ЛИТИЈА У ПАНЧЕВУ НА ДУХОВСКИ ПОНЕДЕЉАК (2017)

IMG_3799

Света Литургија је у храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву на Духовски понедељак, 5. јуна 2017. године, служена саборно. Началствовао је Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић, саслуживали В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј-ставрофор Радослав Радмановић, јереји Душан Грујић, Милош Пешић и Милош Ранисављевић, а појали чтец Душан Панајотовић и Стојан Оморац.

Крст са Велике пијаце у Панчеву, који је панчевачки прота Андреј Арсенијевић (1744-1816) подигао 1. септембра 1804. године у славу Свете Тројице, а у знак победе Карађорђа  над Турцима, уклоњен је 1941. године под претњом тадашње Градске управе (фолксдојчера) да ће га бомбом развалити. Поново је подигнут и освећен 2004. године на истом месту у парку.

Након Литургије је вршен обред Литије до поменутог Крста на садашњем Тргу Краља Петра Првог, уз појање тропара Празника, ради „мољења и прошења Божије милости“ и ради „благодарења за добивено доброчинство“ (Требник, Крагујевац 1998, стр. 433).

По читању Јеванђеља (Мт. 7,7-11) и молитава, кропљењу освећеном водом – Крста, места (града), њива и народа, благосиљању жита и ломљењу колача, који је и ове године припремила благочестива породица Бабин, Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Милановић је одржао следећу беседу окупљеним верницима:

„У име Оца и Сина и Светога Духа. Драга браћо и сестре, по традицији и обичају, окупљамо се овде други дан Духова, у Духовски понедељак, да узнесемо молитве Господу Богу, да заблагодаримо за оно што имамо и да замолимо Бога да нам и убудуће дâ родне њиве, родне винограде, воћњаке, усеве, баште, све оно зашта се људи труде и где улажу труд свој. И да Господ Бог подари рода и да људи уживају у свему ономе што засадише и посадише. Господ Бог је милостив. Даће по молитвама нашим – надамо се. Ове године није сушан период, али се молимо за све оне друге недаће или невоље, које би могле доћи, да не дођу, да [их] Господ Бог задржи, да сачува народ Свој и Своје вернике. Драго нам је што увек има народа и увек има верника, који овај обичај одржавају. Надамо се да ће и поколења будућа да дођу да се моле код овог Крсног спомен знамења, који наши преци подигоше, у парку овде, и учинише спомен, и да пренесемо и њима да и они дођу да се помоле Господу Богу. Овде, где ја стојим, била је и плоча са обележјем [овог места], али има оних људи који не мисле исто као ми, па уклонише и откидоше и продаше је на отпад – вероватно. Надамо се да ћемо ставити другу. [Нека би] дао Господ свим житељима овог града, села околних и наше државе и свим верним људима, да их Господ благослови, дарује им рода њиховом труду, као што кажу ове молитве, што слушасмо овде, да не буде узалудан зној њихов и труд њихов, и да донесе заслуге, да донесе рода, да донесе све оно што се Господу Богу молимо данас и у храмовима и у свим парохијама наше Свете Православне Цркве. Господ Бог да вас благослови и дарује вам свакога добра и (по)рода. Захваљујемо се породици која је припремила колач. Сада ћемо заједно да одемо у храм да поделимо нафору. И колач и жито можемо тамо поделити у храму.“

Зашто бива Литија и ова мољења? Зато што је „узалуд наш труд, узалуд је наше старање ако Ти, Господе Боже, не благословиш наше сејање, ако не наредиш земљи да из ње никне, те донесе род, и [ако] не даш семену и сваком биљу, сваком стаблу и дрвету Своју Сведржитељску наредбу да процвета и плод донесе.“ (исто, стр. 436)

По повратку у храм и раздавању нафоре, госпође Зорица Бабин и Драгица Косанић су све присутне послужиле колачем и житом.

Аутор чланка:
инж. Стојан М. Оморац, појац