ПРАЗНИК ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ПАНЧЕВУ

Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, В.Д. Архијерејског намесника панчевачког служио је Свету Литургију у суботу, 19/6. августа 2017. године, када Света Црква празнује спомен Преображења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа (пред Светим Апостолима Петром, Јаковом и Јованом), у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву. Саслуживао је протојереј Саша Дрча из Задра (Епархија далматинска), а појали су чтец мр Мирко Петровић, чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац.

„Петра је повела за Христом вера, Јакова нада а Јована љубав; и они су видели, као нисиоци вере, наде и љубави, на гори Таворској славно Преображење Небеског учитеља свога, а од тога гледања преобразила се и њихова душа славно, јер је постала савршенија и способнија за вечно гледање лица Божијега на Небеси.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 104)

А можемо ли се преображавати и ми на овој земљи? „Можемо, како не би могли. Само је један Бог увек једнак, а све друго мења се и преображава у свој васељеној, као што се мењамо и преображавамо доиста и ми телесно и душевно, једни славно, а други беславно. Тело наше, као земно и смртно, преображава се на овој земљи славно, кад расте и јача, а беславно, кад слаби и умире: и то се збива без наше воље. Душа наша, која, као бесмтрна, не стари и не умире, преображава се на овој земљи славно, кад постаје савршенија за уживање вечне славе, а беславно, кад постаје несавршенија: и то не збива се без воље наше.“ (исто, стр. 103) Дакле, до воље наше стоји, да се преобрази душа наша на овој земљи славно „и то је управо оно преображење, око кога се бави увек Црква наша код свију верних душа својих.“ (исто, стр. 103)

„Велики црквени отац Свети Григорије Палама под утицајем светогорског монаштва сматра таворску светлост исијавањем божанства и тиме потврђује могућност обожења, супротставивши се метафизичким схватањима о немогућности учешћа у божанској суштини која су углавном превладала на Западу. Благодат је изливање Бога из себе, исијавање божанског невидљивог лика.“ (ђакон Ненад Илић, одломак чланка „Преображење“)

Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Радмановић је у својој беседи верницима говорио о Празнику и прочитаном Јеванђељу:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Данас наша Света Црква, драга браћо и сестре, прославља празник Преображења Господњег. Оне догађаје, који су имали да уследе, када је Господ Христос, говорећи Својим Ученицима – Светим Апостолима – о оном страдању, које ће Га задесити у Јерусалиму, како би се испунило оно што су Пророци написали о Његовоме крсном страдању и васкрсењу из мртвих, они као људи (по телу) нису могли да прихвате[. Нису могли да прихвате] да ће Господ – Месија, на крају тако да пострада. Управо је зато и Христос повео тројицу Својих Ученика: Петра, Јакова и Јована, на гору Тавор, како би се пред њима преобразио и показао Своју божанску природу, да би схватили да је Он, Христос, управо и дошао да пострада, како би после тога васкрсао и како би победио и смрт и ђавола, и човеку даровао вечни живот. Управо на гору Тавор, као што смо чули, као што је описано у Светом Јеванђељу, Сâм Христос води тројицу Ученика. Зашто не све ученике? Па, зато што би онда и онај издајник Јуда био међу њима, а он свакако није био достојан да види оне божанске светлости, које су обасјале Сâмога Христа, када се преобразио; него је повео тројицу Ученика, који су посведочили, као што се каже у Светоме Писму, после страдања и после свих оних догађаја који су уследили, божанску природу [Исусову] и овај догађај, који се збио на гори Тавору. А чули смо, у данас прочитаном Јеванђељу, како је Христос, преобразивши се на гори Тавору, позвао двојицу старозаветних Пророка – Мојсија и Илију, позвао их, као се каже, Мојсија из мртвих и Илију из живих, управо да био показао да је Он – Онај за Кога су они пророковали, да је Он – Онај Господ, Кога, ево, старозаветни Пророци слушају и долазе да би посведочили о свим оним догађајима који ће уследити, а о којима ова тројица Апостола слушају. Чили сте да се Христово лице преобразило, засијало као сунце, а хаљине Његове биле су као светлост или као снег, управо говорећи о божанској природи Христовој, говорећи о ономе што Христос јесте – Месија, Спаситељ, Онај за Кога су ови Пророци пророковали и, ево, дошли управо да посведоче пред Његовим ученицима, Апостолима, божанску природу Господњу. И божанску и човечанску јер је Христос и једини и прави човек. Зашто? Зато што не чини греха, него чини све оно што је по вољи Божијој. Оно, што је Господ створио, било је савршено и било је добро. Е, управо је то Христос у Својој природи божанској и човечанској, као Богочовек, посведочио и овде пред Светим Апостолима на гори Тавору. Нека би се ова божанска светлост, која је обасјала Сâмога Христа, а Његови Апостоли то видели и посведочили,  усели у срца наша да би ми, испуњени светлошћу Христовом, заиста били бољи, били – по речима Господњим – на ономе правоме и јединоме путу, путу Истине и Живота, а то јесте на путу Христовоме. Нека би заиста Васкрсли Господ уселио се у срца наша, па и ми, као ова тројица Апостола, посведочили Његово божанство, као што су они и чули речи Господње: Ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи; Њега (по)слушајте. (Мт. 17,5) Нека заиста Господ усели се у срца наша, а Њему нека је слава са Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин.“

По заамвоној молитви, савршен је обред благосиљања грожђа. Након Свете Литургије су антидор (нафору) раздавали Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић и протојереј Саша Дрча, а протојереј-ставрофор Стеван Урошев је делио виноградски род за „освећење и напредак душе са телесним здрављем свима који га једу“, како се каже у молитви обреда.

Литургија је служена у свим панчевачким храмовима, а у храму Преображења Господњег увече је преломљен колач, постављена трпеза и послужени гости и присутни народ. Сваке године о Храмовној слави у панчевачком насељу „Горњи Град“ бива Преображенски вашар.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац