ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ КИКИНЂАНА У РУМУНИЈУ

kikinda 2013 sep rumunija

У четвртак, 26. септембра 2013. године, 55 наших суграђана предвођени свештеницима: протонамесником Бобаном Петровићем, јерејом Николом Мишковићем и јерејом Слободаном Дивјаковим, кренули су на велико поклоничко путовање у Румунију. Први и најжељенији циљ пута био је град Јаши и храм у коме се налазе и у коме се чувају мошти велике подвижнице и исцелитељке из 11. века, највољеније и најпоштованије светитељке Српског рода и корена, чији је чудесан живот вековима извор надахнућа верујућих људи свих вероисповести. kikinda 2013 sep rumunija 1Петка, Петкана, Параскева… под тим именом позната у многим народима. Након смрти и проглашења за светитељку, силници нису давали мира њеним светим моштима, плашећи се њеног све већег угледа у поробљеним Хришћанским народима. У жељи да сачувају њене свете мошти народ их је пресељавао и скривао по разним манастирима по Србији и другде, да би их на крају однели у удаљени град Јаши, у данашњој Румунији, где и данас привлаче својим чудесним благословима и исцељењима милионе људи. У Јаши смо стигли после 18 сати путовања али је сав умор ишчезао када смо ушли у величанствени храм и када смо целивали мошти Свете Петке. Свако се усрдно помолио за све своје миле и драге, живе и упокојене, осећајући неизрециву духовну снагу овог светог места. Такав доживљај понављао се у свим манастирима које смо посетили. Многи од нас су први пут сазнали да је Румунија, нарочито њен Молдавски део, богат великим светињама, великим духовним центрима, манастирима, који су међу најочуванијим у Православном свету. Били смо сведоци велике побожности и високе литургијске свести Румуна који су на коленима пратили богослужења где год да смо присуствовали св. Литургији. Након поклоњења моштима Св. Петке, обишли смо неколико Православних храмова у околини: храм Св. Николе; храм Св. Саве Освећеног и манастир Голију. Свака од тих Божијих кућа пленила је лепотом раскошних иконостаса и фресака и кивотима с моштима многих светитеља. Уласком у ове храмове и њихову тиху полутаму, осветљену само пламеном многих свећа и благом светлошћу која се сливала кроз малобројне уске прозоре, свако од нас је урањао у сопствено срце и сабирао своје мисли молитвом. Из тих светиња смо излазили испуњени миром и новом снагом. После Јашија, у касним вечерњим сатима стигли смо у манастир Владичен где смо преноћили. Дочекали су нас срдачно и сместили у скромне и беспрекорно чисте собе. У трпезарији конака поделили смо вечеру, радујући се сутрашњем великом празнику КРСТОВДАНУ и Св. Причешћу за које се велики број ходочасника припремао претходних дана. Манастир Владичен, иако релативно млад (1908.г.) имао је бурну историју многих разарања у 1. и 2. Светском рату и земљотресу. Потпуно уништен у време комунистичког режима, обновљен је, и последњих деценија доживљава прави препород. Највећа светиња манастира су мошти Светог апостола и јеванђелисте Јована и чудотворна икона Пресвете Богородице донета са Свете Горе. Свету Литургију су заједно служили румунски и наши свештеници и ми смо дубоко осећали да упркос различитим језицима, реч Божија јасно и лако улази у наша срца, испуњавајући нас радошћу и захвалношћу. Након Литургије и св. Причешћа и заједничког молебна на коленима, поздравили смо се с добрим домаћинима и наставили пут. Следећи манастир је био Њамц из 13. века. Својим прелепим фрескама, избледелим и оштећеним зубом времена, потсетио нас је на наше средњевековне манастире: Иста дубока светост, једноставност, префињеност и величанствени мир који је одолео свим освајачима. Кроз векове дограђиван и прошириван, данас је то веома жив и значајан духовни центар. У манастиру се