Бела Црква

ХРАМ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА (12.јул)

Ул. Светосавска бр.37, 26340 Бела Црква

crkva bela crkvaХрам је посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Првобитна црква је била уско везана са самим досељaвaњем Срба у Белу Цркву од 1749- 1751. године, и баш у овај крај садашњег града јер је ту била главна улица, такозвани Српски сокак, данашња Светосавска улица. Тако је 1751. године саграђена та прва црква, мала Црквица брвнара са разним плетивом и облепљена блатом. Како се српски живаљ ширио дошло је до потребе да се сагради већи и лепши храм те су виђени и угледни српски православни појединци скупили прилоге за изградњу храма. Темељ храма постављен је на Видовдан 28. јуна 1774. године на велику радост верујућег народа, али радост је кратко трајала јер је понестало новца, а градњом се стигло само до сокле. У задњи трен градњи су приступили варошки цинцари (трговци) хаџи Константин Ђурковић, Ђорђе Турунжа и Константин Варжи. Они су дали своје имање, покретно и непокретно, под хипотеку да би се градња наставила и привела крају, а Црква кад дође до новца да им врати без камате износ од 2.000 форинти. Градња је трајала шест година. Храм је освећен 19. децембра 1780. године од стране Епископа вршачког Викентија (Поповића). Када је нови храм саграђен, стари је порушен и иконе из тог храма пренете су у нови. Такође су пренете и богослужбене сасуде. Године 1793. дрворезбар Аксентије Марковић, родом из Арада, урадио је нов иконостас. Иконе на иконостасу урадио је Павел Ђурковић сликар из Баје, тек 1808. године. Осликавање зидова црквена општина је поверила белоцркванском живописцу Симеону Јакшићу 1810. године, и те године завршени су сви сликарски радови. Године 1878. 28. јуна јака олуја је са крова (Звоника) скинула ковани гвоздени крст. Он се сад налази на православном гробљу и постављен је као знамење палим Србима у револуцији 1848. године. Дана 13. априла 1883. године стављена су на храм нова звона ливена у ливници браће Бота из Вршца. Освећење звона је извршио прота белоцрквански Лазар Стефановић. Већ 1898. године месни иконографи Ђока и његов син Јован Путник премазали су и обновили зидове, сводове и иконостас. Године 1962. храм је стављен под заштиту државе као древно историјски споменик Српске духовне културе у овом делу Баната.

прва парохија: протојереј Јанко Цицка, Старешина храма,
друга парохија: упражњена.

 

 

ХРАМ СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА (9.октобар)

Ул. Светосавска бр.37, 26340 Бела Црква

crkva bela crkva 1После Октобарске револуције око 75000 руских емиграната нашло је ново уточиште у краљевини СХС. Заједно са њима исту судбину делио је и један део црквених великодостојника царске Русије са митрополитом Антонијем на челу. Уз дозволу и заштиту Српске православне цркве и патријарха Димитрија, Руси су основали 1921. године у Сремским Карловцима Архијерејски Синод на челу са њиховим митрополитом. Имали су осам црквених општина под јурисдикцијом њиховог Синода у Сремским Карловцима, а једна од њих налазила се у Белој Цркви. Године 1930. на простору данашњег Трга ослобођења, близу општинске зграде и римокатоличке цркве, на место старе градске куће из 18. века, почела је градња Руске цркве. Захваљyјући пре свега донацији јеромонаха Јована (пре монашења кнеза Димитрија Шаховског) од 50000 динара и његовог удела на прикупљању добровољног прилога, радови око зидања цркве приведени су крају 1931. године. Како је храм посвећен Светом Јовану Богослову, на његов дан, 9. октобра 1932.године, храм је освештао епископ Теофан Курски уз присуство руских и српских свештеника, као и осталих гостију и званица из Општине. Крајем 1954. године руске црквене општине стављене су под јурисдикцију Српске православне цркве, те тако и Руска црква у Белој Цркви. Године 2002. започета је обнова храма, а 2003. године живописање храма почиње живописац Зоран Селаковић.

Јереј Стефан Јовичић

КАПЕЛА – ГРОБНИЦА ПОРОДИЦЕ СТЕФАНОВИЋ

crkva bela crkva 2Нaлaзи сe нa сaмoм улазу у старо Српско православно гробље, на десној страни. Ктитори гробнице су апотекар Александар Шмиц и супруга му Јулијана рођена Стефановић (1904.), који су и финансирали комплету градњу ове задужбинске капеле. Изнад западних улазних врата ове капеле стоји натпис: Овај подигоше храм Александер и Јулијана Шмиц…, а изнад северног улаза: Гробница породице Александра Стефановић. Камен-темељац капели-гробници положен је маја 1889. године, а овај датум се сачувао у запису изнад западних врата. Градио ју је чувени белоцрквански грађевинар и неимар Јозеф Сигл, који је истовремено био и главни пројектант. По свом грађевинском, архитектонском и уметничком изгледу ова капела-гробница рађена је у готско-маварском стилу. Унутрашњост је осликао, живописао, и иконе иконописао, белоцрквански сликар Георгије – Ђока Путник (1851-1905). Капела-гробница је освештена и посвећена празнику Преноса моштију Светог Оца Николаја маја 1890. године на литургијском обреду којем је чинодејствовао тадашњи белоцрквански протопрезвитер Александар Стојадиновић. Децембра 1889. Јулијана Стефановић је капелу-гробницу завештала као поклон месној Српској православној црквеној општини у Белој Цркви, уговором, с тим да се једном годишње да помен. За одржавање капеле, Јулијана Стефановић удата Шмиц је основала фонд у износу од 4000 флорина (форинти). Судским уговором, назначено је да се у капели-гробници могу обављати богослужења. Године 1957 уграђено је ново звоно у звонику капеле. Задужбинска гробница-капела Јулијане Стефановић (удате Шмиц) након њене смрти предата је 1. јуна 1905.године решењем број 447/II 250 1/2ех црквеној општини у Белој Цркви.