Манастир Средиште

Манастир Средиште, или како је у давнини називан, манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила, највероватније је обновио Деспот Јован Бранковић крајем 15-ог века на темељима старог манастира који се налазио на месту данашњег села Прњавора – Малог Средишта. Манастир је пострадао 1716. године, када су га Турци попалили. Претпоставља се да је средиштански живопис и иконостас обновљен средином осамнаестог века, када је и месићки. Конак, трпезарија и подруми су били сазидани од чврстог материјала. Манастир је поседовао и воденицу на потоку која је млела само у време кишних данаsredistesrediste 1 Молитвено је сабирао Србе до 1777. године када је угашен законом о црквеним реформама, који је спровела Марија Терезија. Принудним одласком монаха манастирски храм су користили становници Манастирског Прњавора као парохијски до 1788. године, када је упадом Турака опљачкан и запаљен. Премештањем села на локацију старог манастира разграђивано је манастириште и заметао се његов траг. На месту манастирског храма 1887. године подигнута је румунска богомоља од материјала опустелог манастира. Од инвентара старог манастира сачувано је: иконе Христа и Богородице са иконостаса, сада у власништву храма у Малом Средишту; руски Псалтир из 18. века и Четворојеванђеље (илуминирано) из средине 16. века, сада у храму Великог Средишта, неколико богослужбених књига, сада у храму у Малом Жаму, једна богослужбена књига, сада у Црквеној општини вршачкој, рукописано „Ватинско Јеванђеље“, сада у библиотеци владичанског двора у Вршцу. srediste 2С лева на десно: искушеник Срђан (Николић), монах Рафаило (Мартиновски), јеромонах Мојсије (Сарић), архимандрит Нектарије (Татарин), монах Теодор (Вуковић), искушеник (Славиша (Ристић), искушеник Горан Малетић

Подизање новог манастира Средиште отпочело је 1995. године, за време Епископа банатског Хризостомa (Столића). За подизање манастира, изабрано је место удаљено 500 метара од локације старог манастира, на падини крај пута који води на Гудурички врх, највећу планину у Војводини (641 мнв.) Над старим манастирским извором, подигнута је прва грађевина – параклис који је посвећен Премудрости Божијој – Преполовљењу Педесетнице по пројекту архитекте Предрага Ристића. Порталну икону у мозаику Христа Емануила (детета), као и мозаик Ангела који таласа воду на извору, извео је вајар Милан Ракочевић. Унутрашњост цркве украшена је живописом зографа жичке школе коју је предводио ђакон Миодраг Томић. srediste 3Градња манастирског конака започела је 1998. године по пројекту архитекте Димитрија Маринковића. Параклис посвећен Св. Архангелу Михаилу – Чуду у Хони, подигнут је на последњем спрату конака и неодољиво подсећа на светогорски распоред светилишта у манастирским конацима. Светињу украшава једноставан иконостас са ненаметљивим дуборезом. Параклис је делимично осликао Ненад Грастић 2003. године. То је његово прво ликовно дело у домену фреско сликарства. Потом је у горњој зони опричана бојом светиња којој је овај манастир посвећен – Чудотворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице. Следећи објекат подигнут 2001. године је звоник и то по узору на хиландарски пирг (кулу) Светога Саве. Крај звоника су 2002. године постављени темељи за храм, који ће бити посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице. Последњи значајнији неимарски подухват у манастиру је подизање улазне капије са пратећим објектима портарницом и пиргом, као и велика гостопримница у манастирској порти. Манастир је данас општежитељни мушки манастир са три свештеномонаха, два монаха и два искушеника, а Настојатељ је Архимандрит Нектарије (Татарин).

Манастир Средиште

Велико Средиште, 26332

тел. 013 836-837 и 836-838