2014. година је била друга мандантна година Епархијског управног одбора и
Епархијског савета Епархије банатске у новом сазиву конституисаном и потврђеном
Одлуком Светог архијерејског синода СПЦ Број 42/зап.81. од 24. јануара 2013. године,
и Одлуком Патријаршијског управног одбора СПЦ Број 54/зап.27. од 15. јануара 2013.
године, за мандат од 1. јануара 2013. до 31. децембра 2018. године.
Већ годинама се показивала практичност у истоветности радног програма одржавања
заједничке седнице, pa je друго редовно заседање Епархијског управног одбора и
Епархијског савета Епархије банатске у новом сазиву одржано 20. фебруара 2014. године.
У овом извештају о раду Епархијског управног одбора и Епархијског савета Епархије
банатске изнећемо и поменути најзначајније моменте који су се у протеклој 2014. години
догодили у Епархији банатској.
УПРАВНА КАНЦЕЛАРИЈА
ЕПАРХИЈСКОГ УПРАВНОГ ОДБОРА
На свом редовном заседању у седници својој од 23. маја 2003. године под А.С.бр.84/
зап.169. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је за Епископа банатског
изабрао Његово Преосвештенство Епископа аустралијско-новозеландског Митрополије
новограчаничке Господина Никанора. Одлуком Светог архијерејског синода Српске
православне цркве С.А.С.бр.165. од 2. фебруара 2004. године, Епископ банатски Господин
Никанор устоличен је у трон Eпископа банатских у недељу 8. фебруара 2004. године,
и од тада управља и води мноштво активности у Епархији банатској, вршећи при том
надзор над радом свих Епархијских управних тела и Епархијских канцеларија, у својству
Председника Епархијског црквеног суда, Председника Епархијског Савета и Председника
Епархијског управног одбора Епархије банатске.
Протојереј Нинослав Качарић, дипломирани теолог и магистар богословских наука,
привремени парох прве парохије Светог Теодора Вршачког у Вршцу, обавља дужности
Секретара Епископа, Секретара Епархијског управног одбора и Координатора за верску
наставу у Епархији банатској, водећи при том и уредништво Епархијског часописа „Банатски весник“.
Протонамесник Жељко Стојић, свршени богослов и привремени парох друге
светоуспенске парохије у Вршцу обавља дужност Благајника са књиговођством Епархије
банатске уз координацију враћања ПДВ-а Црквеним јединицама и ПИО свештеника у
Епархији банатској.
Протонамесник Недељко Васиљевић, свршени богослов и свршени студент Московске
духовне академије, привремени парох друге светониколајевске парохије у Вршцу, обавља
дужност дистрибуције уџбеника за верску наставу, и координацију реституције Црквене
имовине Епархије банатске.
Протођакон Игор Станковић, свршени богослов и парохијски ђакон при Саборном
храму Светог Оца Николаја у Вршцу, обавља дужности Секретара Епархијског црквеног
суда и Секретара Фонда солидарности Епархије банатске, а такође води и рачуноиспитачке
послове, набавку и продају свећа и осталог административног материјала, као и пословање
Епархијске продавнице у Вршцу.
Јерођакон Јефрем (Пјевач), сабрат манастира Средишта, и монахиња Марија
(Радановић), сестра при манастиру Свете Меланије Римљанке у Зрењанину, на послушању
су у Владичанском двору у Вршцу и обављају свакодневне потребе уз уређење Владичанског
двора Епархије банатске.
АКТИВНОСТИ ЕПИСКОПА БАНАТСКОГ
Његово Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор је у току 2014. године
интензивно богослужио, посећивао, надгледао, активно учествовао и унапређивао
живот и рад Црквених општина и манастира Епархије банатске. Веома често, Епископ се
сусретао са повереним му свештенством, монаштвом и верним народом, упознавајући и
решавајући актуелна питања и проблеме. Епископ банатски је својом одлуком Е.Бр.686. од
26. октобра 2007. године установио систем редовног служења свих свештеника Епархије
банатске у Саборном храму Светог Оца Николаја у Вршцу, и то редоследом који се сваког
месеца утврђује, са циљем једнообразног и што квалитетнијег богослужења.
У току 2014. године Епископ банатски Господин Никанор рукоположио је у чин
ђакона 9 кандидата; у чин јеромонаха једног јерођакона, рукоположио је у чин презвитера
8 ђакона и поставио их на упражњене парохије Епархије банатске; петорици свештеника је
доделио звање протонамесника; петорицу свештеника је произвео у чин протојереја, док
је једног искушеника замонашио по чину мале схиме.
