Monthly Archives: септембар 2019

НА КОЛОНИЈИ У СЕЛЕУШУ ОБЕЛЕЖЕНА ХРАМОВНА СЛАВА САБОР СРПСКИХ ПРОСВЕТИТЕЉА

 

 

 

 

 

 

 

У ЧАСТ СВИМ СПСКИМ ПРОСВЕТИТЕЉИМА

У присуству верника и добротвора 15.септембра светом литургијом коју је служио протојереј-ставрофор Борко Лукић  уз саслужење свештеника Миодрага Тодоровића  на Колонији у Селеушу обележена је храмовна слава, српске православне цркве „ Сабор српских просветитеља“.Након литургије свештеници су уз присуство кума Мирослава Радана и његове породице  обавили освећење и резање славског колача потом опходилили храм и на споменик палим жртвама свих ослободилачких ратова земље одржали парастос а Председник Црвкеног одбора Мирослав Радан у знак поштовања поклонио се њиховим сенама и  положио венац . У пригодној беседи домаћин прота Борко Лукић честитао је верницима храмовну славу и захвалио кумовима на приложеним даровима.Отац Борко је нагласио да је поменутом службом одата част свим Српским просветитељима и учитељима које је Господ Бог уврстио у своје царство од Светог Саве до данас .Ово је и захвалност Господу за један годишњи круг којег  смо провели онако како доликује. Отац Борко је позвао све да имамо љубави у себи праштање и да се молимо Пресветој Тројици  и свим Србским светитељима да нас уразуме и упуте пут љубави и мира који Исус Христ тражи од нас.

                                                                                       Ференц КОСО

У Манастиру Војловици сахрањен игуман отац Димитрије

 

 

 

 

 

 

Дана 12. септембра 2019. године уз велико присуство свештенства и верног народа сахрањен је игуман манастира Војловица. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство епископ банатски Господин Никанор, а саслуживали су: архимандрити Нектарије (Татарин), настојатељ манастира Средиште, Рафаило (Голушин), игуман манастира Височка Ржана, протојереј–ставрофор Радослав Радмановић, архијерејски намесник панчевачки, протојереј–ставрофор Љубиша Милић, арх. намесник црепајски,  јеромонаси: Мојсије (Сарић) настојатељ Скита Четрдесет Севастијиских мученика у Ковину, Козма (Митровић) из манастира Ћириловца (Црна Гора), јереји Бојан Гавриловић из Долова и Милош Ранисављевић из Панчева и ђакони: Милош Мизић из Панчева и Игор Томасини из Вршца.

На Св. Литургији беседио је о. Бојан Гавриловић и о тајни смрти и васкрсења рекао:„Човек је створен за живот а не за смрт. Као жива слика Божија човек је назначен за бесмртност. У томе и јесте смисао нашег постојања. Човек је лично јединство душе и тела, психофизичко биће, као што рече отац Георгије Флоровски тело без душе је леш, а душа без тела утвара. Смрт јесте трагедија и жалост, апостол Павле је назива последњим непријатељем, јер је то распад људске личности, разбијање јединства душе и тела. Због тога решење трагедије смрти за нас хришћане састоји се једино у Васкрсењу Христа Богочовека, у Васкрсењу из смрти. Ако нема наде у Васкрсење узалуд је вера наша, каже Апостол Павле: Ако нема наде у васкрсење, онда  тек тада смрт постаје трагедија над трагедијом. Само снага Васкрсења из мртвих може превазићи и победити смрт, али та победа бива само кроз искуство смрти, зато је Господ Исус Христос умро, али и васкрсао. Његово Васкрсење је победило смрт. Зато и ми хришћани већ сада вером у Васкрслог Христа доживљавамо смрт као прелаз са овога живота у други живот. Зато у нашем народу смрт се често  и назива уснућем или пресељењем. Када кажемо преминуо – променио свет, смрт више није исчезнуће него сан. За праведнике се каже да није умро већ уснуо у Господу. Преминуо – прешао у други бољи свет и живот. … Смрт је велика претња и превара за све нас, али она отрежњује људе, разбуђује на постављање питања  о трајном смислу људског битисања, зато хришћани постављају питање како водити живот да га смрт стварно не прекине. Одговор гласи: живети ваља тако у вери да се на крају живљења може мирно и спокојно поћи на пут у онај свети живот, да се може са надом у Христа очекивати васкрсење и пребивање са Господом у загрљају свих светих…“

Његово Преосвештенство епискoп банатски Г. Никанор је по завршетку Св. Литургије између осталог рекао: „ да смо се данас сабрали на Светој Литургији приносећи Богу жртву и помолили се за онога који је овој светој обитељи служио верно од онога момента када је постављен да се нађе на њеном челу и да за оне који су долазили овде служи Св. Литургију, да их исповеда и причешћује, игумана Димитрија кога данас испраћамо пред лице Божије… Нама данас преостаје да се помолимо Богу и нема другога што би онај који се данас растаје од нас пожелео, него да се за њега Богу молимо знајући чврсто и верујући Духом наше вере и искуством светих Божијих које и данас славимо и прослављамо да једино та вера, нас спасава и да нам та вера једино помаже да будемо вечно са Богом, јер без Васкрсења Христовог све је узалуд па и наше рођење и живот наш и свакако престанак живота – физичка смрт и прелазак из овог света, материјалног у вечни. Господ је све учинио да данас и увек будемо са њим, а и наши блажено упокојени који се од нас растају телом и физички… Знамо чврсто, да отац Димитрије неће заборавити ни ову свету обитељ ни нас, али је и наша обавеза да га се сећамо. О њему сада можемо доста говорити… Међутим, он данас одлази пред праведног судију…. У педесетпрвој години напушта нас он који је могао још својој цркви помоћи и помагао је заиста до последљег свога корака. Памтићемо га као човека благе нарави и као послушног, правог монаха. И његова болест може нам послужити као пример, јер и то је Божији дар… Све што од Бога долази, то нама приличи и пристаје и Бог ће нам бити на помоћи да све издржимо. Господу нека буде слава за све, а оцу Димитрију нека је вечан помен.“

