Поводом 100 година од завршетка првог светског рата

photo0001002003004005006007008009010011012

 

 

 

 

 

 

 

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа банатског Никанора на стогудишњицу од пробоја Солунског фронта одржан је парастос за војне и цивилне жртве мученика србских у храму светих Врачева Козме и Дамјана у Кикинди.

По завршетку молитве, одржана је и беседа о свештеницима српске Православне цркве у војсци и њихове жртве у ратовима. Предавање су одржали надлежни војни свештеник за пешадијски састав у Војсци Републике Србије капетан Ђорђе Стојисављевић, уз подршку војног свештеника капетана Љубише Човића и заставника Мила Даљевића, помоћника војног свештеника у команди 1 бригаде Копнене војске у Новом Саду. Тема беседе: ,,Улога и значај српског војног свештеника у Првом светском рату и данас“.

Буди слободан и храбар. Не бој се и не плаши се; јер је с тобом Господ Бог твој куда год идеш.

Господ је видело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крепост живота мојега; кога да се страшим?

                                                                             Ис.Нав. 1,9 ; Псалм 27,1

Радост светлости Господње на дан Воскресења Христовог када свештенооци војске српске доносе глас да се у редове наших јунака вратила реч Христова и богослужење свете Евхаристије. Има ли дакле веће части него доживети да као млад човек, патриота будеш изабран да служиш Богу и роду испраћен на сваки задатак молитвом те исповеђен и причешћен? Па наравно да нема. Јер у ово време катаклизме човека када се он узјогунио да буде бог, када се оружа силом моћи да покорава и поробљава све оно што је физички мање, захвалимо светом Небу што је кануло милост међу нашу децу да их устоличи части имена  војника Христових.

Из крви је поникла наша вера, пише у Молитвама под гором, златомислени свети владика Нилолај Велимировић, из крви њеног оснивача и његових апостола, из крви оних херојских душа које Бог с времена на време шаље људској раси да је учине бољом и благороднијом.

Таква је судбина, браћо, нашег рода, да се најбољи у њему морају жртвовати, да би мањи и лошији могли живети. Велики људи и не долазе у свет да уживају радости света, но да те радости открију и омогуће својој малој браћи.

Но Бог тако хоће, драга браћо, да велики људи у смрти постану још већи, још моћнији, још речитији. Кад уста њихова замукну, крв њихова виче и враћа људе са њихових вратоломних, заблудних странпутица.

Заиста је радостна вест, да је свештенство поново, после 72. године уз наше јунаке. Да реч свештеноотачка уз свете Литургије и учење доктрине вере, између сила и моћи, између богатства и охолости подиже мало Светосавско племе у равнину на мегдану слободе.

Заблагодаримо свештеницима што уз војску Српску пострадаше у Великом рату и свим бунама пре и после Првог светског рата. Заблагодаримо и свим свештенооцима мученицима који уз св. оца Саву метаније чине пред Христом да наше мало стадо не изједу вуци но да се ојачани у вери удостојимо Свеживота у Христу. Даће Бог да нас свештенооци науче да се опашемо оружјем вере. Да засијамо пред светом лепотом Христових војника и да се удостојимо кад тренут живота прође Царства Небеског и вечножитија у Христу живом.

Радост је дан светог пре. мученика Галактиона када су војни официри свештеници Војске републике Србије донели вест да су нови Југовићи стали у одбрану уз Крст и веру свог малог народа и велике отаџбине. Слављена моћ силе јунака србских достојни славе Лазарове војске и свих србских војника.

Зашто је ово велика вест? Зашто је ово вест као она после Косовског боја када је цела војска Лазарова бранећи Крс и своје светиње од којих су од цркава, манастира и икона и породице и земља србинова, погинула и била Васкрсла уз Христа? Па зато што каже Свето Писмо у посланици Римљанима:

Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са њиме, знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире, смрт више не влада њиме. Јер што је умро, греху је умро за свагда, а што живи, Богу живи. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи у Христу Исусу, Господу нашем.

 Дакле. Уласком свете саборне и апостолске, цркве Христове, уласком вере Светосавске у редове наше војске наш војник постаје бесмртан. Има ли веће и претежније у свету?

 Уочи Сабора свет. Архангела Михаила Аранђеловдана љета Господњег 2018.

 

Вајар и књижевник Борис Стапарац