Епископ банатски Господин Никанор је у току 2014. године освештао:
новоформирану капелу-богомољу у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву (27.01.2014.),
земљиште за нови храм Св. цара Константина и царице Јелене у Панчеву (18.02.2014.), крст
на месту страдања руских и српских војника у Белој Цркви (03.05.2014.), сеоску гробљанску
капелу у Војводи Степи (11.05.2014.), обновљени храм у манастиру Свете Тројице у
Кикинди (09.06.2014.), крстове и звоно за храм Св. пророка Илије у Јабуци (02.08.2014.),
темеље и звона за нови храм у Крајишнику (09.08.2014.), обновљени парохијски дом у
Иланџи (06.09.2014.), обновљени Светосавски дом у Баваништу (14.09.2014.), темеље за
нови храм Св. цара Константина и царице Јелене у насељу „Кудељарски насип“ у Панчеву
(05.10.2014.), нови храм Покрова Пресвете Богородице у Ковачици (18.10.2014.), нови крст
за храм Сабора Светих Архангела у Сефкерину (22.10.2014.), темеље за проширени храм
Срба Светитеља у Падинској Скели (22.10.2014.), новоизграђени парохијски дом у Равном
Тополовцу (26.10.2014.), новоизграђени храм Св. Василија Острошког у Равном Тополовцу
(02.11.2014.), темеље новог парохијског дома у Гају (03.11.2014.), обновљени храм Св.О.
Николаја у Меленцима (15.11.2014.), канцеларију и салу при храму Вазнесења Господњег
у Борчи (23.11.2014.), нови крст за проширени храм Срба Светитеља у Падинској Скели
(23.11.2014.).
Епископ банатски Господин Никанор је у току 2014. године одликовао Орденом Светог Теодора Вршачког, највишим одликовањем Епархије банатске, за показану ревност, труд и љубав према светињама цркава и манастира Епархије банатске, следећезаслужне институције и личности: Протојереја-ставрофора Борислава Петровића, пароха из Мелбурна, и протојереја-ставрофора Ђуру Ђурђевића, пароха из Сиднеја, Епархија
аустралијско-новозеландска, због прикупљања хуманитарне помоћи за пострадали народ
од поплава у Србији (10.08.2014.), Господина Миодрага Костића из Новог Сада, Господина
Душана Стојановића из Новог Сада, и Господина Србољуба Динића из Ковачице,
дародавце храма Покрова Пресвете Богородице у Ковачици (18.10.2014.), Господина Јову
Новчића из Новог Сада, дародавца храма Св. Василија Острошког у Равном Тополовцу
(02.11.2014.), Господина Младена Лојпура из Зрењанина, дародавца храма Св. Василија
Острошког у Равном Тополовцу (02.11.2014.).
На основу одлуке Светог архијерејског синода Српске православне цркве Број 894/
зап.621. од 26. јуна 2014. године, а по позиву Његове Светости Патријарха московског и
целе Русије Господина Г. Кирила Бр.01/2206. од 4. маја 2014. године, Епископ банатски
Г. Никанор је у име Српске православне цркве узео учешћа у прослави 700 година од
рођења Преподобног Сергија Радоњешког, у Светотројицко-сергијевској Лаври, од 16.
до 19. јула 2014. године, у саставу трочлане делегације, коју су сачињавали: 1. Његово
Преосвештенство Епископ банатски Господин Никанор; 2. Високопречасни протојереј-
ставрофор Борислав Петровић, парох из Ст. Албанса – Мелбурн, Епархија аустралијско-
новозеландска; 3. Пречасни протођакон Игор Станковић, Секретар Епархијског црквеног
суда Епархије банатске и парохијски ђакон при Саборном храму Светог Оца Николаја у
Вршцу.
Епископ банатски Господин Никанор је на позив Његовог Преосвештенства Епископа
канадског Господина Георгија, узео учешћа у прослави 30 година Архијерејске службе
Епископа Георгија, од 10. до 16. октобра 2014. године у Канади.
ОПШТИ ПОДАЦИ
Епархија банатска има од некретнина Владичански двор у Вршцу и 20ха обрадивог
земљишта-укупно 20ха 84а и 64м.
Епархија банатска поседује земљишну парцелу у Зрењанину у насељу Багљаш, у трајном
коришћењу – гр.честица 32665, кат.честица 141 и 8/2. У површини 24 ара и 66 метара.
У трајном власништву Епархије банатске је обрадиво земљиште – парцела кп.7913/8.
лист бр.2318. КО Делиблато у потезу Ливаде, површине 35а и 89мкв.
У трајном власништву Епархије банатске је непокретност – викенд кућа и виноград
у потезу „Кула“, парцела број 21799/1. у површини од 12 ари и 15 мкв, уписане у зкњ.
ул.број 9906. КО Вршац у целости, као и кућа у улици Змај Јовиној бр.58. у Вршцу, која је
у току 2010. и 2011. године сређена у виду три независне стамбене целине, и на тај начин
припремљена за намену у складу са актуелним потребама Епархије.
Српска православна Епархија банатска је за своје потребе 19. јуна 2009. године купила
стамбену зграду са дворишним простором и нузпросторијама у улици Јаше Томића бр.8. у
Вршцу, парцела број 4244/1. у површини од 303квм, уписане у зкњ.ул.број 160. КО Вршац у
целости, непосредно уз задњу излазну капију из дворишта Владичанског двора, и иста кућа
је због трошности срушена децембра 2009. године, а на истом плацу је у току 2010. и 2011.
године сазидана нова зграда намењена гаражама, магацину и летњој кухињи Владичанског
двора Епархије банатске.
Поводом потребе Српске православне Епархије банатске за санацијом оштећења
изазваних зубом времена на крову Владичанског двора у Вршцу, а након обављених
стручних консултација, прибављања потребне пројектне документације, предмера и
описа предстојећих радова, 10. октобра 2013. године започет је пројекат обнове крова
Владичанског двора у Вршцу, и то након више од једног века (последња обнова извршена
је 1902. године). Извршено је чишћење и заштита етернит (азбестних) плоча на куполама крова, замена дела кровне конструкције новом резаном даском и летвама, те дотрајалог
црепа новим „Бибер традиционал плус“.
