Дневници проповеди

propovedi n milosevo

,,Извори истичу, ма нико из њих не захватао, и потоци теку ма нико из њих не
пио; тако и проповедник, ма нико га не слушао, дужан је да испуни све што зависи од
њега…’’ (Свети Јован Златоусти)
Господ Наш Исус Христос је пуне три и по године проповедао, дан и ноћ, без одмора
и без сна. Онако како нико од људи ни пре а ни после Њега није говорио. Његова проповед
је била благовештење Царства Небеског и спасења рода људског. Његовим Васкрсењем
и Вазнесењем проповед о Царству Небеском, о Богу, љубави Божијој, и спасењу није
утихнула. Ученици Господа Исуса Христа, Свети Апостоли су били послани у свет да
пре свега људе науче (проповедају) а потом и крсте. А то послушање и благослов је преко
Светих Апостола прешло и на епископе и свештенике. У том благословеном делу Господ
своје проповеднике није оставио без помоћи и надахнућа. Саме Његове проповеди су
постале вечити узор и вечити извор свих каснијих прповеди. Негована од стране епископа
и свештеника, проповед је од најранијих времена постала стални, неодвојиви део Светог
богослужења а нарочито Свете Литургије. У том смислу Свети Оци трулског сабора
својим 19. правилом заповедају ,,предстојницима цркава да сваки дан, а особито у дане
Господње (тј. недеља), поучавају сав клир и народ речима благочастија, изабирајући из
божанственог Писма, мисли и расуђивања о истини држећи се у томе установљених
већ граница и предања богоносних отаца’’
Следујући овоме и наши епископи су се од најранијих дана, наше крштене историје,
трудили да сами проповедају као и да што боље припреме свештенике како би и они
проповедали. У овом кратком и скромном раду сетићемо се блажене успомене Епископа
темишварског Господина Георгија Летић(1872-1935). На трону темишварских Епископа,
епископ Георгоргије Летић је био од 1903-1931 године, када је део Темишварске Епархије
у Југославији припојен Вршачкој епархији, односно формира се Банатска епархија. Исте
године је епископ Георгије изабран за Епископа банатског.
Од првих дана управљања темишварском епархијом епископ Георгије је посвећивао
посебну пажњу учењу и поучавању пастве, а нарочито омладине. Између осталог, доказ за
то су и средњошколски интернати у Великој Кикинди и Темишвару као и Васпитни дом
школске омладине у Вршцу и Великом Бечкереку.
Као посебан вид бриге да се реч јеванђелска што боље, редовно и систематски проповеда од стране свештеника, Епископ Георгије је увео као обавезу да сви парохијски
свештеници пишу и воде ,,проповеднички дневник’’. У тим дневницима свештеници су
редовно писали и бележили своје проповеди. Како се наводи у ,,Зборнику службених
објава Епархијске Управе у Великој Кикинди’’ од 17/30. јуна 1928.године, ,,Дневници
треба да садрже распоред и главну садржину проповеди’’. Односно, бележило се место и
време држања проповеди, датум и главне тезе. Поред ових дневника који су се салали
на увид епископу, свештеник је имао обавезу да две проповеди напише у целости, које су се
такође слале на увид.
Циљ ових дневника, како стоји у поменутом зборнику, био је ,,да увере Архијереја и
Епархијску Конзисторију који рукују влашћу учења у име Цркве како се врши та неопходна
дужност апостолска’’. Даље стоји, ,,Вредност и ревност пастира оцењиваће се нарочито
према савесном вршењу те дужности….. Учење Цркве Христове треба да је поред тога не само
проповедима него и животом пастиревим разјашњено и потврђено’’
Све прегледане дневнике и проповеди епископ је јавно коментарисао, односно
подношен је извештај. Тако у трогодишњем извештају ( седница 1. одс. срп. прав. Епарх.
Конзист. Темишварске, држане у Темишвару 18. фебруара) за 1908/10. годину стоји по
именима свештеника чији се дневници ,,узимају на повољно знање и похвалу’’, затим они
којима се ,,негодовање изриче’’( Окружнице и саопћења епархијске управе парохијским
звањима у епархији темишварској. Лист 1/7 1912.године) . Сви дневници су се морали
чувати у парохијским архивама. На фотографији се налази дневник јереја Милоша Пејића,
пароха у Драгутинову (Ново Милошево) који је у поменутом извештају узет на ,,похвалу
и повољно знање’’.
И данашње ,,смутно’’ време, жуди за свакодневним и систематским проповедима. А
исто тако знамо да се многи свештеници оглушују о своје обавезе и под разним изговорима
избегавају проповедање или се оно сведе на пар речи не утемељених на јеванђељу. Вођење
дневника проповеди згодно је из више разлога, поред тога што би архијерејски намесник
и епископ имали увид у држање редовних проповеди. Свештеник би могао да прати теме
о којима је говорио, како се у кратком временском року не би понављао. Да проповеди
систематски организује у целине. Па на крају и сама похвала за труд би га покретала
напред да се још више потруди и да сваки пут буде бољи. А све у корист Цркве!

 
вероучитељ Никола Будишин