Кикинда

ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (22.мај)

Ул. Генерала Драпшина бр.5, 23300 Кикинда, Тел: 023- 022-536

kikinda crkva 1,,Првобитна Црква, која се налазила у В. Кикинди 1758. године, саграђена је од плетера. Била је покривена трском са торњем од дрвета а на торњу два звона’’… Опис је дао протосинђел Арсеније Радивојевић, администратор Темишварске епархије, приликом ,,Генералне визитације“. Градња садашње цркве – храма светога оца Николаја започета је 1769. године. На плану насеља из 1769 – 1772. год. види се положај тога Храма. Мајстори су градили ову Цркву четири године. Већ 1774. год. завршена је градња звоника чиме је и Црква завршена. Године 1774. поклапају се два велика догађаја за Кикинђане: завршетак Храма и добијање привилегованог положаја и одређених права Великокикиндског дистрикта (Српски окружје, неправилно диштрикт). Матичне књиге су сачуване и то: венчаних од 1779. год., крштених од 1786. год. и умрлих од 1790. Године. Црква св. оца Николе је једнобродна грађевина. Данашњи архитектонски изглед уобличен је после Буне или Револуције 1848 – 49. године. Торањ Цркве је срушен у Буни 1848. године јер, како наводи Лука Надлачки, почетак Буне у В. Кикинди је био 24. априла 1848. године. ,,Крајем октобра 1848. год. мађарска коњаничка и пешачка војска из В. Бечкерека стекла се’’. Тад је Кикинда попаљена. Мала капа торња трајала је све до 1980. године. Замењена је 1981. године високом, раскошном барокном капом, карактеристичном за банатске православне храмове. Освећење новог торња извршио је тадашњи Администратор банатске епархије Сава Вуковић са кикиндским свештенством 19. јула 1981. године. Пројекат за нови торањ израдио је Сава Стражмештер, архитекта. Оно што храму Св. Оца Николе у Кикинди даје изузетан значај, свакако је иконостас и зидне композиције, које се због своје ликовне вредности убрајају у изузетна дела српске уметности. Зидне композиције изведене су у техници уље на зиду. Према запису на картуши иконостас кикиндске Цркве израђен је 1773. године али име мајстора није наведено. Дуго се мислило да је иконостас рад сликара Теодора Илића Чешљара. На храму св. оца Николе у Кикинди било је више рестаурација у другој половини 20 века. На иницијативу протојереја Крсте Степанова (1950 – 1981) и ангажовањем господина Милорада Гирића, директора кикиндског Народнога музеја 1974. год., изведени су озбиљни радови на конзервацији иконостаса и зидних слика. Ове радове изводили су стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе из Новог Сада, сликар – конзерватор Душан Нонин, дуборезац – позлатар Момчило Петровић и др. сарадници. Године 1975. под Храма покривен је ужичким мермером а 1981. год. подигнут је нов барокни торањ и покривен бакром. Године 1989. извршено је кречење унутрашњости Храма (господин Јарић из Чоке), а 1990. год. поправљена је фасада Храма. Године 1995. на цркви св. Николе обновљена је кровна конструкција. Кров Храма је прекривен новим ,,синтер црепом’’ дар Дмитра Шегрта, Директора ИГМ ,,Тоза Марковић’’ и поново је окречена фасада храма. Године 2003 – 2004. у лето вршени су нови конзерваторско – рестаураторски радови на зидним сликама у наосу и припрати Цркве. Радове је извео сликар – конзерватор Горан Болић из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе Суботица, и спољни сарадник сликар – конзерватор мр Милорад Степанов из Кикинде. На молбу тадашњег Старешине храма протојереја Православа Николића, упућене 2. новембра 2006. год. Председнику Општине Кикинда др Браниславу Блажићу, Дирекција за изградњу града је по његовом налогу завршила радове на санацији влаге и кречењу фасаде храма Св. оца Николе у Кикинди 19. априла 2008. године. Тада је Храм обучен у ново рухо на понос свих Кикинђана. Храм св. оца Николе у Кикинди уврштен је 1990. године у књигу као Споменик културе од изузетног значаја. (Службени гласник Републике Србије, бр.16/90. г).

Прва парохија: протонамесник Вујадин Стокић,

друга парохија: протојереј Миленко Сандић, Старешина храма, 

трећа парохија: јереј Милан Петровић,  

четврта парохија: јереј Никола Мишковић, Старешина храма,

ђакон Братислав Јовановић

 

 

ХРАМ СВЕТИХ БЕЗСРЕБРЕНИКА КОЗМЕ И ДАМЈАНА (14.јул) – у изградњи

kikinda crkvaИдеја о изградњи Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди родила се деведесетих година двадесетог века, када је наш народ, духовно ослабљен, одлучио да себи и свом потомству изгради још једну светињу, која ће бити доказ духовног препорода. Земљиште за изградњу даривала је Општина Кикинда. Епископ банатски Хризостом је, на сам празник ових угодника Божијих, којима је посвећен Храм, 14/1 јула 1996. године, служио Свету архијерејску литургију и извршио освећење места и поставио камен темељац за нови Храм. Време од 1996. до 2003. године, проведено је у прикупљању пројектне и друге потребне документације. Пројектант је Господин Димитрије Маринковић из Панчева. Храм је пројектован у савременом неовизантијском стилу, дужина 27 и ширина 17 метара и висина 28 метара са крстом. Димензије звоника 15 х 15 метара и висина 37 метара са крстом. По пројекту, у склопу овог духовног комплекса, поред Храма планирано је да се изгради и издвојен зидани звоник, затим парохијски стан с црквеном канцеларијом и Светосавском салом за верске потребе. Одбор за изградњу Храма конституисан је 2003. године и тада су се стекли основни услови за почетак грађевинских радова. Доласком оца Бобана Петровића из Ђале у Кикинду, на место пароха шесте кикиндске парохије, 2003. године, започела је градња Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

Прва парохија: протонамесник Миладин Спасојевић,

друга парохија: протонамесник Бобан Петровић, Старешина храма,

трећа парохија: јереј Мирослав Бубало.