30. јула 2014. године у раним јутарњим сатима, услед обилних и у историји Вршца
незабележених падавина (210 литара кише по м2), већи део Вршца био поплављен, а
међу најугроженијим деловима града нашао се Владичански двор Епархије банатске. Све
просторије, канцеларије и капела Сабора Светих Архангела у приземљу Владичанског двора
биле су поплављене у висини од 45-50см воде. Уз помоћ и труд свештенства, монаштва,
вероучитеља и верног народа Епархије банатске (највише из Вршца), као и надлежних
институција Општине Вршац ( Комуналног предузећа „2. Октобар“, Ватрогасних
јединица и добротворне организације СПЦ „Човекољубље“ из Београда) избачена је
вода из Владичанског двора, и сагледана начињена штета. У овој елементарној непогоди
(поплави) у Нашем Епархијском магацину је страдало око 23.800 џепних календарића за
2015. годину, као и велики број штампаних издања књига, часописа „Банатски весник“,
црквене робе и око 1500кг свећа. Већи део намештаја (столови, столице, фотеље) као и
паркети, теписи, компјутери, фотокопир апарат, кухињски апарати, телефонска централа
и инсталације су потпуно уништени, као и велики део архиве (како старе тако и новије)
и ризнице са богослужбеним предметима. Штета јој увек није званично процењена. Тим
поводом добијена је помоћ од Управе за односе с црквама и верским заједницама при
Министарству праве Републике Србије, у износу од 1.300.000,оо динара, као и од Фондације
„Патријарх Павле“ из Српске Патријаршије, у износу од 1.428.740,оо динара. Добијена
средства искоришћена су у потпуности, наменски за исплату грађевинско-занатских
радова, набавку грађевинског материјала, поправке кућних уређаја и израду новог пулта
за магацинско складиштење, тако да су трезарија, канцеларије и капела у Владичанском
двору скоро у потпуности обновљени.
Грунтовно и катастарско стање некретнина је сређено. Обрадиво Земљиште је у закупу
од стране предузећа ДОО „Агро Богић“ из Вршца, чији је власник и директор – Господин
Димитрије Богић, и у претходном периоду обрађивао то земљиште и редовно измиривао
сва своја дуговања према Епархији банатској, али на жалост за последње две године није
измирио своја дуговања према Епархији банатској.
Проблем враћања национализованих зграда, земљишта и задужбина је отворен и
актуелан. У Епархији банатској је у питању 8.172ха земљишта и 140 задужбинских зграда
у Ковину, Вршцу, Зрењанину и Панчеву. У процедури решавања је 146 поднетих захтева
за повраћај црквене имовине Црквених јединица Епархије банатске, као и решавање врло
специфичног питања повраћаја манастира Војловице, који се налази у кругу Рафинерије
нафте у Панчеву, у власништво Епархије банатске. У протеклом периоду процесом
реституције враћено је:
Архијерејско намесништво алибунарско: ЦО Алибунар враћено 2.31ха, ЦО Добрица
враћено 4ха62а, ЦО Избиште враћено 25ха43а, ЦО Иланџа враћено 77 ха, ЦО Потпорањ
враћено 66 ари, ЦО Уљма враћено 7ха72а82м2.
Архијерејско намесништво белоцркванско: ЦО Крушчица враћено 1ха92а60м2, ЦО
Бела Црква враћено 2ха 84а, ЦО Црвена Црква враћено 1ха18а69м2.
Архијерејско намесништво вршачко: ЦО Марковац враћено 5,67 ха, ЦО Павлиш
враћено 4,8 ха, ЦО Купиник враћено 13,37 ха,
Архијерејско намесништво житиштанско: ЦО Житиште враћено 13ха84а61м2 земље
и зграда, ЦО Александрово враћено је гробље у површини од 3,10 хектара, ЦО Српски
Итебеј враћено 93 ха земље.
Архијерејско намесништво зрењанинско нема враћене земље.
Архијерејско намесништво кикиндско: ЦО Кикинда враћено 329 хектара 22а и 40м2,
ЦО Мокрин 114ха74а71м2, ЦО Иђош 110ха58а01м2, ЦО Руско Село 15ха44а72м2, ЦО
Радојево враћено 2ха95а71м2.
Архијерејско намесништво ковинско: ЦО Баваниште враћено 130 ха 99 ари 15м2, ЦО
Мраморак враћено 58ха. 92 ара 57м2 земље.
Архијерејско намесништво новобечејско: ЦО Башаид 83ха42а21м2, све враћено,ЦО Бочар враћено 4.27.82 ха, ЦО Беодра враћено 35ха и 52ара, ЦО Кумане 225.41.11 ха,враћено у целости, ЦО Меленци 258.12.82 ха враћено у целости, ЦО Ново Милошевовраћено 37.05.35 ха.
Архијерејско намесништво новокнежевачко: ЦО Ђала враћено 36 хектара 46 ари и
47м2.
