ДУХОВНО ВЕЧЕ У КИКИНДИ

Vaskrsnje poklade 1

 

 

 

 

 

 

У недељу, 18. фебруара 2018. године, уочи Великог Васкршњег поста , у светосавској сали при храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди, одржано је вече духовне поезије и беседа о значају поста за  православне хришћане.

Кикиндска песникиња Драгица Оличков  својом поезијом већ годинама прати изградњу храма св. Козме и Дамјана . Она је синоћ представила своје две последње збирке  СУСРЕТАЊА и У БЛИЗИНИ ИЗВОРА , које су ,као и прва збирка РОЂЕНИ МОЈИ  добиле благослов, старешине Храма, оца Бобама Петровића.  Својим песмама  је желела  да надахне многобројне присутне вернике и љубитеље поезије и ојача  духовно пред почетак поста.  О Драгичиној поезији је говорила и кроз песме водила Марија Миљковић, песникиња и рецензент , а стихове су говориле поред, саме песникиње,  Богдана Оличков и Маја Никић , које су стиховима удахнуле своју младалачку ведрину и лепоту . Вече је својим гласом  посебно украсила  и млада Зорана Петровић која је отпевала две духовне  песме.  Мудрост , топлина и једноставност красе  поезију Драгице Оличков . Њени стихови су прожети искреном вером  и благом поучношћу с којом нас је подсетила на важност стрпљења, трпљења и дубоке захвалности Господу на свему што нам даје.

У другом делу вечери сви присутни су уживали у мудрој и снажној беседи проте Милорада Голијана, из Сремске митровице . Он је говорио надахнуто и језгровито о великим истинама и заблудама у човековом животу, о суштинском значају поста и важности дубоке свесности да се с причешћем не завршава наш труд већ тек почиње . Беседио је мудри прота о првобитном паду човековом у грех и губитку троличне Божанске природе , о ранама вечно распетог Христа , који кроз векове и данас прима  на себе све наше грехе и том  свенадвишујућом жртвом непрекидно даје човечанству прилику да се спасе . Говорио је о недостатку љубави у нашем времену, о њеној спасоносној и искупљујућој  снази, о моћи праштања , о прецима и потомцима … Теме су просто извирале једна из друге , разливале се  речи и текле  као  моћна река. Сви су са дивљењем слушали  слепог проту који унутрашњим очима види бистрије и даље од многих .  Водио нас је кроз велике и вечне теме с једноставношћу и непосредношћу, понекад и с хумором,  човека  пониклог  из народа а при том образованог као мало ко од његових савременика  .     

Било је то заиста једно незаборавно вече које нам је дало нову снагу да устрајемо у труду и истински заслужимо благодат Светог причешћа.  Хвала проти Милораду Голијану,  старешини Храма, оцу Бобану Петровићу, оцу Миладину  Спасојевићу, оцу Мирославу Бубалу , Драгици Оличков и свим учесницима програма  који су нам даровали ову радост сусретања у близини Извора.

       Марија Миљковић