Чока

ХРАМ САБОРА СВЕТИХ АРХАНГЕЛА (26.јул)

ул. Петра Драпшина бр.36а, 23320 Чока

coka crkvaНа основу података са којима располажемо, Српска православна црква у Чоки се први пут спомиње када и школа, 1773. године. Међутим, најстарија сачувана књига рођених и крштених, храма Св. архангела Михаила и Гаврила, датира из 1777. године, и она се тренутно чува у матичарској служби општине Чока, заједно са другим књигама које су одузете после Другог светског рата. Садашњи храм саграђен је 1870. године од цигле, и по локалном предању, он је четврти сазидан на том месту. Највећа вредност коју храм има је иконостас, који се састоји од укупно 49 икона, израђен у другој половини XVIII века, од непознатих аутора. Податак на позадини иконостаса, да је исти начињен 1752. године, свакако је погрешан, иконостас се мора датирати у каснији период за две до три деценије. На полеђени испод овог податка стоји да је иконостас очишћен (обновљен) 1890. године, да би коначно 1931. године, био потпуно пресликан од стране самих потписника, Николаја Малишкина и Игњата Ђорђевића. Због свега горе наведеног, иконостас је 1971. године проглашен спомеником културе од изузетног значаја, и под заштитом је државе. У јесен 2007. године урађен је пројекат комплетне реконструкције храма, и исти је усвојен од стране Фонда за капиталана улагања АП Војводина Нови Сад. Радови по овом пројекту су почели у пролеће 2008. године и трају још увек. Црквена општина Чока има у свом поседу парохијски дом, гробље и 17,5 јутара обрадиве површине. Аграрном реформом 1946. године, Српској православној црквеној општини Чока одузето је 80,340 јутара земље, а 1949. године, Актом о експропријацији, одузета је и некадашња школа. Стари парохијски дом је продат, заједно са једним делом плаца, и од тих пара је започета градња новог, 1986. године, на другом делу плаца. Радови су завршени 1989. године, на 600-годишњицу Косовске битке, 28. јуна. Чока је мала парохија, пре свега због већинског мађарског становништва, Срби чине око 35–40% од укупне популације.

Старешина храма: јереј Светолик Симулов