Архијерејско намесништво оповско: ЦО Баранда враћено 17ха.11ари.44м2, ЦО Сакуле
враћено 7 ха. 1 ар и 89м2, ЦО Идвор враћено 14,85 хектара и 24м2, ЦО Дебељача враћено
је 8ха.64ара.48м2, ЦО Фаркаждин враћено 14ха.98ари и 72м2.
Архијерејско намесништво панчевачко: ЦО Банатски Брестовац враћено 4.62ха, ЦО
Долово враћено 22ха33а53м2 земље, ЦО Омољица враћено 10 хектара, ЦО Панчево све
зграде враћене осим локала (Пекабете) Минимакса, ЦО Старчево враћено 17 хектара, ЦО
Црепаја зграда Светосавског дома враћена.
Архијерејско намесништво сечањско: ЦО Бока враћено 4 јутра, ЦО Шурјан враћено 8
јутара, ЦО Јаша Томић враћено 29ха, ЦО Орловат враћено 58 хектара 95 ари.
Манастир Месић: враћено 645.51.46 ха шуме и 145 ха земљишта– укупно 780.51.46ха.
ФОНД СОЛИДАРНОСТИ
Епархија банатска има свој Фонд солидарности основан 1980. године, који се финансира
од годишње чланарине свештеника и манастира, као и од доприноса – 3% бруто остварених
прихода Црквених општина и манастира.
Новчане обавезе према централној црквеној каси за свеће, календаре и таксене
марке редовно се исплаћују. Здравствено осигурање свештеника од пре две године
путем донације у износу од 50% ПИО регулише Управа за односе с црквама и верским
заједницама при Министарству правде Републике Србије, док другу половину уплаћују
Црквене општине. За петнаест свештеника Епархије банатске, чије су Црквене општине у
тешком материјалном стању, иста Управа Републике Србије одредила је помоћ од 12.000,оо
динара, која се редовно сваког месеца уплаћује са истом наменом. Осамдесет и четири
свештеника који предају веронауку у Епархији банатској, прешло је са ПИО свештеника
на ПИО просветних радника при школама у којима предају, те су на тај начин растерећене
Црквене општине.
Српска православна Епархија банатска има свој лист „Банатски Весник“, који је
покренут 1941. године, а поново редовно излази од 1981. године, у виду четвороброја
(четири пута годишње), уз један дечији поклон број намењен ученицима верске наставе (о
Васкрсу, Божићу или Светом Сави), и садржи најзначајније моменте из живота Епархије
банатске, посебно обрађујући теме везане за извођење и унапређење веронауке у школама,
као и стручне богословско-историјске научне радове еминентних професора и академика,
као и богослова и студената Богословског факултета, клирика Епархије банатске.
АРХИЈЕРЕЈСКА НАМЕСНИШТВА И ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ
У споразуму са Епархијским црквеним судом и Епархијским управним одбором
Епархије банатске, а на основу састанка са Архијерејским намесницима Епархије банатске
одржаног 30. августа 2014. године у Епископској резиденцији у Зрењанину, Епископ
банатски Г. Никанор је извршио арондацију постојећих 12 Архијерејских намесништава
Епархије банатске, и основао још два нова Архијерејска намесништва: Архијерејско
намесништво црепајско са седиштем у Црепаји, и Архијерејско намесништво перлешко са
седиштем у Перлезу.
По новој подели, 14 Архијерејских намесништава Епархије банатске имају следеће
Црквене општине и места у своме саставу:
1. Архијерејско намесништво алибунарско: 13 Црквених општина са 16 парохија:
Алибунар, Банатски Карловац (2 парохије), Владимировац, Девојачки Бунар, Добрица,Загајица, Избиште, Иланџа, Нови Козјак, Орешац, Парта, Потпорањ, Селеуш и Уљма (2
парохије).
За 2014. годину важно је поменути: обнову фасаде храма и парохијског дома у Добрици,
обнову иконостаса, столарије и пресецање влаге на храму Светих Благовести у Алибунару,
завршетак грубих радова на изградњи Светосавског дома у Селеушу, завршетак осликавања
иконостаса и унутрашње малтерисање храма Св. Ап. Петра и Павла у Банатском Карловцу,
изградњу Светосавског дома у Новом Козјаку, обнову парохијског дома и замену крова
храма Св. О. Николаја у Иланџи, покривање бакром и малтерисање храма Св. Јована
Владимира у Владимировцу, замену столарије на парохијском дому и храму Сабора Св.
Архангела у Избишту.
2. Архијерејско намесништво белоцркванско: 12 Црквених општина са 12 парохија:
Банатска Паланка, Банатска Суботица, Бела Црква (2 црквене општине и 2 парохије),
Врачев Гај, Дупљаја, Јасеново, Кајтасово, Калуђерово, Крушчица, Кусић и Црвена Црква.
За 2014. годину важно је поменути: обнову парохијског дома и електрификацију
звона на храму Св. ап. Петра и Павла у Белој Цркви, обнову парохијског дома у Јасенову,
обнову пода храма Вазнесења Господњег у Калуђерову, израду бетонске стазе око храма
Св.О.Николаја у Кусићу, електрификацију звона на храму Св. вмч. Димитрија у Крушчици,
израду степеница и стаза око храма Светих Благовести у Црвеној Цркви.
