СЛАВА ЦРКВЕНОГ ХОРА У ПАНЧЕВУ

IkonaJD

Панчевачко српско црквено певачко друштво (осн. 1838) је у суботу, 16. децембра 2017. године, поводом своје Славе, о навечерју спомена Преподобног Јована Дамаскина, учествовало на богослужењу у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву.

Као и о прошлогодишњој Слави хора, сем одговарања на прозбе јектенијâ, које је произносио ђакон мр Мирко Петровић, и возгласâ новопостављеног пароха четврте  Светоуспенске парохије у Панчеву – протонамесника Слађана Тубића, хористи су отпевали на Вечерњем „Придите, поклонимсја“ („Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу, Цару нашем Богу“), пред читање почетног 103. псалма, затим у 3. гласу стихове   Пс. 140, пред појање васкрсних и стихира Светитељу, „Господи воззвах“ („Господе, Тебе зовем“) и „Да исправитсја“ („Нека се уздигне молитва моја“), старохришћанску песму Светог Мученика Атиногена „Свјете тихи“ („Светлости тиха“), прокимен дана „Господ воцарисја, в’љепоту облечесја“ („Господ се зацари, у лепоту се обуче“) , молитву „Сподоби Господи“ („Удостоји нас, Господе, да се у ово вече сачувамо без греха“), молитву Светог Симеона Богопримца „Ниње отпушчејеши“ („Сада отпушташ слугу Свога, Господе“),  Оченаш и тропар Славе – Преподобном Јовану Дамаскину.

На Јутрењу је хор отпевао тзв. мало славословије („Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“) пред читање шестопсалмија, у 3. гласу „Бог Господ“ („Бог је Господ, и јави се нама; благословен Који долази у Име Господње“), тропар Славе,  у 3. гласу стих из 150. псалма „Всјакоје диханије“ („Све што дише нака хвали Господа“), стихиру „Воскрес Исус из гроба“, за време кађења храма „Величит душа моја Господа“, као и Славословље велико, „Утверди Боже“ и на крају првог часа кондак Богородици „Возбраној“ (кондак „Изабраној Војвоткињи“ Благовештенског акатиста). Хористе је припремила и дириговала им госпођа мр Вера Царина.

Остале стихире, тропаре, химне и читања употпунила је певница, за којом су појали Стојан Оморац и Стефан Симић, вероучитељ ОШ „Васа Живковић“ у Панчеву.

Богослужењу су присуствовали свештеници братства храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву, верници и гости хора, међу којима и госпођа Татјана Крга, диригент хора „Преподобни Роман Слаткопојац“ при храму Преображења Господњег у Панчеву.

Старешина храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву, Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић је након Богослужења, уз учешће хориста, благосиљао Славско жито и преломио Славски колач у част Преподобног Јована Дамаскина, са овогодишњим кумом Славе – господином Гораном Миљковићем, а потом присутнима одржао следећу беседу:

„У Име Оца и Сина и Светога Духа. Нека је сретна слава Панчевачког српског црквеног певачког друштва и свим члановима његовим, који вечерас и сутра прослављају своју Славу. Слава се слави због тога да се моли том Светитељу да умоли Господа Бога да буде наш заштитник и да заштити и да наше молитве узнесе Господу Богу. Можемо се молити Мајци Богородици. Можемо се молити Христу Исусу. Али, овај пут се молимо и Јовану Дамаскину да наше молитве узнесе и да буде представник наш, представник хора пред Престолом Божијим, да се помоли за све оно што чланови овога хора моле и траже. Желим, и свим ми свештеници желимо, да још дуго хор постоји и поје у овом храму, да ли са чланова пуно или онолико колико Бог мисли [да треба] – то ми не знамо, да ли ће бити 150 или 100 или 5, то није наше да одлучујемо, него одлучује Господ Бог Својим Промислом – али битно је да траје и поје у славу Божију. Имајте увек у виду да су чланови хора представници Цркве, првенствено цркве ове овде, па онда Српске Православне Цркве, тамо где наступају, а затим представници хора. Када кажемо Панчевачко српско црквено певачко друштво, ми сви у Православљу акценат дајемо на црквено, а не на певачко друштво. Знајући то, имајте у виду  да никада не осрамотите име свога хора, да увек будете достојни представници СПЦ, а на богослужењу активни учесници. И они који поју у олтару, за певницом, или горе [на хорској галерији], сви су учесници у Литургији. И све то што се ми заједно молимо, узносимо молитву Богу. Да ли ће Бог знати [за ту] молитву ако је она праведно изговорена, правилно узнешена? Да, знаће. А ако је (ми) свако на свој начин интерпретира(мо), онда Бог неће чути ту нашу молитву. Тако нека буде Господ Бог увек са нама, нека чује наше молитве, нека чује молитве хора, нека дарује снаге и онима који управљају хором, који улажу свој труд, који долазе на Литургију недељом да певају, да поју, и тај свој труд улажу. Нека свако од себе нешто дâ, да тај хор постоји. Неко [своје] време, неко умеће, неко нешто друго, али све то доприноси да тај хор постоји. Нека сутрашњи дан буде заиста празнични дан. Нека сутрашња Литургија буде заиста у празничном, славском расположењу и да Господ Бог дарује свима вама дугога живота, напретка и успеха у раду. Амин.“

Подмладак хора је присуствовао окретању и ломљењу славског колача, а госпођа Борјана Стражмештеров их је припремила да за ову прилику отпевају Оченаш и тропар Славе хора.

Чланови хора су заједнички припремили послужење у хорској сали. Славску трпезу је благосиљао јереј Милош Пешић, парох панчевачки. Хористи су имали част да угосте В.Д. Архијерејског намесника панчевачког Високопречасног протојереја-ставрофора Радослава Радмановића и господина др Димитрија О. Големовића (1954), етномузиколога, композитора и професора Факултета музичких уметности у Београду.

Некадашњи члан и диригент хора, академик Димитрије Стефановић (1929), из здравстврних разлога није био у прилици да присуствује Слави хора, али је честитао хористима телефонским путем, на шта су му сви присутни отпевали „Многаја љета“.

На сâм дан Славе, у недељу, 17. децембра 2017. године, Панчевачко српско црквено певачко друштво је певало на Светој Литургији, а након ње и стих из 103. псалма, који је и мото Друштва: „Поју Богу мојему дондеже јесам“ („Псалмопојаћу Богу моме докле постојим“).

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац