ЧИН ВОЗДВИЖЕЊА ЧАСНОГ КРСТА У СВЕТОУСПЕНСКОМ ХРАМУ У ПАНЧЕВУ

img_3008

У понедељак, 26. септембра 2016. године, вече уочи Свечасног Воздвижења Часног и Животворног Крста, у Светом храму Успења Пресвете Богородице у Панчеву, Бденије је служио протојереј-ставрофор Стеван Урошев, привремени парох шесте Светоуспенске парохије у Панчеву, који се недавно вратио из Јерусалима, уз саслужење парохијског ђакона Милоша Ранисављевића.

Након полагања Часног Крста на босиљком украшени диск и преношења на Часну Трпезу – на место Јеванђења – почело је Велико вечерње са петохлебницом. Празничне паримије је читао Стојан Оморац. У наставку је служено Јутрење. Пошто је свештеник обукао потпуно одјејање и окадио Часни Крст, по завршетку појања Великог Славословља га је изнео из олтара – чинећи вход са диском на глави до Царских двери. Током трократног појања тропара Празника – верницима познатог са великог и малог освећења воде – свештеник је тако Часни Крст пренео до припремљеног проскинитарија на средини храма, где је вршен Чин Воздвижења Часног Крста.

Чин Воздвижења Часног Крста обавио је свештеник који ће началствовати на Светој Литургији. Након сваке прозбе је приклањао главу са диском, на педаљ до земље, и постепено се подизао, уздижући тако Часни Крст уз појање – Господи помилуј. Чин је завршен појањем за време поклона: Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и Свјатоје Твоје Воскресеније славим.

По окончању Чина, метанисали су и целивали Часни Крст најпре свештеници, ђакон и појац, а потом и присутни верници јер „данас нам треба више него икада да гледамо на Часни Крст и да живимо тајном Часнога Крста, као појединци и као народ.“ (из беседе Митрополита црногорског-приморског Амфилохија, бившег Епископа банатског, на Крстовдан 2000. године у манастиру Острог)

Проналазак и Уздизање Часног Крста се збио 320. године за време владавине Светог цара Константина (Александријска хроника). Како је царева мајка Јелена дошла у Јерусалим, како је тражила и нашла Крст Господњи, и како је саградила цркву, забележио је Сократ Схоластик (Историја Цркве, Шибеник 2002, стр. 31-32). „У тој епохи, Празник готово да и није излазио из граница Јерусалима, пошто о њему нико и не говори. Може се претпоставити да је он празнован само у оним црквама које су имале делић Часног Крста (нпр. црква у Константинопољу). Општецрквено поштовање овог Празника највероватније почиње тек по повратку Крста, кога узима персијски цар Хозрој. Спомен на тај догађај је 3. мај, док се на западу (пре VII века) тај догађај почиње празновати 14. септембра.“ (Михаил Скабаланович, Тумачење типика, Шибеник 2004, стр. 234)

На сâм дан Празника, у уторак 27/14. септембра 2016. године, Свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Стеван Урошев, уз саслужење парохијског ђакона Милоша Ранисављевића. Старешина храма протојереј-ставрофор Радослав Милановић је читао Апостол, а у славу Господњу и част Животворног Крста су појали В.Д. Архијерејског намесника панчевачког протојереј Радослав Радмановић, протонамесник Чедо Симић и појац Стојан Оморац.

инж. Стојан М. Оморац