Вршац

САБОРНИ ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (19.децембар)

Ул. Трг Светог Теодора Вршачког бр.11, 26300 Вршац Тел/факс 013-831-862

vrsac saborni hramСаборни храм Светог Оца Николаја подигнут је у неокласистичком барокном стилу у периоду од 1783. до 1785. године. Године 1785. 21. октобра, Саборни храм је осветио Епископ вршачки Викентије Поповић. Храм је дужине 48 м, ширине 17 м и висок је 54 м. Иконостас су радили, резбарију Аксентије Марковић из Новог Сада 1805. године, а иконе Павле Ђурковић, у периоду од 1805. до 1807. године. У периоду од 1865. до 1868. године иконостас је обновио путујући немачки сликар Ст. Г. Лауфер. Веће поправке на Саборном храму рађене су у више наврата и то у периоду од 1909. до 1910., затим 1945., 1968. године. Последње поправке рађене су у периоду од 2003. до 2007. године и тада је замењен кровни покривач, окречена је фасада, сређена је комплетна електро-инсталација у целом храму, уведено подно грејање уз поплочавање пода целог храма гранитним плочама, а према нацрту Миодрага Калишког. Офарбан је и окречен звоник. Најстарија матична књига датира из 1767. године. У храму се налази, испод солеје, гробница вршачко-банатских архијереја у којој су похрањени земни остаци епископа вршачких Јосифа (Јовановића- Шакабенте), Петра (Јовановића-Видака), Емилијана (Кенгелца), Нектарија (Димитријевића), и епископа банатских др Георгија (Летића), др Викентија (Вујића) и др Висариона (Костића). 

Прва парохија: протојереј-ставрофор Огњен Вељанчић, Старешина храма,

друга парохија: протојереј-ставрофор Недељко Васиљевић,

трећа парохија: протонамесник Бранко Глумац,

четврта парохија: протонамесник Миломир Тодоровић,

пета парохија: протонамесник Александар Станојловић, 

шеста парохија: јереј Владимир Тодоровић,

јереј Симеон Васић,

протођакон Игор Станковић,

ђакон Миладин Ђурић

 

 

 

 

ХРАМ УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (28.август)

vrsac uspenja crkvaХрам посвећен Успењу Пресвете Богородице, вршчани називају Мала црква или Алексина црква. Зидана је у време епископа Јована Георгијевића од 1761. до 1768., а освештана је тек 1775. године од епископа Викентија Поповића. Овај храм представља праву уметничку ризницу јер су на њеном украшавању радили многи познати уметници. Иконостас је радио Арсеније – Арса Теодоровић у периоду од 1792. до 1809. године. Историчари уметности сматрају да иконе изнад северних двери, на којима се приказује Христово страдање и рођење Пресвете Богородице, спадају међу најбоља Теодоровићева остварења, нарочито по изузетном примеру композиционог кружног решења које је ретко у српском сликарству. Зидне слике при рестаурацији храма 1946. године радио је сликар Карел Ноправник. У ризници овог храма налазе се два Јеванђеља од велике историјске важности. Прво Јеванђеље штампано је у Москви 1762. године и поклон је Алексија Николића, док је друго Јеванђеље даровао храму епископ Јован Георгијевић. Најстарија матична књига датира из 1767. године.

Прва парохија: јереј Бобан Петрушић,

друга парохија: протојереј-ставрофор Жељко Стојић,

трећа парохија: протојереј Ненад Милић, Старешина храма,

четврта парохија: упражњена,

пета парохија:протојереј Радомир Сандић,

ђакон Перо Тривунчић

 

 

ХРАМ СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ТЕОДОРА, ЕПИСКОПА ВРШАЧКОГ (29.мај)

