Кивот са честицом Беспрекорног Хитона Господњег у храму светих Дамјана и Козме у Кикинди

IMG-59c397e6a76533474b354c95a5a4a6a8-V

 

 

 

 

 

 

У недељу 14. априла љета Господњег 2019. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа банатског Никанора а са свештеницима из Ваљевске и темишварске епархије и три намесништва Епархије банатске у храм исцелитеља и чудотвораца Козме и Дамјана у Кикинди стигао је кивот са делом одежде коју је Христос носио у последњим моментима крсног страдања.

“ Ако ме љубите, заповести моје држите, и ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља да пребива са вама вавек, Духа истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу вама. Још мало и свет ме више неће видети, а ви ће те ме видети, јер ја живим, и ви ће те живети. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама. Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“

                                                                                     Јев. По Јовану 15. 15-21.

У дане помрачења дела човека пред Богом и родом. У Време  када се човек уздигао да сведочи моћ себе изнад свемоћи Бога и када је стадо Господње поново пред судом и осудом западних моћника. У време када се умножио бес а љубав устукнула у титрај туге многомученичког стада Христовог, и када се подигла бура да потамни светлост Наднебеску, када смрт куца на врата Вечножитија окађена Господом пред Светосавским племеном српским, када се реч Христос изговара ИХТИСОМ и када дани грешника почину ноћима. Када дело Богочовека добија оптужбу а име његово се распреда по аренама бесчашћа. Када се човек удаљава од Господа Он, Син Божији долази човеку. Долази честица свете хаљине његове у кивоту живља од целог света и већа од целе планете, Вечна. Долази пред народ збуњеног племена, пред срце бивших домаћина и бивших радника, пред испоснике откинуте са страница живота и куца на душе невољника Бесмртна. Долази честица светија од звезда јер и њихов век је пролазан. Долази нит предива натопљена крвљу Богојединца. Долази скуп свих храмова, свих светих лаври и свих манастира. Долази цео Нови Завет да сведочи само јено. БОГА и вечност његову. Да сведочи утројено једно вечно и да нам спусти Духа обновитељ у груди пуне туге.

Како би Господ могао прићи невољнику него кроз опрано око његово. Кроз сузу која га тугом дозива. Он, Син Божији долази са целом свитом својом. Ускомешано небо пропушта зраке сунца и миром кади јутрења кроз које ће доћи Спаситељ света. Вечноприсутни Христос зна да је народ његов прогоњен и скрхан. Збуњен. Заробљен у огледалу илузија. Ухваћен у мреже пролазних сени и да грца Име Његово. Но, Он Цар наднебески честицама свога Хитона ступа пред очи народа. Ступа честицама да га ослепљено око човека види. Нико као Он не види сломљено робље света. Не поцепана колена и укрпљене хаљине. Не болесне и јадне, осакаћене ратовима и немаштином. Не гладне у редовима пред мегамаркетима где стомак постаје комадант мислима. Не угојене материјом и осакаћене безљубљем. Он види у душу Србинову. Види у поцепане барјаке наших борби и ратова пред светим Именом Његовим. Види род свој осакаћен и омржен како се тиска подно иконе Његове да капљица честице Његове благослови оне који се разапеше на Крст часни уз Њега, уз муку и бол његову да га уздахом и јауком одмену. Христос види наша срца. Види наше Боготражитељске уздахе. Плач песме која га слави и дозива. Види оне у колицима како гужвају марамице у белим рукама и шапућу му љубав. Види старице које моле да им отвори врата и да им да милостињу вечности кроз усне пуне јада. Види горде ратнике са пуно рана од којих гноји и крвари душа. Види прогнане имена његовог ради и шаље утеху. Шаље плетиво Богомајке да нас у њега увеже у Љубав Христову. Окупљени у храмовима Србије, уз свештенство и монаштво чекамо Кивот честице Хитона Господњег. Чекамо да по благослову Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Господина Кирила и Високопреосвећеног Митрополита Јарославског и Ростовског Господина Пантелејмона из Спасо-Јаковљевског манастира пошаљу утеху. И стиже мир и стиже љубав. Стиже Исцелитељ и снага. Савезници братства и Вере шаљу утеху на груди исчупаног срца. На сестрицу Србију која тихује за срцем својим за светим и многомученим Косовом и светом Богом брањеном Метохијом. Шаљу нам најсветије што имају да нас обаспу лучом свемира и светлости Христа. Да нас спасу микроном Светог од векова мука. Они знају, последњи бастијон између озвереног нерода света и Бога су мали. Они најмањи. Рибари и тесари. Пастири и земљорадници. Неуки у науци и учени Светим Духом. Они знају да је Савино племе одабрано. Племе математирача и научника. Књижевника и Богоугодника. Они знају да је племе Лазарево племе ратника Христових и да им корак ка Небу запад мрси лажима. Они знају да нестаје, да се осипа племе Светог владике Николаја. Да се најбољи синови рода племените лозе Христове дробе под вилицама немани света. Да се спушта копрена незнања на школе, да се сатире истина. Да се кују златници за откупљење Светосавља и нуди Мелдорам од влаге трулежне јаловине. Да историја праведника добија нова слова и нова значења. Да се највећи омаловажавају, јер цело Свето писмо је пуно тих, Богомученика и сви су једно исто. Зато нам и шаљу утеху. Утеху пред Воскресеније да знамо..

