ПЕТРОВДАН У ПАНЧЕВУ 2017

IkonaUspenskaRiznica

На Петровдан, у среду, 12. јула 2017. године, када Света Црква празнује спомен Светих славиних, свехвалиних и врховних Апостола – „за обрезане“ Петра (Симона, старијег сина Јониног из Капернаума) и „за необрезане (незнабошце)“ Павла (Савла из Тарса), у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву је Свету Литургију служио В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, а појали су јереј Милош Пешић, чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац, који је и Апостол читао.

 Чему нас Првоврховни Апостоли уче? „Петар нам вели: показујте у вери вашој добродетељ, а у добродетељи разум, а у разуму уздржавање, а у уздржавању трпељивост, а у трпељивости побожност, а у побожности братољубје, а у братољубју љубав; тако радећи нећете згрешити никада… А Павао нам каже: воља је Божија, да будете свети, да не тражите у послу брата свога неправедне добити; јер то ће да наплати, и да освети Господ… Може ли бити боље и спасоносније по нас науке у данашњем времену, које нас одвраћа од Бога, од вере, од Цркве и од спасења нашег? Држимо се, дакле, браћо, те науке и опомене данашњих великих Апостола, па нам неће досадити никакво зло ни онда, ако би и пали у њега, било својом, било туђом кривицом; јер много је боље оном, који страда за то, што добро чини, него ли ономе, који страда за то, што зло чини.“ (Црквене беседе Никанора Грујића, бившег православно српског Епископа пакрачког, Земун 1892, стр. 69)

 „Благодат Господа нашега Исуса Христа, која је помагала Светом Петру и Павлу у радњи и патњи, у врлинама и у самопрегоревању себе самих, готова је, да помогне и нама, да се опростимо заблуда, греха и порока својих, и да постанемо и ми од грешника праведници достојни Царства Небеског, за које су живели и страдали по примеру Небеског Учитеља свога и данашњи велики Апостоли!“ (исто, стр. 70)

 У Законоправилу Светога Саве увршћена си правила Светих Апостола Петра и Павла. Правило 1. гласи: „Ја, Петар, и Павле, заповедамо људима да пет дана раде, а суботом и недељом да се баве у Цркви, ради поучења благоверју, јер субота носи слику битија свеколике твари, а недеља васкрсења.“ У Правилу 7. се поред осталог каже: „Празнујте дан Апостола, јер вам учитељи беху вере у Христа, и Духа Светога достојнима сатворише нас.“ Иако у иконографији има више мотива у живописању Првоврховних Апостола, данас је најчешћи – Загрљај Апостола Петра и Павла.

 Велики број верника се причестио пошто се припремио постом, покајањем и исповешћу, али и молитвом.

 „Христе, не презри ме да сада узмем хлеб, Тело Твоје и божанску Крв Твоју. Нека ми беднику, причешће пречистим и страшним Тајнама Твојим, Господару, не буде на суд, него на живот вечни и бесмртни.“ (кондак канона пред Свето причешће)

 Апостолски или Петровски пост, установљен још у првим вековима Цркве, је окончан, али је Празнична трпеза ове године ипак посна, разрешена на рибу, јер је среда.

 Чињеница да је некадашњи фарисеј Савле (Шаул) из Тарса киликијског, Јеврејин из племена Венијаминова, и злогласни прогонитељ Хришћана, на чудесан начин постао сасуд изабрани Божије благодати, по ријечи сâмога Господа, и највећи трудбеник и ревнитељ међу трудољубивим Апостолима Христовим након крштења у Дамаску, упозорава нас да пазимо да не осудимо неког новообраћеног или новокрштеног због предрасуда, саблазни или јавних грехова из његове или њене прошлости. Ми (можемо да) видимо почињене грехове, али не и покајање, јер само Господ види срце. Један од најчешћих изговора за неиспуњавање прве Црквене заповести о слушању службе Божије сваке недеље и празника, последње две-три деценије, је да у храмове не може да се уђе од, како кажу, бивших комуниста. То не одговара истини, али све и да је тако, требало би сви да се радујемо за сваку душу, као што се Анђели радују, као што се отац радује повратку блуднога сина, као што се пастир радује када пронађе изгубљену овцу. Не смемо никада да заборавимо да је управо покајни разбојник Дисмаз, један од двојице распетих поред Христа, добио Господње  обећање: Заиста ти кажем: данас ћеш бити са Мном у Рају (Лк. 23,43), као што се и чита о Васкрсу: „У гробу телесно, у аду с душом као Бог, у Рају с разбојником, и на Престолу био си, Христе, са Оцем и Духом, све испуњујући, Неограничени.“

 Тај „разумни разбојник у муци осећа близину Божију, каје се и моли Богу за спасење, док неразумног мука наводи на хуљење Бога.“ (Свети Владика Николај, Охридски пролог, Созерцање за 29. јун) Јасно је којега од њих двојице, у својим мукама и невољама, треба да подражавамо.

 У нашој помесној Цркви се у овај дан помиње и Пренос моштију Светог Стефана Уроша Трећег (Дечанског) из Звечана у своју обитељ (задужбину – манастир Дечани), као и Преноса моштију Светог Петра Коришког из Кориша у манастир Црна Река.

Аутор чланка:

инж. Стојан М. Оморац, појац