ОБИЧАЈИ У БАНАТУ „Лазарице“ (уочи Лазареве суботе)

obicaj banat

У нашем народу постоји низ лепих обичаја који су већим делом везани за црквене празнике. Ти обичаји су углавном и литургијски повезани са Црквом, али има оних који или нису или се у њима само назире траг јеванђелског корена. Такав један банатски обичај је и обичај „Лазарица“. „Лазарице“ се прослављају вече уочи Лазареве суботе, тиме што се на раскршћима улица пале ватре „Лазарице“ од сувих стабљика кукуруза или неких других сувих грана. Светлост тих ватри симболизује светлост Лазаревог васкрсења и радости које је оно донело, али и најављује светлост Христовог васкрсења које се има збити. Чак ни дан када се то одиграва није случајан. Пошто се све дешава у петак, уочи Лазареве суботе, за тумачење дубине овог обичаја назире се и чињеница да је тај петак последњи пред онај Страдални, Велики петак. Дакле, у дан када ће се збити распеће, смрт и погребење Христово, упаљене ватре на раскршћима села (где улице саме по себи чине Крст) подсећају нас на светлост Његовог васкрсења и симболички нам ту светлост и радост и најављују. За време паљења ватри „Лазарица“ народ дотичне улице или кварта окупи се око ватре. Ту се дуго разговара, евоцирају успомене, а најмлађи, дечаци и момци пред женидбу, прескачу ватре и тиме доказују своју храброст. И прескакање ватри има своју симболику. Народ верује, да онај који успе да прескочи пламен „Лазарице“ тиме са себе „чисти“ и „жеже“ добар део грехова. Могло би се рећи да и тај својеврсни подвиг младих људи заиста има дубоку симболику. На ватрама се припрема и посно послужење. У посебним решетима и шерпама са дугим држаљима кокају се зрна кукуруза, па се деца посебно обрадују врућим кокицама. Овај занимљиви обичај има за циљ још једно: изаћи из домова после зимског „сна“ и окупити се пред празник и сетву, те поразговарати о актуелним питањима из свакодневног живота. Значи, обичај паљења ватри „Лазарица“ негује у селима и дух хришћанског заједништва. На жалост, као и већина лепих обичаја, и овај обичај је током комунистичке владавине сведен на минимум. У новије време у све више села Баната чине се напори да се Лазарице наставе или, тамо где је начињен прекид, да се обнове. Тако се у Северном Банату поуздано зна да се Лазарице још увек држе у Српском Крстуру, Санаду, Чоки, Остојићеву, Мокрину, Иђошу. На слици је група младих за Лазарице у Санаду, које се одржавају на главном раскршћу улица, на „рогљу“ код цркве.

Душко Јанчић