230 ГОДИНА ПАНЧЕВАЧКЕ КОПИЈЕ БЕЗДИНСКЕ ИКОНЕ (1786-2016)

IMG_0308

У петак, 15. јула 2016. године, о спомену Полагања ризе Пресвете Богородице, када наша помесна Црква врши и спомен Чудотворне иконе Богородице Бездинске, Свету Литургију у храму Успења Пресвете Борородице у Панчеву, у част 230. годишњице Панчевачке копије Бездинске иконе, слижио је протонамесник Чедо Симић, уз појање ђакона Александра Павловића, чтеца Душана Панајотовића и Стојана Оморца, који је и Апостол читао.

Настојањем блаженопочившег Владике Хризостома (Столића), Епископа банатског (1992-2003) и жичког (2003-2012), написана је служба Чудотворној икони Богородице Бездинске. Икона се чувала у Дворској капели у Вршцу од 1932. године, и установљено је њено празновање на дан 15/2. јула, заједно са Полагањем ризе Пресвете Богородице. Иако је из Русије Пајсије, игуман винчански, најпре донео у Београд 1727. године, па свечано пренео у манастир Винча 2. јула 1729. године,  назива се „Бездинска“ јер је у манастиру Бездин у Румунији била најдуже, скоро два века, где ју је Теодосије (Веселиновић), игуман винчански донео са братством у збегу пред турским пустошењем Србије.

„Због своје чудотворности икона Богородице Бездинске је често пресликавана, тако да је до сада познато на десетине ликовних реплика, од којих су неке радили сликари првог реда, као Стефан Тенецки и Димитрије Поповић.“ (извор: Љубомир Степанов и Стеван Бугарски, „Манастир Бездин – кратак приказ“, Темишвар 2003) Најпознатије су копије у манастиру Бездин (израђена у манастиру Месић),  у Сремским Карловцима, у Бечеју и у Петрограду (Зрењанину). Оригинал, који је до скора чуван у Дворској капели у Вршцу, сада се налази у зрењанинском манастиру Свете Меланије.

У записнику састављеном у просторијама манастира Војловица 23. јуна 1948. године под редним бројем 21. помиње се уље на платну непознатог аутора, величине 70 cm × 83,5 cm, „Мајка Божија Бездинска“ [по типу Владимирска] са златном барокизираном позадином. У питању је попис икона и слика у манастиру и конаку, који су по наређењу Повереништва за просвету К.број 591/48, сачинили Јован Севдић и Стојан Трумић – као стручњаци за сликарство, Павле Јевтић – у име Одељења за заштиту културних споменика, и игуман Данило (Адамовић) – у име манастира.

Ова копија је настала 1786. године, како је у њеном доњем делу назначено, када је оригинална икона већ била у Бездину. Није познато да ли је копија урађена по молби братства манастира Војловице и од када је уопште тамо јер је у аустро-турским сукобима Војловица била спаљена пре 1790. године. Њеног аутора треба тражити међу малобројним сликарима тога доба у овим крајевима, али то је посао за историчаре уметности. Одласком игумана Данила (Адамовића) на дужност парохијског свештеника у Дебељачу, манастир Војловица се 1965. године затвара, па многи предмети са споменичким вредностима бивају преузимани због конзервације, излагања и чувања на другим локацијама, о чему сведоче други записници о примопредајама и преузимању, сачињени између Манастира и Рафинерије, Народног музеја и Црквене општине Панчево. Тако копија Бездинске иконе о којој говоримо прелази у власништво СПЦО Панчево, а њеном поделом – у власништво Светоуспенског храма у Панчеву (ЦО „Центар“).

Љубазношћу протојереја-ставрофора Радослава Милановића, Старешине храма Успења Пресвете Богородице у Панчеву, у чијој се сали чува ова, да тако кажемо, Панчевачка копија Чудотворне иконе Богородице Бездинске, уступљена је 2011. године за потребе изложбе у Народном музеју у Панчеву, па је шира јавност имала прилику да је види и пред њом ускликне: „Радуј се, Свемилостива Царице, загрли и нас грешне твојим пречистим рукама!“ (припев из Акатиста Пресветој Богородици у част њене Чудотворне иконе Бездинске)

Ове, 2016. године, Народни музеј у Панчеву, је сем једног броја портрета манастиру Војловица вратио копију Чудотворне иконе Богородице Бездинске, рад Стефана Тенецког из 1764. године, са златном барокизираном позадином (у горе поменутом записнику под редним бројем 20).

инж. Стојан М. Оморац