се у векове векова. Славиће се, јер је слава његова бесмртна. Јер је и Творац његов бесмртан и вечан, а то је Христос Господ Сведржитељ. Зато следимо пут православни, следимо пут светосавски. Ходимо стазама Светог Саве и запевајмо са песником:

„Благо мајци која Саву роди И Србима док их Сава води”. АМИН.

протојереј Стојче Цветковић