чувају мошти светог Симеона Дивногорца као и светог Пајсија, оснивача храма. Поклонили смо се и чудотворној, сребром и златом опточеној икони Пресвете Богородице, и у сребру искованој икони Светог Георгија на полеђини. Манастир Њемц има богату библиотеку и музеј са веома вредним старим рукописима и експонатима. Поподне смо обишли манастир Сихастрију, највећи мушки манастир у Румунији. Овај манастир је познат по моштима велике подвижнице Свете Теодоре, али још више по старцу Клеопи, великом духовном учитељу и игуману, који је био узор многим нашим великим духовницима и који је имао велику мудрост и дар прозорљивости. kikinda 2013 sep rumunija 2Поклонили смо се и гробу старца Клеопе, смештеном на малом манастирском гробљу на врху оближњег брда, окруженом високим крошњама као да су подигле зидове неке зелене цркве, с небом као кровом: Дивног ли места починка за земне остатке мудрог, скромног, и Богу посвећеног старца! Доживели смо и ретку радост и благослов да нас наш отац Слободан, огрнут епитрохиљом старца Клеопе миронише уљем из кандила које гори у келији овог великог духовника. У сам смирај дана, стигли смо у манастир Секу где смо присуствовали делу вечерње службе и имали прилику да сазнамо о великом духовном пријатељству нашег оца Јустина Ћелијског и архимандрита овог манастира, коме је о. Јустин дао последње причешће. Пала је ноћ и нас је опет чекало дуго ноћно путовање назад кроз планинске гудуре Карпата У саму зору, праћени кишом, стигли смо до малог српског манастира Бездин. У поређењу са румунским манастирима који су били пуни монаха и монахиња, златом окованих иконостаса, наш манастир нас је дирнуо својом сиротињском лепотом. У туђој земљи, далеко од матице, манастир Бездин опстаје захваљујући преданости и труду своја три монаха. С посебном радошћу су нас дочекали и с љубављу нам испричали о чудотворној икони Богородице Бездинске. Пошто су наши домаћини тог недељног јутра били у обавези да Св. Архијерејску Литургију саслужују у оближњем српском селу Фелнек, позвали су нас да им се придружимо. Наша радост је била још већа када смо сазнали да ће Литургију служити Владика будимски Г. Лукијан који је у току службе рукоположио младог ђакона у чин свештеника. Црква у Фелнеку је духовни стожер за око 600 српских породица. Света Литургија коју су заједно служили Владика Лукијан, свештеници ове цркве, монаси из Бездина и наши свештеници, примање Светог Причешћа из руке Владике, присуствовање свечаном чину рукоположења и заклетви новог свештеника – све су то били неочекивани дарови и ненадана награда свима нама после дугог пута. Осећали смо да нам је ово путовање било на велику духовну корист и учвршћење вере, а многима на проширење знања о нашем суседу, Румунији, о којој смо имали можда сасвим другачије мишљење. Упознали смо једну дубоко духовну Румунију, древних и поштованих манастира, лепих и чистих градова без графита и ружних цртежа по фасадама, Румунију поносну на своје духовно наслеђе, брижну према својој традицији и историјским споменицима, Румунију у којој су кроз историју, своје дубоке и светле трагове у култури, архитектури и уметности оставили многи виђени Срби. Остатак недељног дана провели смо у Темишвару, дивећи се велелепној Српској саборној цркви, величанственом иконостасу, иконама и фрескама, с пажњом слушајући причу о значају овог светог храма и његовој кључној улози у очувању Срба и српског духовног бића у овој дијаспори. Оваква путовања су велико надахнуће и за верујуће и за неверујуће, јер нам отварају срца и ум за многа вредна сазнања и искуства, и чине да постанемо дубоко свесни да смо потребни једни другима и да је у нашим разликама и сличностима Божија промисао, често нама несхватљива, али увек премудра.

Марија Миљковић