3. Архијерејско намесништво вршачко: 19 Црквених општина са 30 парохија: Банатски
Соколац, Ватин, Велика Греда, Велики Гај, Велико Средиште, Влајковац, Вршац (3 црквене
општине и 12 парохија), Гудурица, Јабланка, Купиник, Мали Жам, Маргита, Марковићево,
Милетићево, Павлиш (2 парохије), Пландиште, Стари Лец и Хајдучица.
За 2014. годину важно је поменути: уређење порте и објеката при храму Успења Пресвете
Богородице у Вршцу, обнову иконостаса и олтара у Саборном храму Светог Оца Николаја
у Вршцу, изградњу продавнице са салом при гробљанском храму Свих Светих у Вршцу,
хидроизолацију купола храма Св. мученика Трифуна у Гудурици, изградњу парохијског
дома и чишћење иконостаса у храму Сабора Св. Архангела у Великом Средишту, обнову
досадашњег парохијског дома у две независне стамбене јединице у Павлишу, замену
столарије и обнову фасаде парохијског дома, као и пода у олтару храма Свете Тројице у
Маргити, унутрашње радове на парохијском дому у Пландишту, израду стаза и чесме у
порти, као и обнову унутрашњости храма Св. вмч. Димитрија у Јабланци, изградњу новог
храма Покрова Пресвете Богородице у Дужинама, преуређење парохијског дома у капелу
у Купинику, замену прозора на храму Успења Пресвете Богородице у Великој Греди,
постављање нових врата, прозора и покривање крова храма Свете Петке у Банатском
Соколцу.
4. Архијерејско намесништво житиштанско: 13 Црквених општина са 15 парохија:
Александрово, Банатски Двор, Банатско Карађорђево, Бегејци, Војвода Бојовић, Војвода
Степа, Житиште, Међа, Равни Тополовац, Радојево, Српска Црња (2 парохије), Српски
Итебеј и Честерег;
За 2014. годину важно је поменути: рестаурацију икона, изливање темеља летњиковца
и уређење порте храма Св.вмч. Георгија у Житишту; завршетак зидања, израде фасаде,
уградње столарије и набављање три звона и крст за храм Свих Светих у Бегејцима – Торку;
освећење храма Св.Василија Острошког и парохијског дома и сале у Равном Тополовцу,
обнову фасаде храма Светог Саве и крова парохијског дома у Српском Итебеју, обнову
крова и израду стаза око храма Св. вмч. Георгија у Александрову, уградњу нових јужних
врата на храму Св. вмч. Кнеза Лазара у Банатском Карађорђеву, наставак изградње храма
Св. пророка Илије у Честерегу, изградњу и освећење гробљанске капале у Војводи Степи,
изградњу две гробљанске капеле у Српској Црњи, обнову црквене сале и канцеларије у
Радојеву.
5. Архијерејско намесништво зрењанинско: 9 Црквених општина са 18 парохија:
Арадац, Елемир, Златица, Зрењанин (3 црквене општине и 12 парохија), Клек, Лазарево
и Тараш.
За 2014. годину важно је поменути: наставак рестаурације иконостаса и тронова у храму Ваведења Пресвете Богородице у Зрењанину; наставак изградње новог храма Вазнесења
Христовог у Зрењанину на Багљашу, изградњу новог храма Св. Оца Николаја на Зеленом
пољу у Зрењанину, електрификацију, малтерисање и глетовање унутрашњости, уз уградњу
подног грејања и подних плочица у храму Светих Отаца у Клеку.
6. Архијерејско намесништво кикиндско: 8 Црквених општина са 15 парохија: Банатско
Велико Село, Иђош, Кикинда (2 црквене општине и 7 парохија), Мокрин (2 парохије),
Наково, Нови Козарци, Руско Село, Сајан.
За 2014. годину важно је поменути: завршетак лимарских и електроинсталатерских
радова на храму Св.Козме и Дамјана, као и завршетак градње Светосавске сале и подизање
засада воћа при том храму у Кикинди; обнову тронова и певница храма Светог Оца
Николаја, и замену 32 дотрајала подрумска прозора парохијског дома новим прозорима,
у Кикинди, уградњу новог иконостаса са иконама и уређење олтара храма Св.Василија
Острошког у Банатском Великом Селу; освећење нове гробљанске капелу у Војводи
Степи, замену улазних врата у храм, сталка за целивајућу икону и певнице за хор у храму у
Накову, хидро и термоизолација зидова и пода, однова комплетне столарије у постављање
Владичанског трона у храм Успења Пресвете Богородице у Руском Селу, уградњу подног
грејања, постављање великог полијелеја и иконостаса, малтерисање унутрашњости и
завршетак фасаде храма Св.пророка Илије у Новим Козарцима.
7. Архијерејско намесништво ковинско: 9 Црквених општина са 11 парохија: Баваниште
(2 парохије), Гај, Делиблато, Дубовац, Ковин (2 црквене општине и 3 парохије), Мраморак,
Острово и Плочица.
За 2014. годину важно је поменути: освећење темеља и почетак градње новог парохијског
дома у Гају; израду оградног зида око порте у Острову, обнову и освећење Светосавског
дома и пресецање влаге на храму Успења Пресвете Богородице у Баваништу; кречење
унутрашњости, уградњу подног грејања, пода и дренаже храма Сабора Св.архангела у
Ковину, завршетак иконостаса у храму Св.Стефана Дечанског у Ковину.
