ПРАЗНОВАЊЕ ИЛИНДАНА У ПАНЧЕВУ

На Илиндан, 2. августа 2017. године, када Света Црква празнује спомен Светог Илије Тесвићанина, великог старозаветног Пророка из  IX века пре Христа, у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву је Свету Литургију служио протонамесник Слађан Тубић, који од недавно опслужује четврту Светоуспенску парохију у Панчеву (насеља Содара и Топола), а појали су чтец Душан Панајотовић, Стојан Оморац и гост из Беча – Александар Станковић, који је тамо члан црквеног хора и Српске и Руске Православне Цркве.

Вечерње и Јутрење уочи Празника је служио (началствујући) протонамесник Слађан Тубић, уз саслужење јереја Милоша Пешића.

 О Празнику се и на Литургији и приликом ломљења славских колача појао тропар Светом: „Анђео у телу, темељ Пророкâ, други претеча доласка Христовог, Илија славни, одозго шаље Јелисеју благодат да одгони болести и чисти губаве. Зато и онима, који га поштују, излива исцељења.“ (превод)

 „Име Светога Илије било је велико у Старом Завету и остало је велико и у новозаветној Цркви Христовој.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 90)

 У житију и црквеном песништву се овај велики угодник Божји, коме се стихије потчињаваху, назива још и боговидац, славни ревнитељ за Бога, изобличитељ безаконих царева, казнитељ лажних пророка и дивни чудотворац, а његове врлине похваљују.

 „Па какве су биле те врлине Илијине? Славне, добротворне, спасовите: постојана крепост духовна, постојано самопрегоревање, постојана чистота душевна и телесна, постојана воља у том, да служи јединој вољи Божијој, одвраћајући људе од заблуде, која их води к пропасти, и приводећи их Господу Саваоту, Који је обећао, да ће им послати Спаситеља.“ (исто, стр. 91)

 Међу многобројним чудесима, које је Свети Илија учинио, сâмо по себи се намеће васкрсење умрлог сина удовице у Сарепти, у чијој је кући и чудесно умножио брашно и уље. То дете је Свети Пророк Јона, чији ће тродневни боравак у утроби кита и избављење бити праслика Христовог тродневног боравка у гробу и Васкрсења, што ће и сâм Господ рећи онима који су искали знак од Њега. Пре више од две године, дигавши у ваздух џамију у ирачком граду Мосулу, недобронамерници су оскрнавили и разрушили и гроб Јонин у њој.

 Са Илијом, који симвилоше Пророке, и Мојсијем, који символише Закон, Господ Исус Христос је разговарао када се преобразио пред одабраном тројицом ученика – Петром, Јаковом и Јованом, на гори Тавору, између Назарета и Тиверијадског (Галилејског) језера.

 У једном тропару канона Празника Преображења Господњег стоји: „Као Ономе Који Небом влада, и земљом господари, и над адом власт има, Христе, стадоше пред Тобом [представници]: са земље Апостоли, с Небеса Тесвићанин Илија, а од мртвих Мојсије.“

 У житију Светога и у Светом Писму се каже да ће Илија и још један   старозаветни патријарх Енох, који је узнет на Небо угодивши Богу, поново доћи на земљу пред други долазак Христов. Обојица ће искусити смрт у телу, јер кроз смрт морају сви да прођу како би задобили живот (вечни).

 Свештеник Слађан Тубић је у Празничној беседи, пошто је говорио о животу Светог Илије, поучио присутне вернике следећим речима:

 „У данашњем Јеванђељу смо чули како Господ Исус Христос у Својој беседи помиње Светог Пророка Илију, помиње то како ниједан пророк није добродошао у својој постојбини. Шта то значи? Значи да и они Израиљци нису слушали свога пророка – Светог Пророка Илију, а тако и јеврејски народ, када је дошао Господ Исус Христос, већином нису слушали срцем и нису истински схватали Његове беседе и Његову проповед. Наш народ, можемо слободно рећи, доста је сличан том старозаветном јеврејском народу. Лако одступамо од правог пута и лако одступамо од праве вере у Бога као они Израиљци у Старом Завету. Када нас снађе нека невоља, тада идемо у цркву и Богу се молимо. А када нам је добро, тада нам Бог не треба. То није исправно, драга браћо и сестре! Увек морамо, у свакој прилици кад’ можемо, било где да се налазимо, [и] треба(мо), да се молимо и да узносимо молитву Богу – и када нам је добро и онда када смо у невољи.“

 Сведоци смо велике суше и жеге, које Господ попушта на нас да нас приволи да Му се приближимо и пустимо Га у своја срца. Надамо се у молитвено заступништво Светога Пророка Илије пред Господом Богом, да Га умилостиви и дозволи му да поново отвори небо и пошаље нам дажд усевима ради труда земљоделаца и обрадује нас ради жеге јер народ обамире и срди се, као некада Свети Пророк Јона, кад усахну тиква која му даваше „сен над главом да му поможе у муци његовој“ (Књ. пророка Јоне 4,6).

 Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац