Самош

ХРАМ СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА (22.мај)

26350, ул. ЈНА бр.30

samos crkvaСрпска православна црква у Самошу спада у веће и раскошније цркве на тлу Баната, па и Војводине. Самошка црква или „Свети Храм” како га још мештани називају, посвећен је преносу моштију Св. Николаја, 22. маја по новом, а 9. маја по старом календару. Самошка црква је подигнута и освећена за време владавне аустријског владара Фердинанда. Темељи су ударени 1840. године, а освећена је 1847. Прва самошка црква налазила се преко пута садашњег парохијског дома. Била је малих димензија, саграђена од блата, прућа, а покривена шиндром. У њу су били положени црквени предмети који су донешени приликом досељавања народа из Сечња и Чавоша (у Румунији). Самош је почетком насељавња имао две парохије (Сечањску и Чавошку) те и два пароха. Самошка парохија основана је у парвој половини 19. века и налазила се у Темишварској епархији, да би 1868. прешла у Вршачку и панчевачки протопопијат. Епископ Темишварски у то време је Био Мојсије Путник, потоњи митрополит Карловачки. Матичне књиге се воде од 1805. год. Књига рођених води се од 24. априла 1805. Матичне књиге венчаних и умрлих почињу да се воде од 1806. год. Летописни протокол почиње да се води тек од 1894., док редовне уписе видимо тек од 1938.год. Самошка црква поседује већу збирку старих књига (јеванђеља,требника…) од којих је већина из 18. века, књиге су на руској рецензији црквенословенског језика. samos vodicaУ селу поред цркве постоји и Водица или како је народ зове “ Дом побожног друштва’’. Водица се налази у потесу села који се зове виногради. Она је саграђена 1930. године. Посвећена је Светој Тројици ., Водица је чист пример сакралног народног градитељства на тлу Војводине који је сачуван у изворном облику. Црква је зидана од тврдог материјала те до већих поправки није долазило све до 1904.године. Црква је зидана као и све пречанске цркве са једним торњем. У лађу храма може да стане око 1000 верника, што само по себи сведочи о величини самошког храма. Да је од већих и раскошнијих види се по томе што поседује и хорску галерију. Кров је покривен бибер црепом. Унутрашњост цркве красе чак четири полијелеја и инзваредни гипсани радови, док је под поплочан керамичким плочицама. Олтар је простран са удубљеним горњим местом, жртвеником и ђакоником. Самошка црква је у почеку имала 4 звона али она су скинута за време мађарске буне (1848-1849) и претопљена. Самошани у ово неверују, они тврде да су смошка звона и данас у Будиму и да тамо звоне. Иконостас чине иконе пренесене из Сечња и Чавоша. Богородичин и архијерејски трон насликао је велики српски сликар Урош Предић 1924. године. Покрајински завод за заштиту споменика, Нови Сад 15. јуна 1974. год. По поступку покренутом по службеној дужности, ставља у споменичко својинску имовину иконостас и друго у српској православној цркви у Самошу. То је под заштитом државе због њиховог културно-историског и уметницког значаја те их треба брижљиво сачувати.

Старешина храма: протонамесник Момчило Вукотић