Долази Христос.

Долази онај који ће победити зло. Издржите браћо и недајте да вас ухвати дремеж на стражи свога срца. Ко нам може рећи светију и већу реч од Оца? Ко је тај који има моћнију реч од Мајке и ко је тај који зна реч која ће прекрити ране него брат наш по Христу. И Хитон Христов није само кошуља Крви натопљеоног предива извежене рукама Најсветије Мајке света. Она је наша одежда. Наша света хаљина кроз коју ћемо се обући у Христа. У ове свете дане, од данашњих Цвети, корачамо кроз бол Христову. Кроз суд Светом од људи. Стасавамо у вери, нади и Љубави до своје Голготе и свога Вечножитија у Господу.

Цело небо се мења. Сваки пупољак се стреса од мраза и зиме и буја лепотом. Пред Воскресеније Христово, буди се природа да Воскресеније слави воскресењем семена палог на плодну земљу. Хоће ли васкрснути и Српски род? Хоће ли из Хитона Христовог изаћи довољно снаге да обезглављено племе ратника, мислилаца, богоугодника, страдалника Светосаваца и Православаца подигне из муља нада и да опет засија лепотом расцветалог крина?

По храмовима мук редова мученика. Уздахом се одговара на сваку молитву. Дрхтуљи пламичак на свећи пун јецаја. У Мајчинским очима трослика туге. За децом која су отишла у свет, за животом који им је одузет у част недоличних и она највећа туга од свих туга Мајки за сином Мучеником. Орачима су спале руке тешке од земље. Радницима се савила рамена од тешког лива и ватре, копачима од глине, а подно Хитона сви се спајају у једно, у Љубав. У свету тајну Љубави. Чујем у дрхтају безречних усана исто:“ Када смо сејали, Богу смо сејали, када смо ковали и рађали, градили и ратовали све смо са Богом и Богу стварали. Мноштво пута смо остављали рало и наковањ и журили на свету Литургију Богу и никад нисмо били већи од данас када је Бог дошао нама. Када смо ми домаћини Њему. Њему који је смисао целог света и целе васељене.“

Заиста, подно светог неба скрушени, изспузава народ српски подно Хитона истканог Богомајчинским рукама да се сакрије од урлика света. Од беса човечанства отопљених маски и утоне у мир уздаха Богородице уткане у свету одежду Христову. Заиста милост БогоХриста над умором нашег рода је велика. Осети се у кораку окупљеног робља света док искораком из муке пружа своју душу и своју сузу ка Хитону. Пружа свој Дух ка светом Духу вечности да се омили љубави Господњој, љубави која је на кратко напустила Вечнорајско насеље да се спусти ка уморном роду свога винограда.

У Кикинди на дан Цвети Љета Господњег 2019.

Раб Господњи Борис Стапарац