На монашком Опелу беседио је јереј Милош Ранисављевић рекавши:

„Преосвећени Владико, часни оци, духовна децо оца Димитрија, драга браћо и сестре, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља тужна вест нас је све изненадила, а то је да се упокојио у Господу наш драги отац Димитрије, игуман манастира Војловице, кога смо многи од нас сматрали за свог духовног оца и путеводитеља на нашем путу спасења. Рођен 13. марта 1968, године као дете Драган, како му је било и крштено име. Још у раној младости показивао је своју велику љубав према Богу и Цркви, а као радник на Старом Тамишу своје слободно време користио је за одлазак у манастир Баваниште који се обнављао и у чијој обнови је учествовао, и тамо спознао лепоту монашког живота и пронашао свој душевни мир. Ту се и замонашио и добио име Димитрије.

По потреби своје монашке службе Богу 2007. године долази у манастир Војловицу, манастир окружен рафинеријом са малим бројем верника, у коме своје монашке просторије дели са радницима рафинерије и међу којима ће касније бити омиљени отац Димитрије.

Својом љубављу, топлином речи, спремношћу свакоме да помогне, духовним саветима и молитвом оца Димитрија, манастир Војловица постаје духовна оаза и место проналаска душевног мира многим верницима из Панчева, Београда, околних села па и шире.

Данас се са тугом опрашатамо од његовог овоземаљског пута и једина нам је нада и утеха у Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу, Који је и сам умро и Васкрсао, својом смрћу и Васкрсењем смрт победио и Царство вечнога живота отворио за све слуге и следбенике своје од краја до краја времена.

У Њему је награда и плата свакоме ко Њему служи и Њему следује јер је Он, Васкрсли и живи Господ наш рекао: „Тамо где сам ја, тамо ће и слуга мој бити“. И нама у овоме часу, не остаје ништа друго него да се поклонимо вољи Оца нашега небеског и да сви заједно кажемо заупокојену молитву: Упокој Господе душу слуге Твога игумана Димитрија, опрости му по милости и доброти Твојој све грехе, које је као човек учинио и уведи га, Господе у славу Твоју, тамо где нема ни бола, ни плача, ни уздисања, већ где је живот бесконачни. Амин. Бог да му душу прости.“

         Отац Димитрије је у манастир Баваниште отишао у јуну 2002. године као искушеник Драган. Ту је и замонашен као малосхимник 6. новембра (24. октобра) 2003. године. Исте године 21. новембра је рукоположен у чин јерођакона у Вршцу, у Владичанском Двору, а 22. новембра исте године рукоположен је у чин јеромонаха у манастиру Баваништу од стране тадашњег администратора Епархије банатске блаженопочившег Епискoпа жичког Хризостома, а јануара 2007, благословом Епископа банатског Господина Никанора постављен је за игумана манастира Војловице. Отац Димитрије је оставио за собом велики духовни рад бивајући многима и клирицима и верном народу духовник и молитвеник. Ревносно је пазио на манстир Војловицу, који је у непосредној близини рафинерије нафте пролазио кроз многе изазове. Игуман Димитрије је сахрањен на манастирском гробљу у близини олтара Цркве којој је верно служио. Господ нека га упокоји и подари му вечни помен.

Јереј Мирко Петровић

 Фотографије: Радован Теодоровић, Панчево.

Упокојио се у Господу игуман манастира Војловице о. Димитрије (Лазић)

 

 

 

 

 

 

 

Дана 11.09.2019.године на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља у јутарњим часовима упокојио се у Господу игуман манастира Војловица код Панчева отац Димитрије (Лазић).

Отац Димитрије рођен је 1968.године у Панчеву. Замонашио се у манастиру Баваниште. После пар година службе из манастира Баваниште прелази у манастир Војловицу где је и постављен за настојатеља ове свете обитељи. Свој пастирски живот посветио је очувању и обнови манастира као и духовном препороду.

Сахрана ће се обавити у манастиру Војловица 12.09.2019.године. У 09 часова биће служена Заупокојена Литургија којом ће началствовати епископ банатски Г.Никанор уз саслужење више свештеномонаха и свештеника, а опело ће почети у 12 часова у порти манастира где ће после и бити сахрањен .

Нека Бог свом верном и добром слуги игуману Димитрију подари рајско наслеђе. Вечан му помен.

otac_dimitrije_2

Света Архијерејска Литургија у скиту Светих Четрдесет мученика Севастијских

 

 

 

 

 

 

На данашњи дан када Света Православна Црква с`љубављу свечано прославља Попразништво Успења Пресвете Богородице и Светог мученика Андреја Стратилата, у скиту Светих Четрдесет мученика Севастијских у Гају (Старо Село), Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ банатски Никанор и умировљени Епископ канадски Георгије уз саслужење свештенства Српске Православне Епархије банатске.

Као и сваке године овај радосни Празник окупио је браћу, сестре и велики број дечице како би заједно прославили празник Мајке Божије.

Мештани овог села које се налази поред Ковина, заветовали су се да ће је поштовати и славити пошто их је Пресвета Богомајка заштитила у време болести и великог помора стоке.Након Свете Литургије Епископи Никанор и Георгије осветили су манастирску чесму како би била Источник на којем би душу и тело окрепљивао и лечио наш народ жедан Воде Живота.

Јеромонах Мојсије (Сарић) домаћин славе, заједно са манастирском обитељи угостили су све присутне трпезом љубави.