Вршачки Брегvrsac sv teodora vrsackog

Градња храма започета је 1997. године и 2. новембра су освештени темељи, а камен темељац донет је из Свете српске царске лавре Манастира Хиландара на Светој Гори. Свечано освећење новоподигнутог и живописаног храма Светог Теодора Вршачког обавили су Епископ жички и Администратор Епархије банатске Господин Хризостом и Епископ захумско-херцеговачки Господин Григорије, 12.октобра 2003. године, и том приликом је ктитор храма Господин Родољуб Драшковић одликован Орденом Светог Саве другог реда. Од почетка градње храма до данас у истом су богослужили у својству старешине храма тројица свештенослужитеља: јереј Раде Симић ( од 1997. до 2002. ), јереј Иван Попов ( од 2002. до 2004. ) и протонамесник Нинослав Качарић ( од 2004. до данас ). Живописање храма започето је 2002. године и трајало је у паузама око 9 месеци. Фрескопис су извршили зографи жичке школе предвођени ђаконом Миодрагом Томићем. Иконостас је нарављен од масивне храстовине по узору на иконостас храма Светог Димитрија у Солуну. Иконе на иконостасу су рад ђакона Миодрага Томића и његових ученика. Певнице су урађене по узору на светогорске. Посебно је леп портални мозаик Светог Теодора, и иако је израђен у камену зрачи топлином и изворним фрескописом што је заправо представљао мозаик у доба Византије. Нарочито је лепа и завеса за царске двери коју је срмом и концем у боји неколико лета с љубављу извезла монахиња Наума. У периду од 2004. године до данас изграђена је нова палионица свећа, израђен полијелеј, живописана је крипта ктитора ( живопис је урадила Госпођа Ружица Тодоровић из Вршца)… Градња парохијског дома и уређење порте на брегу започето је 2008. а приведено крају 2012. године, уз свесрдну помоћ мноштва државних, општинских, друштвених и приватних институција и предузећа, као и прилога верног народа, а све са благословом Епископа банатског Никанора. Верна репродукција чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, израђена у Српској царској лаври Манастиру Хиландару, поклоњена је од стране Господина Милана Поповића, привредника из Вршца, Српској православној Епархији банатској и храму Светог Теодора Вршачког 10. октобра 2012. године. 18. марта 2013. године стигла је у Владичански двор у Вршцу и репродукција чудотворне иконе Пресвете Богородице Млекопитатељнице из Поснице Светог Саве у Кареји. Жеља дародавца ових дивних Богородичиних икона јесте да оне са вршачког брега, уз молитве Светог Теодора Вршачког, молитвено бдију и шаљу благослов Божији широм Епархије банатске.

Протонамесник Владимир Симеуновић, Старешина храма.

 

 

 

Непарохијски храмови у Вршцу

ХРАМ СВИХ СВЕТИХ (на православном вршачком гробљу)

vrsac svih svetih na grobljuХрам је благословом епископа вршачког и карансебешког Јосифа Рајачића почео да се гради 1836. године, а већ следеће године епископ га је и освештао. Ктитор овог малог, али лепог храма била је трговачка породица Гавриловић из Вршца. Гробљанска црква, како је најчешће називају, подигнута је у барокно- класицистичком стилу, као једнобродна грађевина са звоником. Особеност овог храма је што се на источном делу на ком се налази олтар, не завршава уобичајено полукружним, већ равним зидом. Унутрашњост храма је живописана средином 19. века композицијама Пресвете Богородице у олтару и Господа Исуса Христа „уписаног“ у крсту под сводом храма. Непознати аутор је те композиције насликао уљем на платну, а потом је платно прилепљено на зид. На северној страни храма, крај улаза, налазила се фреска Светог Архангела Гаврила, док је са јужне стране фреска Светог Архангела Михаила. На зидовима у олтарском простору налазе се четири гипсана медаљона у којима су представљени Јеванђелисти. Иконостас је рађен у духу барока. Доласком руске емиграције, епископ Гаврило (Змејановић), а потом и епископ Иларион (Радонић), уступили су свештенству Руске православне заграничне цркве храм на коришћење. Године 1964. великим трудом епископа банатског др Висариона (Костића) храм је обновљен. Такође је храм обновљан и за време администратирања епископа шумадијског др Саве (Вуковића). Са благословом епископа банатског Г.Г. Никанора обновљен је у потпуности звоник и обложен је бакром, постављени су нови крстови од прохрома, урађена је нова кровна конструкција прекривена бакром, санирана фасада, урађена је хидроизолација пресецањем темеља, замењена електро инсталација, унутрашњост је потпуно обновљена и окречена, замењена је целокупна столарија и постављен нови камени под.

Старешина храма:протојереј-ставрофор Недељко Васиљевић.

 

 

 

БОГОМОЉА – ВОДИЦА СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ МАРИНЕ (30.јул)

vrsac bogomolja sv marineО богомољи – Водици Свете великомученице Марине немамо много сачуваних писаних извора. Ову богомољу сазидала је хришћанска заједница у Вршцу за време епископа др Георгија (Летића) 1933. године. Сваке године 30. јула служи се бденије у навечерје празника, а на сам празник Света Литургија уз присуство великог броја верника из Вршца и Павлиша.

 

Хор Светог Теодора Вршачког, диригент проф, Олга Шинковић