8. Архијерејско намесништво новобечејско: 8 Црквених општина са 12 парохија:
Башаид, Беодра, Бочар, Врањево (2 парохије), Кумане, Меленци (3 парохије), Нови Бечеј и
Ново Милошево (2 парохије).
За 2014. годину важно је поменути: пресецање влаге на парохијском дому и храму
Св.архиђакона Стефана у Беодри; уградњу нових прозора на парохијском дому и генералну
обнову гробљанског храма Св. вмч. Георгија у Врањеву, завршетак обнове и освећење храма
Св.Оца Николаја у Меленцима; обнову фасаде парохијског дома у Куманима, завршетак
обнове звоника и изградње чесме у порти храма Св. О. Николаја у Башаиду, обнову олтара
храма и кречење ентеријера парохијског дома у Новом Милошеву.
9. Архијерејско намесништво новокнежевачко: 10 Црквених општина са 10 парохија:
Банатско Аранђелово, Ђала, Нови Кнежевац, Обилићево, Остојићево, Падеј, Санад,
Српски Крстур, Црна Бара и Чока.
За 2014. годину важно је поменути: уградњу четворо нових храстових врата на храм
Сабора Светих Архангела у Банатском Аранђелову, молерско-декоративне радове на
унутрашњости храма Светог Оца Николаја и градњу горбљанске калепе у Падеју, уградњу
нове столарије и централног грејања у парохијском дому у Српском Крстуру, наставак
радова на обнови храма и парохијског дома у Чоки, обнову ограде порте у Црној Бари,
обнову парохијског дома у Обилићеву.
10. Архијерејско намесништво оповско: 7 Црквених општина са 17 парохија: Баранда,
Борча (2 црквене општине и 9 парохија), Опово (2 парохије), Падинска Скела (3 парохије),
Сакуле и Сефкерин.
За 2014. годину важно је поменути: осликавање икона на иконостасу, постављање
новог полијелеја и уређење порте храма Свете Петке у Овчи, проширење и освећење новог
звоника, звона и крста за храм Сабора Српских Светитеља, као и формирање и освећење
капеле у Казнено-поправном дому у Падинској Скели, комплетно уређење и освећење
канцеларија и сале при храму Вазнесења Господњег у Борчи, постављање новог мермерног светог престола и уградњу нових прозора на храм Св. Оца Николаја у Сакулама; освећење
и постављање новог крста на храм Сабора Светих Архангела у Сефкрину, уградњу подног
грејања у храм Светог Оца Николаја у Опову.
11. Архијерејско намесништво панчевачко: 10 Црквених општина са 24 парохије:
Банатски Брестовац, Глогоњ, Долово (2 црквене општине и 2 парохије), Јабука (2 парохије),
Омољица (2 парохије), Панчево (3 црквене општине и 14 парохија) и Старчево (2 парохије).
За 2014. годину важно је поменути: формирање и освећење капеле-богомоље у касарни
„Растко Немањић“ у Панчеву, рестаурацију иконостаса и изградњу помоћне зграде у
порти храма Долову (Велика Црква), спољашњу расвету храма Св. О. Николаја у Долову
(Мала Црква), уградњу централног грејања и обнову крова парохијског дома у Банатском
Брестовцу; завршетак радова на храму Св.ап.Петра и Павла у Глогоњу; подизање
куполе, звоника, крстова и звона, прозора и врата на храм Св. пророка Илије у Јабуци;
електрификацију звона, замену прозора, постављање нове капије и уградњу централног
грејања у парохијски дом, уз обнову храмовног инвентара у Омољици, куповину земљишта
за нови храм у Иванову, пресецање влаге на канцеларијама, санирање крова Светосавског
дома, и обнову крипте храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву; обнову црквене сале,
пресецање влаге на згради библиотеке и рестаурацију иконостаса у храму Преображења
Господњег у Панчеву, куповину земљишта и освећење темеља за нови храм Св. цара
Константина и царице Јелене у насељу „Кудељарски насип“ у Панчеву, израду паркинга
испред порте и изградњу палионице свећа и продавнице у порти храма у Старчеву.
12. Архијерејско намесништво перлешко: 9 Црквених општина са 9 парохија: Ечка,
Книћанин, Лукићево, Лукино Село, Орловат, Перлез, Стајићево, Фаркаждин и Чента.
13. Архијерејско намесништво сечањско: 13 Црквених општина са 13 парохија: Банатско
Вишњићево, Банатски Деспотовац, Банатска Дубица, Бока, Ботош, Јарковац, Јаша Томић,
Конак, Крајишник, Неузина, Сечањ, Сутјеска и Шурјан.
За 2014. годину важно је поменути: изградњу храма Св. Деспота Стефана Лазаревића
и куповину куће (парохијског дома) у Банатском Деспотовцу; освећење темеља, звона и
почетак градње храма, као и добијање зграде и плаца поред храма у Крајишнику; санацију
крова, обнову ентеријера, замену столарије и постављање надстрешнице испред улаза у
храм Св. вмч. Димитрија, као и израду нове чесме и плочника у порти храма у Сечњу;
унутрашње осликавање храма Васкрсења Христовог у Сутјесци; израду стазе око храма
и постављање нове капије на порти у Јарковцу, наставак радова на звонику храма Светог
Саве у Конаку, рестаурацију унутрашњости храма Св. О. Николаја у Јаши Томићу,
радове на комплетној обнови парохијског дому и уређење фасаде храма Рођења Пресвете
Богородице у Ботошу.
