Беодра

ХРАМ СВЕТОГ АРХИЂАКОНА СТЕФАНА (15.август)

Ул. Маршала Тита бр.61, 23273 Ново Милошево

beodra1

Први храм изграђен на овим просторима био је беодрански православни храм. При визатицији Темишварске епархије 1758. године, остао је запис: „Храм Светог Архиђакона Стефана, од цигље пресне побељена, има 8. стаклених прозора, патосана цигљом, свод од дасака, двоја врата тишљерска, и на њима браве њемачке, покривене шиндром растовом, порта ограђена кољем, има једно звоно…“ Ако се зна да је: „Црква у Великој Кикинди у то време од плетара, без свода и трском покривена…“, беодрански храм је у оно време баш луксузно изгледао. За разлику од сакралних објеката, који су настали у центру насеља, беодрани свој храм подижу на крају села. Лесна тераса, на којој се развијало село је издуженог облика, благо нагнуто према западу и реци Тиси. У време настанка храма изабран је леп положај, јер је он био на узвишењу, а испред њега је „пуцао“ поглед у непрегледна пространства. Око храма се налазило гробље са костурницама од цигала и каменим споменицима. Село је расло у благом луку североисточно од храма, вероватно без неке значајније планске регулације. Опција за пресељење храма, материјално подпомогнута од стране спахије, побеђује, и од 1872. до 1874. године ниче нови, данашњи храм. Поучени искуством суседног Карлова, које је своју велелепну Цркву градило дуги низ година, Беодрани зидају мањи објекат, сразмеран материјалним могућностима тадашњих житеља. На месту старог храма изграђен је мали олтар-капела са металним крстом, и остале су биле костурнице Ковачевих, Мулићевих и Грујиних. На касније подигнутом спахијском зиду била су остављена врата кроз која је уношена литија о празницима, када је маса народа ишла на ходочашће. Из старог храма се у нови преноси раскошни барокни иконостас, кога је 1778. године осликао Теодор Поповић, сликар из Великог Бечкерека. Иконостас је за нови, знатно већи храм мало „раширен“, што му ипак није умањило уметничку вредност. Све до 1904. године храм није био осликан „а тада све виђеније породице (Ковачеви, Грујини, Маћошови, Раушки, Попови…) плаћају осликавање фресака на зидовима и сводовима, с тим да је испод сваке слике уписано име дародавца. Те године храм добија и под и терасу (који су од свог мираза исплатиле Гена Ковачев и Марица Раушки), а постављају се и столови“, чија се продаја вршила на лицитацији.

Старешина храма: јереј Младен Пргомеља