Поливање девојака на Васкршњи понедељак

vaskrsnji ponedeljak

Спада међу лепе, али на жалост све више изумируће обичаје Баната. Овај обичај на први поглед у себи нема ничег што би се могло повезати са дотичним празником. Али, када се боље сагледа све што обичај чини, мора се признати да се ипак могу назрети појединости које обичај повезују за Ускрс. Наиме, у селима Баната некад је био обичај за Други дан Ускрса, поред тога што се посећују кумови и носи им се колач, да момци који су за женидбу, у преподневним сатима, обилазе фијакерима или каруцама девојке у селу које су за удају. Са собом су водили и тамбураше или су и сами носили инструменте, а обавезан реквизит им је био ћуп или канта са водом, као и флашица са мирисима. Када би дошли до куће девојке, они би се прво најавили родитељима, па потом позвали девојку да изађе. Ту, на кућном прагу, момци су девојке поливали водом, формално, преко косе (а некад и буквално, преко целог одела), а иста девојка је била дужна да са њима заигра коло. Пре тога част у виду фарбаних јаја, колача и вина, девојка је служила свима и тиме се доказивала као вредна и способна млада домаћица. Момци су тако обилазили цело село и током дана углавном стизали да полију све девојке. Овај обичај има лепу и дубоку симболику. Поливањем девојака, момци су себи бирали и меркали суђенице, а поливање истих је значило да момак себи полива девојку и тиме са ње симболички спира пређашње грехе и жели да је узме себи за супругу. Дакле, што је момак више воде потрошио на једну девојку, то је била већа шанса да је баш њу себи одабрао за невесту. Јеванђелска дубина обичаја назире се у гостопримству домаћина. Наиме, девојка износи све најлепше припремљено пред момке који су дошли да честитају празник над празницима. Такође, прањем косе девојке, момци изображавају и подсећају на отирање косом ногу Исусових, као и на Господње служење апостолима, којима је омивао и брисао ноге. И овај леп обичај све више пада у заборав. Готово да је сведен на минимум, а једино се у још неколико места негује кроз организацију од стране културно-уметничких друштава. Такав један пример је и пример севернобанатског села Санад. Наиме, месни КУД „Вук Караџић“ је пре десетак година обновио обај леп обичај у селу. И ове године је, након Литургије у храму, кренула поворка фијакера и јахача кроз село. До подне су момци поливали девојке, частили се и играли кола, а тачно у подне је у дворишту сеоске школе од стране пароха пререзан славски колач и освећено жито. То се чини зато што је поменуто Друштво узело себи за славу баш Васкрс, тј. прослављају је на Други дан празника. Након резања колача уследио је богат културно-уметнички програм, на којем су, поред свих пет група домаћег КУД-а наступали и гости, чланови КУД-а „Новак Радоњић“ из Мола. Уз наду да ће се и овај леп обичај одржати, мештани Санада су напунили трибине и терен школског дворишта и наставили да празнују и радују се празнику над празницима-Васкрсењу Христовом.

Душко Јанчић