14. Архијерејско намесништво црепајско: 9 Црквених општина са 11 парохија: Банатско
Ново Село (2 парохије), Дебељача, Идвор, Качарево, Ковачица, Путниково, Самош,
Томашевац и Црепаја (2 парохије).
За 2014. годину важно је поменути: обнову фасаде светосавског дома и парохијских
станова, као и увођење централног грејања у парохијски дом и канцеларију у Банатском
Новом Селу; постављање коване ограде, изградњу гаража и помоћних објеката при
парохијском дому у Дебељачи; рестаурацију иконостаса у Идвору; израду степеништа,
уградњу прозора и трокрилних алуминијумских врата на светосавски дом, израду платоа
и стаза испред и око храма и електрификацију звона у Качареву; постављање новог
иконостаса, часне трпезе, две певнице, уградњу подног грејања, постављање гранитних
плоча, унутрашње столарије, два полијелеја, и коначно – велико освећење храма Покрова
Пресвете Богородице у Ковачици; обнову столарије на храму Св. О. Николаја у Самошу;
завршетак обнове уз постављање стаза око храма, изградњу оградног зида око порте, и
наставак радова на изградњи парохијског дома у Томашевцу; комплетна адаптација
канцеларија и замену свих прозора и врата на парохијским становима, канцеларијама и
светосавском дому у Црепаји.
У већини случајева приходи од закупа земље се редовно остварују, али су и поред тога дуговања Црквених општина по основу буџетских обавеза према Епархији банатској у
протеклој години била велика.
МАНАСТИРИ
У Епархији банатској има 9 манастира: 4 мушка и 5 женских, са укупно 7
свештеномонаха, 4 монаха, 3 искушеника, 23 монахиње и 2 искушенице.
Манастир Војловица код Панчева је мушки манастир посвећен Сабору Светих Архангела.
Настојатељ манастира је игуман Димитрије (Лазић)
Манастир користи свој конак, а од некретнина има 6ха 28а и 66м земље, која се
издаје у закуп. Почетком 2010. године је започета процедура повраћаја овог манастира у
власништво Епархије банатске, и то између Града Панчева, Нафтне Индустрије Србије –
Рафинерије нафте у Панчеву, и Републичке дирекције за реституцију црквене имовине у
Београду.
Од маја месеца 2006. године, у манастиру Војловици се традиционално прослављају
дани Светог Владике Николаја Српског, 2. и 3. маја, богослужбено-молитвеним слављем
као и низом предавања и трибина под називом „Светосавље данас – изазови и одговори“,
са темама и циљем очувања српске православне традиције и богослужбеног вековно-
утврђеног поретка, уз учешће еминентних предавача, професора и академика, и присуство
великог броја верног народа из свих крајева наше земље.
У манастиру се свакодневно служи Света Литургија уз учешће свештеника из
Архијерејског намесништва панчевачког.
Манастир Средиште у Малом Средишту је мушки манастир и посвећен је Пресветој
Богородици Тројеручици. Настојатељ манастира je архимандрит Нектарије (Татарин),
и у братству манастира су још један јеромонах, један јерођакон, један монах и четири
искушеника. Изградња Манастирске трпезарије је приведена крају и исту је осветио
Епископ банатски Г. Никанор 25.07.2012. године. Грунтовно и катастарско стање
некретнина је сређено.
Манастир има и манастирски виноград добијен од стране Вршачких винограда,
а пројекат изградње великог манастирског храма посвећеног Пресветој Богородици
Тројеручи је израђен и очекује се ускоро почетак градње храма.
У манастиру се свакодневно служи Света Литургија, уз сва остала редовна богослужења.
Манастир Баваниште у Баваништу је мушки манастир и посвећен је Рођењу Пресвете
Богородице. В.Д. Настојатељ je јеромонах Серапион (Јевремов) и у братству манастира је
још један јеромонах.
У манастиру се свакодневно служи Света Литургија, уз сва остала редовна богослужења.
Скит Светих четрдесет мученика севастијских у Старом Селу код Гаја је мушки скит
у изградњи. У току 2013. године се успешно радило на завршетку конака са капелом, док
је 2014. проширен стари храм и започета је градња новог храма изливањем и освећењем
темеља истог. Настојатељ скита је монах Гаврило и у истом живе још један свештеномонах,
један монах и једна монахиња.
Манастир Месић у Месићу је женски манастир и посвећен је Рођењу Светог Јована
Крститеља. Настојатељица је игуманија Параскева (Митрић), и у манастиру има још
11 монахиња и 1 искушеница. Манастир има 10ха деградиране шуме и 35ха 73а и 48м
обрадивог земљишта које се издаје у закуп. Манастир је споменик културе и под заштитом
је државе.
У току 2013. године је обновљен кров манастирског конака заменом црепа и кровне
конструкције, док је у току 2014. године одновљена фасада истог конака.
Процесом реституције манастиру Месићу је враћено 645.51.46 ха шуме и 145 ха
земљишта – укупно 780.51.46 ха, и потписан је уговор за Д.О.О. „Форнет“ из Новог
Београда, Предузећем за консалтинг и одржавање шума у концесији (сувласништву) 645
хектара.У манастиру се свакодневно служи Света Литургија, а опслужују га свештеници из
архијерејских намесништава вршачког, алибунарског и белоцркванског.
Манастир Свете Меланије у Зрењанину је женски манастир. Манастирски храм је
посвећен Преподобној Меланији Римљанки.
В.Д. Настојатељице је монахиња Параскева (Владисављев). У сетринству манастира су
још три монахиње. Земљишни посед износи 12ha 57a i 20 m и издаје се у закуп.
У току 2012. године је завршена изградња нове велике манастирске трпезарије, која
је и освећена 12. јануара 2013. године, уочи манастирске славе. Све манастирске зграде
су окречене, изграђена је ризница и келија са купатилом и завршена изградња помоћног
објекта.
У манастиру се свакодневно служи Света Литургија, уз сва остала редовна богослужења,
а опслужују га свештеници из Архијерејског намесништва зрењанинског и житиштанског.
Манастир Свете Тројице у Кикинди је женски манастир и посвећен је Светој Тројици.
У сестринству манастира су две монахиње и једна искушеница. Земљишни посед је
износио 8ха 56а и 62м, док је процесом реституције враћено 43ха земље, и сва земља се
издаје у закуп. У току 2013. године је обновљен кров храма и звоник, а Епископ банатски
Г.Никанор извршио је освећење обновљеног манастирског храма 9. јуна 2014. године..
Богослужења врше кикиндски пароси.
Манастир Хајдучица у Хајдучици је женски манастир.
Храм је посвећен Сабору Светих Архангела, а манастирски конак са параклисом
Светом Клименту. У сестринству манастира су четири монахиње.
Манастир користи земљишни посед Црквене општине Хајдучица и издаје исти у закуп.
Манастир – Скит Светог великомученика Димитрија у Влајковцу је од 2008. године
женски манастир у развоју, са једном монахињом, и у фази је комплетне обнове конака и
храма. Користи храм и посед Црквене општине Влајковац.
ВЕРСКА НАСТАВА
Већину предавача верске наставе у Епархији банатској чине свештеници, али такође
има и доста предавача из редова свршених богослова, студената и свршених студената
Богословског института и Богословског факултета, као и мали број учитељица и наставница
других наставних предмета који су оспособљени за предавање веронауке.
На основу одлуке Светог архијерејског синода Српске православне цркве Број 1488/
зап.1123. од 13. новембра 2012. године, у понедељак 2. јуна 2014. године у Народном
позоришту „Стерија“ у Вршцу, уз учешће 148 вероучитеља Епархије банатске, одржан је
програм стручног усавршавања наставника верске наставе са територије Епархије банатске
под називом „Креативне наставне методе у реализацији верске наставе” (акредитовани
семинар од стране Завода за унапређење образовања и васпитања Републике Србије
и налази се у Каталогу за школску 2012/2013 и 2013/2014 под редним бројем 183, К1), у
трајању од 8 сати. Уз излагања Епископа банатског и Координатора за верску наставу
Епархије банатске, овај семинар је квалитетно водила Госпођа Снежана Павловић, Заменик
Председника Комисије за унапређење верске наставе при Министарству просвете, науке и
технолошког развоја Републике Србије, са својим сарадницима.
Закључак који можемо извести из поднетих извештаја наставника верске наставе у
Епархији банатској, у већини случајева јесте позитиван, узимајући у обзир позитивно
расположење у већини школа према верској настави и њеним предавачима.
У току претходних година, Епархија банатска је приредила и издала уџбенике за
веронауку за свих осам разреда основне школе са радним свескама, као и уџбенике за
сва четири разреда средње школе. Овим уџбеницима и радним свескама, прилагођеним
узрасту деце и њиховим афинитетима и могућностима, уз мноштво лепих илустрација,
веронаука је максимално приближена својим ученицима, и исти се користе као помоћно
наставно средство у извођењу наставе уз званичне уџбенике. На иницијативу Светог архијерејског синода СПЦ, маја месеца 2014. године, оформљен је стручни тим сачињен
од најбољих наставника верске наставе из свих епархија са територије Републике Србије,
који има задатак да сачини нови план и програм и нове званичне уџбенике за верску
наставу у Србији.
По питању података о броју и квалификацијама (стручној спреми) наставника верске
наставе у школској 2014/2015. години можемо рећи следеће: укупан број предавача верске
наставе у Епархији банатској у овој школској години је 153, од којих је 2 магистра наука, 42
са високом, 64 са вишом и 46 са средњом стручном спремом, а 84 свештеника је на ПИО
Министарства просвете, науке и технолошког развоја. На територији Епархије банатске
имамо 139 основних школа, 6 музичких школа, 4 специјалне школе, 1 балетска школа и 40
средњих школа, са укупно 31037 ученика који похађају верску наставу. Опредељеност деце
за верску наставу у основним школама чини 24094 ученика = 67,35%, док је опредељеност
деце за верску наставу у средњим школама 6943 ученика = 44,48%. Просек опредељености
деце за верску наставу је 55,92%.
Протојереј мр Нинослав Качарић,
Секретар Епархије банатске